автореферат диссертации по филологии, специальность ВАК РФ 10.02.06
диссертация на тему:
Филолого-стилистическое исследование уйгурописьменных государственных жалованных грамот XIV - XV веков

  • Год: 1997
  • Автор научной работы: Омонов, Кудратулла Шарипович
  • Ученая cтепень: кандидата филологических наук
  • Место защиты диссертации: Ташкент
  • Код cпециальности ВАК: 10.02.06
Автореферат по филологии на тему 'Филолого-стилистическое исследование уйгурописьменных государственных жалованных грамот XIV - XV веков'

Полный текст автореферата диссертации по теме "Филолого-стилистическое исследование уйгурописьменных государственных жалованных грамот XIV - XV веков"

^УЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ФАНЛАР АКАДЕМИЯСИ С. СУЛАИМОНОВ НОМНДАГИ КУЛЕЗМАЛАР ИНСТИТУТИ

1^улёзма ^у^уцида УДК 494.3 (09)

ОМОНОВ К>удратулла Шарипович

XIV—XV АСРЛАРДА УЙРУР ХАТИДЛ БИТИЛГАН ИМ.ТИЕЗ ^УЦУЦИНИ БЕРУВЧИ ДАВЛАТ ^УЖЖАТЛАРИНИНГ ЛИСОНИЙ-УСЛУБИЙ ТАДКИЦИ

10. 02.06 — Туркий тиллар

Филология фанлари номзоди илмий даражасини олиш учун ёзилган диссертация

АВТОРЕФЕРАТИ

Тадцщот Узбекистан Республикаси Фанлар Академияси X,. Сулаймонов номидаги К,улёзмалар институтида бажа-рилди-

Илмий рахбар:

Филология фанлари доктори 1^. СОДИ^ОВ Расмий оппонентлар:

УзР ФА академиги, профессор А. РУСТАМОВ Филология фанлари номзоди, доцент 3. ДАМИДОВ

Етакчи муассаса:

Мнрзо Улугбек номидаги Тошкент Давлат университета

>^имоя УзР ФА Сулаймонов номидаги К,улёзмалар инстигути цошидаги Д.015.91.01 ихтисослашган кенгашининг

«/- Я » /ч? ^<______ соат /¿¿'о* да уТадиган маж-

лисида булади (700011, Тошкент, Навоий кучаси, 69).

Диссертация билан Узбекистан Фанлар Академиясининг Бош кутубхонасида танишиш мумкин (Тошкент, И. Муминов кучаси, 13).

Автореферат «14 » .'¡£'¿<>¿-¿1/ да тарцатилди.

Ихтисослашган Кенгаш котиби, филология фанлари доктори

М. ^ АМИДОВ А

тлмч!¡¡сот!пип- умумин тлфс!тло'п 1

Масад'пшпг урганллнши. Туркнй тиллар тари.чид'' рн.7л-.’ услубиинг иик.ишшши па ушшг тарлццнёти, уз и га ?;чс 'м боскнчллрипи урганшпда ёрли^ларшшг а^амттш катгпднр. бул.-г» орасида 14—1.1— асрдарда Олтнн Урда ва темурнй\«ч* 'рчл' битн/ман орлпцдар туркнй дагпатларшшг нгаияопн — и^гм! едя.', сисснй тарахини урганиш бидон Сир к.аторда, уиш довр рас мин усдубшшнг узпга хосдикларпмп, тур::лй тилшшг иш юрн пиид-и" мавцешш белшлашда цнмматлн маибл будиб хнзмат цилодп. Шу боне, мазкур адтежатлар фанга маълум булишидан б-.ччлсС', шар^шуносу туркийшуносларшшг диц^ат маризпда булиб ко яд?!,

Уш5у раемнй :;огозмркп ургашпп ишддрп утгаи бошданган ?дч. 1813 иилда Туркнядаги Лпстрнл элчихопаенппнг таржпмопи Аптон фон Ради Истаибулда уйгур чтгкдп бнипиб, '«•! сатри араб ёзупи билаи изох.лапган Темур 1\утлуг ёрлнпиш \ум ч кнритдн/1/. Мугаржим ёр.ищпп магщур шдрк,шунос П.Хам'ь-р: 1 тошанрад!!. Й.Хе.чтер ?са ^у;х;кат нусх-1сшш россиллич :рмк.и'1Н»”1 Л.Фрон ва И.Хзли’шнга йудлайди. Улар :.;у;;с:;ат ууа^ндлш у:-фикрларшт ва дадим си аталадар тахлкд ¡цл Слои ^илдг'л.ар, Шупд-!'л супг ИИ С йнлдо й.ламмзр ерликушнг илмнЛ нашршкг ошпрадн/2/. 13 ей ад а чбп этилгаи Су нашр турчий ^ужкатларпа ургашнамп! бириичи ;-г.\ам п..ул. Ношнр ёрлиг.^ч У;;.; и т.да па ушпг талчипилд асосин хчеоблзпгнш; уйгур гт/лп 1 з;;ас, араб ёзупли мага ига осослангэн. Шутл. 1_,£!рлма/., ушг / -и ; коГшнга тадчшеоглар учз'н пул очнб Сор.-.ч. Шуиди: лсГп:н, \ ,'нуп ггаги/мт рэег.пй чдтнл.чрги тадкяк; этшк тпллрк пнчл •»цгдотАЧ.

■ М-Л-Обод 'иекпй 1034 пал Мсс;:г!,у,'лгп Таищя пгглг.р в.-тпир .;кн сош архпкидан у ¿аур язтцдпги Олтни Урдп :г.они Ту'хтогчтшшни' ¡"¡г;-; г.чроля Ягайллга й?ллагаи ёплигишг то'-Ь'-'л. Мазчуп бнгчг слич'.';! ургаепдн катгй ^изпкупи уйготди. Ху/^сгсат та^ллли била» пчрь". тар^шуноелзр шугулла'гдидлр г?; ушшг рус тим»/пш бпр »-т Нйшрлзрп юз-лга г.оудч. / О.М.Ксп-ъ\епскнл — 1835 и. ,

\£якзуэ Р. Ыат1 йттгхпи иудиг 1шШ еяиЬпп? 1оп1и Мг Ьз’лЬ. 5'Ч:*>.( 1977. 4 я. ' ’

2.Напт:ог V. ./о^пр/1. СЛ'диггёсЬрз (1!р1п:11 Ки(1ид!1 Тешчгэ Уот J:\lrn !;С.) /1397/ ЬеШдеп'1 Н'ЛючгарЫ^с!) паНдо51ос1юп ит! иЪсгзр!^ ,,Ниги1дгиЬ :л ~ Спмйг,, , 6 Ъ. 1018. 5. 353-755 ' ' ‘

-, “4"

/. К. Казем —Бек — 1837 й., В.В. Григорьев — 1844 й. ,

П.П. Березин— 1850 й., В.В. Радлов — 1888 н./ . Мазкур тадіущотлар

нчида асл матнга яцннн сифатида Й. Березин ва В. Рад^сш

нашрларн тан олії нади/3/.

1902 ііилниїт ёзида Туркисгон улкаснда булган академик • В.Бартольд Маршлондан За^нриддин Бобуриинг отаси Умаршайх Мнрзоиинг уйгур хатидаги нишошши топди. Тарихий манбаларда темурийлар му^итпда девоч бнтнглари ва маркам а ишлари уйгур хатида олкб борилганн ^ак,ида маълумотлар учрар эди /4/. Лекші 20-еср бошларига цадар темурийлар саройнда битилган бирорта уйпт> ёзувпдаги мати маълум булмаган. Шунннг учун х,ам Умаршайх ІШШОНИНИНГ топил!шш туркийщунослнкда капа uoivca булди. Ушбу х,у>ажйт натри га русча таржнмасипн П.Мелноранским амалга оширдп/5/.

Уйгур ёзувли да плат у4у>;с«атларн буйича кейннги тадг^идотлар асримнзнинг 20— йилларида юзага келди. Бу борода А. С а м ойлови чн uni- Темур Кутлуг ва Тухтамиш ёрлиги ^а^идаги ма^олаларинн курсатиіхг уринлиднр. Оліїм мазкур мацолаларда узигача чогі этилган ишлардаги хато ва камчилшсларни курсатиб берди/6/. ■ . .

40— йнлларга келиб Туркияда туркнй ^ужжатлар гпд^щн буйича бир каюр ишлар амалга оширилди. Улар ичидгі / Ч. «урат таді^іщотлари ало^ида диедатга сазовор. У Туркняшм Ли^опи саройн архивида саг/анаётган Олтші Урда, Крим ва Ту^кі ¡'/.¡її срліщ ва битиглариші .туї їла б чоп эттирди/7/.

Уйгур хатида битилган давлат \улсжатларіїдаи яна бири Іііо^ру^ Мирзо шішонндир. Уни 1947 йили Э.Беневист Афгоннстонда нлмнй сафарн чогида цулга киритади. Шарцшунос

3. Усыаиов MA. Официальные акты ханств Восточной Европы X1Y —XY1 вв. и их изучение "Археографический ежегодник 1974" М. , 1975. С. 122- 124.

4. Ибя Арабшоц. Ажоиб ал — мавдур фи тарихи Тайыур. Тошкент, 1992, 2 'жилд, 97 б.

5. Мелиор&ыскчм П. Документ уйгурского письме Султана Омар-Шейха

ЗВОРАО .т.1б; Спб. 1906. С. 01-012. .

6. Самойлович А.Н. Несколько поправок к ярлыку Тимур Кутлуга “ Известия Академии наук,, N 11, 1918. С. 1109- 1124

7. Кurat А.Ы. Tupkapi Sarayi Müzesi Aisivindeki Altin Oidu, Kirijn Va Tuikistan Hanlarina ait yarli/c ve bitikler. Istanbul, 1940.

Ж.Дени мазкур нишон факсимили ва фарангча тпржимасиїш 1957 йили Парижда эълон к,нлди/ЗЛ

Лсрнмизтшг 70— . йилллридан бошлаб туркий ху-кжатларшшг таркибші к,иг>іларн, ички тузнлишн па услуби х^идаги тлдіун;отлг:;> >;ам ярлтила бошляди. М.А.Успонов, А.П. Григорьев, Л. Мі'.лч Узе-іпіниинг пшлари /9/ ana шу йунамшіда бажарилг ш тги\і\иі\0тла рдлі ідир.

Уйгур озувли ^ужжатлар куп маротпба напір і^пліпіган, іуііОр тилларга упірилганига іуїрамай уларшшг мазмуни, піл па ус\уб хусуспятлпрп , дипломатика таршшнп ургашшідл тутган уран б>;'шча ^али оччмиип топмоган масалалар куп.

Мапзутшнг му^имлпги. Таъкидланганидок, уйгур ёзувли /ушлат хужжатларнпи ургаїшш пшлари з иди бошланаетгани пуг,. Лоиш ушбу хуж/К.ггларші тил і:а услуб жщатдан атрофлпча ёритпб берувчп таді^ицот яратплган змас. Чунончи, ^ужжатларнинг торкпбий к;нсмлари, ушшг услуб би лан муносабати, услубшшг шахллашпиида ёзувшшг т\тпш урни , мазкур ^уж/кг.тларішиг услуб тараг.^потнда тутган м<нз цеп ва бошк,а цатор масалалар туллц техширнлмаган. Шу кезга цадар эълон цилннгпн нашрлпрдагн мати талк,инпни :;ам тугал деб булмайдп. Ай рим ііашрларіш к;айта курігб чіідмог, лпзим. Яна расмий маті їла р палсографияси хам чуцур та^чил эгплгаи эмас. Ушбу масолаларшінг ечими уйгур хатшшнг туркий давлатлер тарихидаги урни, уйгур ёзувли ^ужжатлартшг араб хатидаги бошца матнлардан фарі; цилувчи узига хос белгиларини аішк^лапіга имкон беради. Расмий бптпгларшшг таркибин і^исмларшш па ички пузилишшш услуб билаи боглиц }<;олда ургаїшш расмий услубнинг тур кий тиллпр тарихида тутган мавцеини ойдинлаштиради. '

Маълумки, уйгур ёзувли расмий матнларшінг >;озирги маажуд нашрларида , хусусан, мата іранскрилцияси ва талдшшда турли ёндашувлар мавжуд. Табинйки, ушбу нашрлар асосида яратиластган тадіуіцотлар камчиликлардан холи эмас. Бу

8. Deny J. Un Soyurgal du Timouride Sähruh en ccriture ouigoure. „Jouftis.1 Asiatigue,, . т. Cc xlv, Paris, 1957 s . 253 — 266.

9. Усмопов M.A. Жалованые акты Джучиева улуса 14—16— вв. Казань

1973. Григорьев А.П. Монгольская дипломатика 13 — 15 вв. ЛГУ, 1978, Melek Ozyetgin A. Altin Ordu, Kirim ve Kazan sahasina ait yailik ve bitiklerin dil ve üslüp incelemasi, Ankara, 1996. '

зсе іоцоридаги масалаларнннг ечилмагаїшші билан боглиц. Демак, уйгур хсиидаги давлат. ^ужжатларини бу жи^атдан ургаиишнинг туркийшуіюсликдагії а^амияти ^ам каста.

Тадцицотшшг мак;сад ва вазифалари. Бизгача етиб келган у,ужжйтларниш' барчаспнн лисоний, услубий ва дипломатик жи^атдан бир тадкицот донрасида текшириш цийин. Буидай йуналиш тадцик,от мацеадшш >;ам чигаллаштириши турган ran. }\олаверсп, расмий матилартшг тури них;оятда куп ва хилма— хилдир. Уларни шартли равпшда учга булнш мумкин: 1/ давлат хужжатлари — фармонлар, ёрлшучар, ншионлар, дипломатик ёзишмалар; 2/ днний муассаса з^ужжатлари — вак,ф і^огозлари, вак,ф бошцарувига тогишли расмий ситиглар, маежнд ва хонако>; хужжатлари; 3/ фуцаро хужжатлари — васищалар, гароц хатлари, нико^ когозлари, мерос тацеими >;ак,ндаш ^ужжатлар, .чшшшр уртаепдаги op олдн— сотдн битимлари ва бошцалар. Биз , ишимизшшг табиатидан келиб чнциб, бу масалаїш чєгаралаб олдпк, яънн юі^орида к;айд этилган давлат ^ужжатларидан ёрли^ ва ішшонларші, цукмдорнинг уз цул остидагиларга ва узига Нарам мамлакатларга йуллаган имтиёз ху^уцини берувчи ^ужжатлеірші урганішіни мацеад этдик. Мазкур зужжатлар уз тузилиши, услуб хусусиятларига кура бошца \ужжатлардан фдр^анади.

Ушбу тадци^от.шшг мацеади бу даврда яратилгаи уйгур хатли давлат ?;ужжатларшшнг тил, услуб ва дипломатик хусусиятларшш атрофлича, системали таз^лил этишднр. Шунга биноан, тадцнцот олдида куйидаги вазнфалар туради: •

— уйгур ёзувли давлат .^ужжатларишшг лингвистик хусусиятларшш ёритиш;

— ушбу ^ужжатларни уша даврда яратилган бошца матнлар билан к,иёслаб, услуб жихатидан улардаи фаріушиишшш курсатиб бериш;

— з^ужжатлар таркибий цисмларини тацлил этиш йули билан расмий битигларнинг тузилишини курсатиш;

— зо'жжатларшшг з^озирги туркийшуносликда мавжуд

нашрларини тах^міл этиб, уларга тузатишлар киритиш. •

Таддіщотшшг илмий янгилиги. Мазкур ишда урта аср туркий давлатларда битилган уйгур ёзувли расмий з^ужжатлар тил ва услуб жи^атдан монографии планда биринчи бор тадк,нк, этилди. Тадк,ик,от талабидан келиб чикиб, ишда цуйидаги масалалар ёритиб берилди:

Хужжатдарнинг ёзуп да фонетик, лексик, граммат...-; хусусиятлари, уларшшг расмий услубдаги узпга хослнклап.! тскшприб ЧІІЦИЛДИ.

Имтиёз зугцуцинн берувчн расмий ^ужжатларшшг таркииий цігсмларн, ичкн тузилншн урганплдп.

^ужжатдарнинг .\озирги замон нашрдари илкий тахутл этилиб, уларга тузаташлар кнритилди. '

Тад^шугтниг методолопк асосн. Хрзирги замон шарк,шунос па туркийшуносларишшг піл тарихн, к,адимги цужжатларни тади;иі; этши буйича амалга оширган илмий ишларида цулланган усуллар, илгор тажрибалар ушбу тодк,икогга тадбиц килинди. Уларшшг йуналнши ншшінг асосшш ташкил этади.

Тадк^ицот маибалари. Ушбу тадцицот бирламчи манбалар — хужжатларнинг факснмил вз фото нусхолари асоснда олпб борпл.гн. 1-1 — 15 — асрларшшг уйіур ёзувидаги давлат з^ужжатлари пл.пий шггшшг асосий макболзридир. Уйгур хатпдд битилг ан рг.с”гг:1 матпларнинг ичкіі ‘тузилигшши курсатиш максадида шу па кейнтги дапрларда араб озузпда битилган туркий тилдаги априм х;ужжатлэг> '-;ам манба сифатида олпнди.

Ишшшг амаліїй ах.2м:ь'гпі. Ушбу тадк^от тур к: "»і таллерли расмий углусшшг тарихи, уішнг тара:^ч*Чи. текоіетл боспкчлчр-.::,: урганишда, расмий хужжагларшшг піл ::усусїтягларі;ші тзхшіфіи.:,л\ шуішигдек, туркіт даилитллпшшг ш’стіімоий — пктнсол'ьї, сі:"’'1 : тарпхшт орптгішда маиба булнб хтізі-.чт кила олздп. Тадт;::;-о-; матсрналларндан ва ундагп хілмнп :;у/-.осадардаті туркии тол*, і.-, тарихи, таріїхнй стилистика буйича ёзиладиган илмп?ї ипілло’ фойдаланиш мугшяі. Яна филология факулт/гетларі Vа гал тг буйича олпб бориладгігап лекцияларда та\;уп;от материал/, г,р.і була оладг:.

Ишішнг аироЗадияси. Диссертация мапзуси Узбекистан ОЛ Х-Сулаїшоноз номидагн Цулёзналар институт): Илмии Кепг. і мажлчсида тасдпкАзгіган. Нщ буйпчі ало;;н,\а іоту7,лар, тгг.иппл»п -излашіш патижаларп ^аідо.а К,улозмалар институт :"іг олимлариішнг аігьнавий плмиії дшхумвпларнА* / 1995 — 19"..' / ахборот бернлди. Диссертация юзасидан турт маїсола этлоя кплшпт.'т.

Ишшшг тузіїлпши. Иш кириш, уч боб, умумий хулоседцр, адабиётлг.р руйхатидан иборат.

. ТАДДЩОТНИРіГ УМУМИЙ МАЗМУНИ

Кириш цисмида уйгур ёзувли давлат з?у;кжатларншшг урганилиш тарихи хусусида фикр юритилиб, тад^ицотшшг мацсад ва вазифалари, методологию асослари, уиинг манбалари па мавзуийнг муз^имлиги з^ацида маълумотлар берилади. Шунингдек, ишда асосга олинган з^ужжатларшшг тацсифн цам берилган.'

1 — боб “ Давлат ^ужжатларинннг услубида тил

воситаларннинг танланишн" деб помланган.

14 — 15— асрларда уйгур ёзуви нк^оятда катта минтакада тарк;алган ва г/ркиїі халцларнинг энг узок; пак,т куллаган ёзувларидан бири эди. Уйг/р ёзувишшг бир —бирпдан фарк; цплувчи хат шакллари вужудга келдн. Уйгур ёзуви турларнни мутахассислар уч гурузуа ажратишган/1/. Биз таджик; этаётган уйгур ёзувли давлат э^ужжатларшшнг хат шакли цам бир— бирпдан фарк, уклади.

Чунончи, Тухтамнш Урлигининг ёзув тури цадимги уйгур хата шаклшш ёдга туширади. Матнда з^арфларнинг тишчаларн нисбатан кичик; а , б товушларини ифодаловчн белгилар суз охирида ёзув

йуналишн буйлаб / ^5 ___. / ва тепага чузилган / V____ /-

Мазкур ёрлик; ёзув шакли хрзирги кунгача саланган манбалардан фацат “ Угузнома” нинг хат турига яцин.

К^утлут Темур з^ужжатининг ёзув шакли туркийшунослар фикрича , кейинги — араб ёзувига ушш босцичида гозага келган. Одатда, мазкур хат турида битилган ёдгорликлар олдин уйгур хатида , остида эса сатрма— сатр араб ёзуви билан транскрипция«! берилган булади. Ушбу ёдгорл! і кла р н и 11 г узига хос хусусияти булган. 14 — 15 — аср китобатчилиги анъапасига кура, ёзма обидаларда уйгур хатидаги мата к;алин цамиш билан к,орада, остидаги араб ёзуви билан битилган мати ингичкароц кили б цизил рангда ёзилар эди/ 2 /. Жумладан, Темур І^утлут ёрлпги з^ам к;ора ва кизил сиёхда битилган.

1. Содіщов !\. И —15— аср уйгур ёзувли туркшг едгорликларнкнг график— фонетик хусусиятлари. Докторлик диссертациям, Тошкент, 1592 йил, 06-71 6.

2. Бу царанг: Содіщоа Ц. Аждодларимиз битиги. Тошкент, 1990,

9 б.

Lip.\i:nV'V’>)r!iinr ni'i!!rp.v!.n>'. \enr; oorn-a ’ r '7'yi>

(; yA.ipc>.v cy.i !'V11i'l3V\aE ‘i x/ip;!).',.-'!p:n:nr Toii.’rv. topth.’' .

'lymiijjinran y::~y;ni!p’i j tz~- \ C . -■

iik'::n\:: js:■ ;ii-3:til narjjrc NT!/.-' xaTi'Ay. oy.\:r.’, f .is>■'j

¡1:jpi;nivmx'n /K. AoHii ynnnr "o.t Typ>! ■■

"]>r>U!p<yn'\ yiir'rr> c'jyr..\w Hyc.'.'rt.vtp-iH'iar n; :;c-.'.ir .

nu Tp;iT,vi ••xr'irti'.A!! /kieiil igno//3/. >•' ap:b-*-‘ip (TJ oxirpn/.: v-y3

p i Myan.vroi! / ,_____3 v._____■) ----,5—

iViup.io V.v.ipinnH': miHioiiinnmr <*3ys lyp's ryyrcNntw nr. i o: r>

Kvya\r rpAJHvvipiiHnrtr xnr uiok.mia>iii (bapr, ¡p'.'.i’-A’i- y uyupoi; T_I.ipv'-

i 1:1 j!;l:ii 1:1 ns;r w.'1, Typ'ira siyim Minn,vim jyipip/.Ap; anir r;>r V nra'uv x-r.'sj) \riiv;i-.nir <itc>cdii , jif.cTi.i TopT-'Aroi! 3 Aor'ic.iTAfi; iT'.

An;; / - /. ihyivp. c :;.-i ;; yiIAC:::A-.pi; v

6’.\r;: oHAoi! "::'c.',.:Au:’r,!]:.

; i - - 1 /) — a 7'Afi o TiiA!"n:::r c':o! i rn;: :y

•i!’:;y‘ in;-,a or n ;ynil!!!!' yioyair;. (';:.yi;;i::n:1 :■;} nr::

;i',-:y.VMi.: ay;, ■ i A;nn::y.;, yiiryo ;./■ "yfiocr ::<■ 'y.v:ain • . T(j::y;nA;!A'j:: J.y;;m; ..a yjp'.nm :y a

ii'.io.v. ;;_n fin ii.-. \'S\.

v::: v:> (hy::.v: e -.re; wnaAap <!;o: r.'ra’v c:ni'' ".-r. --:v ' "

'■oil'.:! \ \\/.h.\ r r'l'? . Tyr'v' z -<■. ' '

,:ypy'\'i V3 uu,A/.ac;'a:; -a.

\ •irvipA'11XDpiP.p pivTiKmiHenn’: jjlj y ; y J j y: ' ;

fr;;;iA!<;n Aynp Taa'ara v:oc (bos:>-Tii:: \ycyc i:n'A''p , ■ .-m:: :y - p;;! M.runap ocni.vini r.pr.o inywi/ymf iico.'V'ap :’a3ap,ya r/iiu-’

}{y;\::znT.\ripAT'.tihc f>iipAi!K,'a<.':>’i;jr L\ni.'.a;,.;:!Hr.. Cy.: -. i p.a ackoih. unp.'.inc-iapmiiif rdiiAauii!ii:i ji^iuiASH !• t — ii> — ac:> e3yis»AQni AanAar \y;-:C!;arAtipiiuiiiHr ycAyCn yrura xcc/ :;p. ¿y ‘nnra xocahk pae.Miin MdTH-'ap/.n piyMTj’pKnf! .r.c:icmzo TupKTiPipyu ii i n;-.; ;y.y 6np,\HKAapuuui' GdpqocH >;aM !qyA.'vanam:>p,MacAHniAa, 6a/. "it ;:y;:o ycAy6nra xoc Aer.cnK 6:ipAiiK.\apAeurnna d;oriA^ai«nuAa uypiujr;/ . lily CuAan 6npra ,

3, Deny J. Un Soyiirgal du Timouride Sahruh an ecriture ouigcure // Jc:!rr.a) Asiatigue, T, CCXLV, Paris, 1957, S. 254. ,

х,ужжатлар услубида даврдош ёдгорликларда мавжуд бадиий ва огзаки нуткца хос бирликлар учрамайдн. Хусусан, бадинй услубга хос х;аёт ходисаларшш образли ифодалаш учуй хизмат цилувчи ва инсон руднії кечинмалари, туйгуларшш тасвирловчи бадиий тасвир поситалари расмий матнларда ишлатилмайди. Хужжатлар услубпнинг узнга хос хусусиятларшш очиш ва унинг бадиий услуб лексикасидан цатьий фарк,шш курсатиш ма^саднда цадимги туркий адабиётнинг “Уі'узнома” достони ва расмий матнлардан олішгап гіарчаларші уз ар о Киослаш уриилидир:

Бадиий мати

Йак^шы коруклуг бир цыз эрди. Ануи, баш/ы/ида аташлуг йсіруа/іуг бир мзци бар эрди. алтун цазущііг эрди. Ошул %ыз аидаг коруклуг эрди — ким, кулса кок тэцрч кула турур; й/ы/гласа, кок тэцри й/ы/глайа турур. Огуз цагап аиы кордукта бзи ^а.'.уады, котлі, сэвдн, алды, ануц бирла йатгы тилагусип алды. Ни^оятда куркли бир і;из эди. Унинг пешонаснда оташдек ярцирагап бир холи булиб, олтин коз у к, / яъни К,угб юлдузи /дек эди. Уша к,нз игуидай чиройли эдики, кулса ,кук осмон кулар эди; йигласа, кук осмоп >;ам йиглар эди. Угуз хок,он унн курганда пушини йуцотди, севдн, уни олди, у билан булди, тилагига етдн/1/ .

Энди Умаршайх нишопидал олинган куйндаги узнпдига эътибор борайлнк: ' ,

Мрагынан бузругларидан Мир Сайид А^мадга, Мрагынан %асабасыдып бурун бир милк баги била нкн цошлуъ окшшши^ ,\ар из диваига чыт^ар ,\ар турлуг малыпы суйургал бэрилиб эрди. Эл:ди у и йылыда рыгайат цылыб , цасабадып оууз аліуп тавачы гартусыиы таги суйургал бэрилди. Маршлон улугларидан Мир Сайид Ахмадга, Маршлон кдсабасндан бурун бир мулк боги билан икки кушлик / яъни 12 гектарлн / экиншшнг хар каидаи девонга чи кади г'а п /солшу\.ардан озод ^илшшб/, х,ар турли молшш суюргол берилнб эди. Энди сигир йилида лугф цилиб, к;асабадак уттнз олтнн /миедорида / тавочп тортиги >;ам шгьом к;илиб берилди.

Биринчи навбатда , ^ар икки мати бир— биридан тузилишп, суз танланиши, лугаг таркибининг уз ига хослигн ва эмоционал— услубий хусусиятлари билан фдрушнади.

1. Каран г: Махмудов К- Содіщоз К. 11 - 15-асрнинг туркий ёзусндаш ёдгорликлари, Тошкент, 1994 , 97 б.

Бадшій мати услубида сифатлаш / а пуп, баш/ы/ида аташлуг йаруклуг бир мзци /, ухшатиш / аліуи цазуц—даг орди /, муболага / андаг кору/слуг эрди ким, кулса, кок тэпри кула турур; й/ы/гласа, кок тэири й/ы/глайа їурур. Огуз цагап аиы кордукта озч к;алмади / кабп куплаб бадшій тасшір воситалари шплатнлган. У^упчи куз унгида ма-шдагя ухшатиш, сифатлаш па муболага ордалії таснпр жопл я гавдаланяпти. Расмпй матнда ^еч кап дай ■

образлилик , кугарішкплпк ёкн бадиий тасвир учрамайди. Аксинча, куплаб ик,тпсод ва з^ут^уеда опд атамаларіш учратамнз: суйургал, Клсаба, милк, диваи, тавачы тартусы.

Хужжатларда лексик бирликларіпінг танланиш масаласн .хасида гапирганда, аввало, икки \одисани айтиш керак булади: 1/ расмий матиларда і^улланпладиган ва расмий матнларда учрамайдиган сузлар. 14 — 15— аср у.чумтуркий лексикаспдагп бир гуруц сузлар ^ужжатлар донраспда щулланадн. Баъзилари эса ншлатилмайди. Мазкур хусусиятларішнг барчаси суз туркумлари допрасида текшириб чикилди. '' ■

Шушшгдек, мазкур булимда ёзувшшг жужжат услубн ва лексикасига таъсири масаласига донр айрим мулох;азалар баён килинди.

14—15— аср уйгур ва араб хатндаги туркий х,ужжатларіш кузда» кечнрсак, з'ларшшг услубн ¡за лексик таркиби, цисмаи булса — да, узаро фарк; килишини кузатиш мумкин.

1. Агар жужжат уйгур хатида булса, котіїблар матіїда имкон Кадар турки а тішшнг ички нмкошіятлари асос;?да ясалган расмий ибора, суз ва атамалардан фойдалашішга, кадимдан келаётган анъанани онгли равишда саіуіашга ^аракат цилганлар. Фикримизни исботлаш мак;садида, Турошшнг султони Темурбекнинг Улуттог мавзесидагн битиггошига мурожаат к,илампз. Саккиз сатрдан иборат эски узбек тилидаги матн уйгур хатида булгани учун сангтарошлар мумкин к;адар соф туркий суз ва ибораларни иш/\атганлар. ^атто, бнтигтошдаги йил ойларининг номлари х,ам туркий вариантда берилади: тарах йэтя йуз торсай учта цой йил Йазныц ара айы.../2/. Йазньщ ара айы шаъбон /апрель/ га тугри келади. Шаъбон атамаси эса даврдош ёзма

2. К,аранг: Понамарев Л.И. Поправок к чтению “Надпись Тимура” П

"Советское востоковедение” вып. 3, м —л 1945, с. 223.

-12м... .-.нклар мнлида фаол ^уллашілгажі ті туркий локгнкага ; ¡:;:аішій к;<ірамаи ,. Мііш уйгур хігтдо булгаии учун цадпмш -:!!! «ітомо. йазиищ іір,і апи к.уллангап.Ііїси яиа іігм шу ■а.п ¡іггоиліпнг єтіішчп сатрид.і ’’фуі^іро” , 11 р.'і'ьиат” уршіда /фук,аро < Кі! ,..’ЬН<ІТ ГМЗІсур Д(1І![) (ІДИфЛИКЛарИДЛ куПЛаб учриІЇДІї/ соф туркші •' ’ .■ти поораси ншлатнладн. Уйгур хатнда бтупчи йах:тілар і,-. апжг оарчасшш онгли рлвшцда dMa.ua -оширгаилар ва ца\і:мда и.л 'піниш оиъ-шанп сацлаганлар.

;.•/ кпоіі ходнсаларші раслшй >;)г^;>к<')тлап .\:аіші,л/; дам уч ратищ ■:.■ чи. Мазала;;, Шохру.ч „\inpjo ншіютіда даирдопі <учгорликлирла ¡піліу,4 / сітпр / сулітінг к.ідг.мпі уд шаклп ¡¡інлачпладп.

1.:»и І >’УГ!»%ніш.чоіг брлипіда жужжат оігі::ліаи са>м ;.урсат«лг<ш і:п,М!і!ііі помп кадцмш нарпаптда 7а/.^;-г .¡ил / Махмуд К.а1', ріїнп:::.! “ Дуі:ош; "да ::>д.уі ш^паїуі ¡,> лл.иіид.'ди /'Л// гпрзида ¿ер: л,.дц. , ?л.чагу кабп цыкллар іуідпмги туркий тилт хоо і!х;іі ],мс усдпсалар экаан туркишнуносларниш1 огарл<ір;і,уі уа • ';«» чсгіґ!'.!! /•!/. Шуннпг учун йудса ;:орак, і І. Мелноранский ::аіь'Даі)і Уяиршайх Мнрзо шшюші ; ги". іпічі! і \а, унииг

лпі; о:іпоз суіп-іін ва і^адпмиЛ доб ілар\лайдн. У ¿»заді:: ...” хак нам ка;;а.-;сл, ла лгжо'іорую лскусеглопную архаичное і ь языка ;>йни'_>ляриГі Омар Шойха”/5/. Буїіда туркпСішуіюс бчувшшг услубга г,а .д.кепкага таъсири масаласшін нааардан цочнргап курішадн.

2, Лгар расмиіі мати араб хатида булса, аксинча, услубпшіг кугарітнки па улугвор булншига .\аракаі' цішшган. Хужжат матші лсксихасинп мумі^ш і^адар / сузларнинг іуркнйча таліучнл булшшіга г.арамай / арабча са фореча сузлар бнлан “ зийкатлашга” тирнішанлар. Мпсол сифатида, Лмнр 'Пїмуршшг 1378 ґшлдагп :;у;к;хатшш куздан кечнрсак /б/. Ушоу ^ужлса'і маїннда уйгур хатлп расмиіі матнлардан фаркди уларок,, мухтисиб, иітіїапіїша, ^укми :¥ум<зйуіш, хса^ап панами каби арабий ва форсий суз, иборалар куплаб ииїлатилган.

3. А.мієв А., Содіщоз /(. , Узбек адабий тили тарихидан . Тошкент, 1994, 1116. .

4. І\араиг: Махмудов К,. 13—14— аср ёзма обидалар тилининг фонетик системаси. Тошкект , 1990,’ 195 б.

5. Мелнораиский П. Документ уйгурского письма Султана Омар-Шейха//ЗВОРАО, Т. 16, СП Б, 1306. С. 05.

6. Мазкур жужжат *ак,ида *;аранг : Осгроумон Н.П. Жалованная грамота Тимура// Туркистанская ведомости. N 254, N 255, 1910 г

Араб хатндагі: тупкнй рісмнй матпларда форсий un арйиіш

сузларнинг куплаб учрашшш табний цабул цилнш керак. Чунь:;і бу уршіда озупіїннг услуб ва лсксикага таъсири масаласніш назарда тупіш лозим. Буші эьтиборга олмагап баъзи олимлар уші форсчапянг айнан таржимасп дся хукуі чицарган зди/ 7 /.

Шуидан іуїлиб уііг ур бзувидаги расмпґі мапіларда узлашгап сузларшінг озлиш уйгур ёзуви табпатпдаги консерватизм na ушбу хатда бптувчн бахшиларнппг к;адимш ан.ьанаші онгли ранишда саі^лашга іуїратилган ^аракати билли боглму; /8/.

Морфолопп; ва сіштактик меъор масаласи. )\ужжатлар услубшш шакллашппида лексик— семантик воспталар билан бир ь^аторда морфолоінк бирлпклар — суз формаларп .хам му.\им а.хамияг касо этади. Мурими шупдаки, расмпй услубда цуллашілувчн суз шаклларшшнг .\ам мсьерп бор. Расмпй услубішнг пихоятда чегараланган, муанян тартибли улчовп амал циладн. Лввало, уша даврда яратилгаіі іізма ёдгорликларшшг бпрпда кулланутпи суз шлі;ллари расмпй услубда ^уллапавермайдп. Расмпй услубда цулланувчи суз шаклларн узига хос булиб, услуб табнатипи белгилайди.

Хужжатлар услубидаги лексик ва морфологпк хусусиятлар бошк,а услубдан узгачолнпі кабн синтактнк мсъёр хая узига хослиг; намоон кплади.

Манбалар тадіуїцп шуп: і курсатмскдзкп, умумтуркнй талдаш ran турларнншіг барчаси расмпй матнларда хулланавермайдн. Хусусан, уііда сурок; ва упдов гаилар иштирок этмайдп. Расмпй услубда эмоционал лексик бирлпклар, сурої^ ва таРуШдий сузлар ran булаклари булиб келмайди. Ногаки, расмпй услуб учуй эмоционал — экспрессивлик буоги бегоиа. Содда гапга нисбатан к;ушма гапшшг кулланнш доираси кенгрок;. Сома ran купроц хужжат уішонида келади: Ток,тамьии созум, Бвхзлур созум.

>^ужжатлар табиатпга сурок; ва ундов гаплар тугри келмайдп, Чункн ушбу гаплар , acocan, огзакн ва бадиий услубга хос.

7. Чрхович О.Д Собрание восточных актов академии наук Узбекистана // 11 Исторические записки “ , М, 1948. С ,310 .

В. Бу ^авда ^аранг: Омсноп /f. Ёэувиинг мати лексикаспга таъсири масаласи // “ Туркийшунослик муаммолари ”. Тошкепт, 1996, 6 — 7— б.

Масалан, ундов ran аксар холларда бадгшй услубда хуллашглоди. Бопси, бу ганда сузловчишшг хис —хаяжони, рухий кечинмалари уз ифодасини топган булади. Сурок, Гайдар эса дпологик нугьда хос. Улар огзакн услубда купроц к,улланилади ва сузловчишшг уз игл иомаълум- булга н бнрор во^еа хацидаги фнкрини нфодалайди. Бу эса апшушкпи тадаб этувчл расмпй услубга тутри келмайди.

Хузкжатларда дарак вабуКрук,гаплар кенг к,уллаиилади. Дарак ran купрок; хузкжатларшшг тарпхий маырют кисмида келиб вок;еа — Ходиса тугрисида хабар беради: Маматшл^обага аталарыны бурушъг кэчкан Сайннхаи чагыдын бэри байра йарлыг расг гархаильщ йосуиы'ш йуруб атасы )\ажи Байрам Хужаиы бпзиц хан агаларымыз сойурцаб тархан цылгаи жаргасии ацлата оту-нди. Му\алшаднинг аждодларшш бурунги утган Сашшхол / Ботухоп / вантидан бери пайза /ва/ ёрдч^/ли/ х^ицпй тархонлнк йусшшча юриб, отаси Хожи Байрам Хужани бизнпнг хон огаларн.миз сийлаб, тархоп цнлган, / энди узипн навбаги /етгашши/ апглатиб /узшш хам тархон ^илишимизии сураб/ упшди /Темур К,утлут ерлигп, 13— 18 — сатрлар/.

Расмпй матнлар табиатшш , acocan, буйруц гаплар белгилайди ва улардап кенг фойдадагшладп. Млсо.ьгарга мурожаат 1;илайлик: Ttinap %араларып улац тутмасуп“к, ора молларшш юк ташнш учун олмасин" / Темур К,утлуг ерлиги, 42 — 43— сатрлар/,бизга бацар эллёршщ чыцышларын чыцаруб барган элчиларгябэрщл “бизга Харашли хал^ларнинг хирожларшш туплаб, борган элчиларга бергнн” /Тухтамиш йрлиги 18—19— сатрлар/.Хужжатларда буярук, гаплар даврдош Ёдгорликлардан фарцли улароц , сузловчишшг воцеа — Ходисага уз муносабатнни нфодаламайди. Яна умумтуркнй тилда илтимос, таклиф, хохиш, угит— насихат, хитоб , огохлаитириш каби Хар хил ифода оттенкаларига эга буй рук; гаплар xa-'i учрайдн. Аммо улар хУжжат услубшш белгиламайди. Давлат хужжатларида буйруц ran фацат хатьий буйрук; /категорический императив/ маъноснда келади: ким ким эре а мал тилам&суи “агар ким булса /хам/ мол сурамасин” /Шохрух нишони, 9— сатр/, >;эч киши мал тару тиламасуп “ Xе4 киши мол дон тиламасин” / Умаршайх нишони

11 — 12— сатрлар/.

2 —боб “З^ужжатларнинг тузилиши. Уларнинг таркибий ^исмлари” деб номланади. Ушбу бобда расмий матнларшшг тузилиши ва ички хисмлари тахлил этилган.

Урта асрларга оігд уйгур хатндаги іім'пійз хуцуіуїшг бсрувчн давлат хужжатларипи урганиш ва пашр эттирши ншлари куп йнллик тарихга эга булшлига к^арамай, ушбу расмий матнларшшг тузилиши, таркибий кчсмлари .\ар жн\атдан атрофлпча та^лил ва таджик; этнлган эмас.

Гарб олимларп хужжатларни уч к,исмга були 6 урганпшади: кириш, асоспй ^»с.м, котима/1/. Расмий матиларни ушбу тарзда -булимларга ажратнш мусулмоп Шарцида у рта асрлардаё^ мавжуд булиб, бу буліімлар ифтихах, мати, хатим ёки тарих деб юритилган/2/.

1. Хужжатларда кириш. Рус дппломатикаси /хужжатчилиги/ га. донр адабпетларда расмий матнларшшг кириш булими уз ичига Тангрига багишлов /ітгосаііо/, имтийз беругвчц хоннннг номи, яъни унвон /іпІЛцІаНо/ , э^ужжатда мурожаат кнлинувчнлар /іпєсгірііо/ ва саломлашув /заіійаио/ каби таркибий ¡^исмларга булинади /3/ . Биз таджик, этаётган имтийз хУКУлШШ берувчн давлат хужжатларшшнг кнришида саломлашув к,исми келмайди. Чункн саломлашув табиати ва вазифасига кура мактубларга хосдир. Щу боис, саломлашув хукмдорлар уртасидаги ёзишмаларда учрайди.

Тангрига багишлоп /\<і.-:д/. Мусулмоп мамлакатларида Тангрига багишлов сь даъват, л ^ тахмпд , :■ .

тамжид истилохлари билан юритплган/4/. " Лазкур к,исм уйгур йзувндагн расмий матнларда учрамайди.

14—15 —аср Олтин Урда ва темурнй султонларшшг уйгур хатли Хужжатларида Тангрига багишлов б улігши мумкин хам эмас. Чунки даъват фа^ат араб хатидаги матилардапша акс этади. Боинга ёзувли матнларда Алло\га хамд битиш урф булмаган, тамжидни араб хатида ва тнлида битиш анъанасн мавжуд булган. Бунн Лмир Темурнинг Козогистоннинг Улугтог мавзесидаги битигтонтда хам кузатиш мумкин. Ун бир сатрдан нборат' ушбу харсангдаги уч к;атор бнсмилла„у ва лаъиат араб хати ва тилида , долган 8 сатрдан

. 1. 2а]аскон'сИ А. КеусЬтпап X 2агу5 (Нр1ота1у1а огтапЕко — (игеск)52, \Varzawa, 1955, в. 76.

2. 1\арапг Чехович О.Д. Задачи Среднеазиатской дипломатики // Народы Азии и Африки. N 6. М. 196‘5 С 81

3. Каштанов С.М. Очерки русской дипломатики. М. 1972. С.17.

4. Zajackowcki А. ЛсуеЬгпап Л Уша асар. 77 —бет.

иборат гуркни мата уйгур ёзувида Єзилган\5\ . Ёки 1480 йилда Шайхзода Абдураззоц бахші! томонидан устига уйгур, остига араб Іізуни билан , яъни лсуфт алифббда кучирилган “Х,нбатул ^ацоішк,”-нішг к;улі;з.маспда х,ам барча ибора, ^адис, оятлар араб хатидадир/б/. Ну каби мпсолларші куплаб келтнрииі мумкіш. '

14 — 15— асрларда Те мур ва томурийллршіїїг :араб іізуїші 'форс тилидагп расмиії битигларида Алло^га ^амдии 1 куриш мумкин. Хусусап, 1401 нилдагп Темурбск Курагоїшішг ШаГіх Дурсупга берган форсча .^ужжатида та^мНд елпіз ^ хуїш дан иборат /7/.

Уіупа араб тилнда 3— шахс бпрдикші бПлднрувчн кншпліік олмоши булиб, упдан мурод “Алло>;'’дпр . Хувл дойндганда Тангри иазарда тушладп. Бу кеби Тангрига багишлов араб хатидаги форсіїй на •гуркий ^-ужжатларда куплаб учрайди.

Уивон. Даьлат хужжатлари кирпшида пмтпсз ким томонидан берилганлипши курсачуіічи і^нсм були б, уиіоу і^ис.ч урта «ер мусулмон Шар^нда уішон де б юритилмн.

14 — 15— аср туркий тіглда битплган раслшй цужжачлариипг уивоші бир к,арашда оддий, икки компонент — зга ва кесимдаи ташкил топгаи буде а—да , у мазмун мо^шггига кура кеш-ща.чровлндпр. Мавжуд расмиії битнглар материали ёрдамида Хужжатлар уішоїпіннг тузі їли шини кузатсак:

1393 йилда уйгур хатида битилгаи Олтин Урда хонн Тухтамиш-шінг поляк к,иролн Ягайлага йуллаїчін ёрлшинннг унвоші шундай: Тої^тамиш созум. Ушбу уивон икки к.исмдан иборат булиб, биринчиси ёрлик, беручи' хошшнг номи /Тоь;тамыш/ , иккинчиси “соз” булиб , эгалик к,ушимчасшшнг 1 — шахс бирлик шаклида ифодаланягіти: ейз +- ум = ейзум. Олтин Урда хонларидан яна бири Темур Дутлугнинг 1398 йилда цріімлпк мулкдор Мухаммад ва ушшг фарзандларига берган ёрдипшинг унвони х;ам шундай: Томур І\углуг созум.

5. i\<ipaj;r: Палпе H.H. Карасакпайская надпись Тимура // Труды отдела истории .культуры и искусства Востока. N 111. Л. 1940, С. 187.

6. Содщов Ц.П. Аждодларимиз битиги. Тошкент, 1990. 17 б.

7. Fekete L Einführung in die persische Paläographie. 101 persische dokumente. Budapest, 1977, s. 72.

Энди темурпйлар даврида Хуросон їм Моїмроу іша.^рда уйгур 0зу:шда , бптплган раошй Міітпларпппг унном к,:і: чини ку'здам кечирсак. LUoxpy.^ Хіирзошінг 1122 Ґшл Хнротшшг Чсчакчуда мавзосидаги Талион ота моаоркшінг мужог.урн Гїсмонд помита біггилгаї; шшюііпштг утопи Шііхру^ П,і.\,і,\ур сп.іум. Мазку¡; унвонда Олтіш Урда му^итида ¡.'.чилгап давлаг .чужжатларидан фарк.іи долда, \укмдоршінг помидан Кічіпн олиіі табпк/ пакилларша берилупчи б а ^ а д у р униоші к,ушплдп.

1-1С9 Гшл Апдижсида бігпілгаи Фаргона пилояти хокпмм У.чаршайх Мігрзо нишоїтдапі упнеш Шохру^ Мпрзо штюппдии унионга яі^іш: Су. 17,7// У/а/ір Шаііх Ri\j,.\yp cö.yy.v . У шоу уі/шя/да :;са іоцоридаги >;уж;катлсчрл^іі фарклп, .\укмдоршшг помп олдидап ‘Чон” атамаснга тенг келувчи арабші с у л т а н исгпло>;и ^уиіплгап.

Энди араб 'бзуяли іуркий да плат хужжатларн ушиашга мурожаат і^илсок. Араб хатли раеміпі маткларнинг уітон і^исмп уйгур хатли >;ужж<ггларга Караганда дабдабалі; па мураккабдир. Чу/нл араб йзувли ^уку^ий чдгнларшшг унпоііидлпі >;укмдоришіг помиїа улупюр исломіш снфатлар на іурли унпонлар ь,ушиб ифодалангчіг буладн. Хусусап, Со\інікнрон Темурнішг 1378 пил Хоразмда Або Муслим авлодларпга берган ёрлигишшг viinomi;

Лбу і Музаффар ал Мансур Амир ЧЪмур Му.\гявдмд и.щ-мурх.чн созум/1/. Ккп яиа Темуршшг 1400 гіплда снгггснуунк Спрожндлпшш шайхул исдом маїїсаблга тайіьчлаш муіюсабати бнлап берган шшюнпдагн унионда псломий пстилохларші курампз: Лбул — г,їлґ Амнр '/ >■>!урх,ш /иі^ідур Султан сіїзумиз . Ушбу уиионда "соз" кадимасп бошца расмий матиллр каби эгалик к,ушимчасшіимг 1 — шахс'Урормаснда омас, балки 1 — шахс куплик шаклида ^ул\аішлган. Кешшги асрларда біггилган араб хатидаги туркий :цул«катлар уіівоншшнг бпрчасида “соз” 1— шахс кутіликда ифодаланддн. Масалан, шайбоиийлардан Абдуллатнфшшг 1543 йилда Хожа Лдрор аплодидан Мухаммад Ях,Сга берган Црлигида: Абул гази Абдул Ллтиф Бацадурхш сбяумиз /2/ .Ушбу фактлар кейииги асрларда туркий унвонларшшг услуб жи^атдан такошмлашиб бораётганндан далолат бєради. ,

1. Мазкур ёрлик; фотосига к;аранг: Мумиаов И Амир Темурнинг Урта С-сий ^арихида тутган урпи ва роля. Тошкент, 1993, 26.

2. Ёрлик; факсимилига к;аранг: Самаркандские документы 15-16 вв. факсимиле критический текст, перевод, введрние, примечания и указатели О Д, Чехович. М. 1974, С. 592 — 594 .

'¡Ч р íhíi ,\,ужжатлар yimonu баъзн олнмларга сун’ьпй курннган. Чиюнчи, В.В. Раддов Тухтамнш орлишдаги То^тамыш созум аслнда '¡'(/¡■[т.шыш мИпнц созум будур / =бу турур / жумласишшг i\iiciyi])raii никли дсб к,айд этади /3/. Бирок; излаимшлар шуни курсатмокдаки, расмий матнлардагн Тоцтамыш созум, Uláxpys; Ijd,\nAyp созум каби унвонлар аихапавий махсус лисоний к,олпп булиб, >;укмдораш1Г уз цул сстидагпларнга йуллаган барча расмнй битнглар унвоии ana игу шаклда булнши ц о п у н булган/4/.

Энди барча расмий матнлар унвоннда иштирок эчувчи созум окп созумнз шшг амзмунига эътпборни каратсак. ^ужжатлар унвонндаш созум аслнда "слово мое” маъпосшш беришлиги маълум. Лммо да плат ^ужжатларинп куздан кечнрганда маълум булдпки, "слово мое” маъносшшш' расмий услубга алоцасн йу%. Расмий з^ужжатлардаги созум “слово мое” маъносидан ташцари з^уцуций матнлар учун ало^нда “ буйрук;, фармон” кабн махсус маъно касб этадн/З/. Худди а»а шу маъносн бнлан созум расмий матнлар лексшсаснга кирган ва шу маъносн бнлан созум .\ужжаглар расмннлигшш таъминлагаи. Шуниси яна эътиборга лойнк,ки, .Хукмдорнппг хул остндагнларга / буйрук берншга булгани учун

^ам / йуллаган хужжатларц унвоннда “ буйрук,, фармон “ маъиосшш борувчи созум учрайди/6/ . Дипломатнк х,ужжатлар унвоннда созум ^улланилмапдн. Чунки дипломатнк жужжат нккн тенг томонларнинг ёзишмаси \исобланади ва улардан х,еч бир томоншшг бошцасша буйрул; берншга ^ацн булмайдн. Шу урннда нима сабабдан дипломатнк жужжат булмиш /поляк цнролига йулланган/ Тухтамнш ёрлнгн унвоннда “буируц, фармон” маъносини англатувчи созум КУлланилашгш , деган савол тугнлнши табинй.

3. Риалов B.D. Ярлыки Тохтамыша и Темур— Кутлуга // ЗВОРАО, т. 3, вып. 1-3- , Сиб. 1888. С. 4.

4. Расмий матнларницг гок,орид,лги шаклда бошлашшш к,адимнй анъана эканипи Л.Ю.Тугушева *ам курсатиб берган. Тугушева Л.Ю. Ярлыки уйгурских князей из рукописного собрания ЛО ИВАН СССР // Тюркологический сборник. 1971 . М. 1972. С. 246.

5. >\озир ^ам нуткушизда сузимизнннг ^атьийлигинй таъкидлаш мащсадида “ сузим суз” иборасшш ишлатамиэ.

' 6. Усманов М.А.. Актуалность комплексного изучения актовых источников

Джучиева улуса 14—16— вв. // Южноуральский археографический сборник. пып.1. Уфа., 1973. С. 156.

Тарпхнй маибаларда цайд этнлишич<>, бу кезларда поляк к,нроллши Олтип Урда хошшгнга вассал булгаи/7/ . Бужі (?рлиц мизмуни х,ам тасдіп^андн. Шу сабабдап, Тухтлмпш узига ця рам Султан цпролш фармоп бсрішлі цa дішлоліатнк .мактуб унвоннда созун /буйрупі.ч/ атамасини ишлатпши табшійднр. Булардал таїщари, расмнй матилар унвопидапі созум “буйруц, фармон” маъносида кедіптіни тасдшуловчи бопіца далпллар хам мапжуд. Хусусап, машхур шарк;іііуііос Л. Факетіпшнг " Форс тглеографнясига кириш” китобигл киритплган 101 форсча давлпт хужжатндан бгп.зиларишшг унвонпда туркий созум уршіга фсрсчп фармон истпло^и к.уллапплі'аи:

Фармеіїш Абул Музаффар Пури,\Аии Му.%амм<>А Жа.\Ипгир пгТ/\ш<7\ гази, "Лбул Му.чаффар Нурнддин Жа>;онгпр подшо.ц голи фармоші/8/. Ёки туркші ушюилдр бллан бошллиупчл форсча ^ужжатдаршшг айрнмларида созум у ринда тугридан— тугри буіірут кулланидган уршілар х,лм мавжуд: Абул Фаг>; угурлу Мухаммад буйруш/д/.

Демак далиллардан матлум буладикп, хужжаглар унвопндаги созум расмий матнларда махсус “ буїірук, фармон “ ча'иіоларіпш бсради.

Расмий бигшлардаги гуркни ушюшшнг мазмушши аиглагандал супг упинг келиб чшупшг, таріїхпй нлднзн ва такомилн тугриснда тухташ уриилндпр. Баъзи муаррихлар ^ужжатларидаги созум чиппізий хондаріншг ^ужжатлари унвоїшдагн уги ману /сузимиз/ пинг узлаштнрилган па калькаланган шакли дсб к.арайднлар/ІО/. Бизнингча, мугулча х,ужжатдардагн уги ману к;адимги уйгур туркларіишиг расмий і^огозларидаи узлашгпн курішади. Чунки уйгур бекларининг 11 —12 —асрларга оид брлиі^ларида Апа Тэмур созум, Курам Арслан созум кдби уилаб тур кий утшонларни учратігш мумкин/11/.

7. Каранг; Свфаргллясв Л.Г. Распад Золотой Орды . Саранск, 1960, С. 137.

8. Fckete L Emfurung in dio persische paiá'ographe .101 persische dokumente .

Budapest, 1977, s.3l. ' ■

9. Fekcte L. Vina iicap. 40 бет.

10. Самаркандские документы 15—16— вв. М. 1974, С. 37. Григорьев А.П. Моньголская дипломатика 13-15- вв. ЛГУ, 1978, С. 33.

1!. Kapaun Radio ff W. W. l/igurische Spmchdcrkmäler. Leningrad, 1923. C. 66,

33, 236.

Ііундап ташцарн чпппшш хонлар >;у>;;жатида 'шут ману’' шшг учрашп ва мазкур шаклда тули к ншлатнлшіш 13 —асрдан, яъии Чпііги.чхон .^уісмронлипідсігн мугул пмиериясп ташкпл топган даврдан бошлаіидн/12/. Яна гарпхдан маълумкп, мугуллар Шаоций Туркнстошіи боспб олгаидан суш’ уйгурлар Чиііпізхон давлатида кагш бнр маданип куч Оулиб урин олдн. Шахсан ,Чішгпзхошшнг б>йруги на дач,пати остнда уйгур алифбосішп баъзп узгартпрншлар билли узлшнтприб олдилар/13/. УГпурлараинг узлари эса мугуллар давлатида юцори мансабларда тургаплар. ^укмдорлар девонидаш асосий котиблар \ам уіігурлардшг од». Шу даврдан зътиборан уйгур тішгда нУлллнилган айрим суз ва расмий услуога хос ифода шакллари мугул тилнда хам ціилашла бошлсідп/14/. Уйгур туркларишшг мадашш татспри кучайган бнр кезда чуркпй {флик^ларда цулланувчи созумиз мугулча расмий матнларга упій “ уги ману “ тарзида цуллаигаи куриноди.

Фактлардлн куршіадики, туркші расмий матплар упвоші іутдпмдаи туркші му^нтда шаклланган булиб , 14 — 15— аср

^ужжатларпда \ам кеш- амалда булгаїї. ‘

15—17— асрларг.і оид форсча давлат ^ужжатларда зуі.ч туркий уивоп учрайдп. Темурішнг 1401 йплда бшіілгак форсча ёрллгининг унвопи туркийдалур: Тзмур КорИгіш созумиз. Ёки темуршїлардан Лбу Сайд Мнрзонннг угли Махмуд Мнрзонннг Уратеиа вилоятага кози тайшілаш муносабатк бплан боргап форсча Урлигипшіг унвоші з^ам туркийда: Султан Ма.\мул гази созумиз/16/. Шушшгдек,Европа олнмларп папір эпирган 15—17— асрларга оид форсийзабон расмий матплар ^<ім туркий унвоп бплан бошланади/17/.

12. Усипної; М.А. Жяловаїше акты Джуева улуса 14—16— вв. Казань ,

1979. с. 2о2. ’

13. Карлпг: Семенов А.А. Письменности, существовавшие на территории Сродный Азии. СтамінаСад, 1948, с. 21 -22.

К ЙИ ^'Гр. Л **

16. Етапн А. Ярлык Султана Махмуда Тнмурида /1494/.// Известия Академии наук Таджикской ССР. Отделение общественных наук 3/ 81 / . Душанбе , ¡975, С. 78.

17. Мазкур уньонлар ^ак,ида гарант: ИскЫс Л Уща асар. 29-30— бетлар.

Форе’ьл г.їсм'пі бнтіггллпдл тур!;:п! '■:! чул ' пчпміі

фопсиїпиіиг •/:< «MRoiif! тс клан m і шш їла;; d: Усі лап і!пр.' v,v.

туртпї у імоч .-ипяі паса Зум.аш^ з.ч n,v<

Шу.'Піні'дс':;, *; v j ); і і j ї д.лттл«>ршшг :;у;:.::сіт',:рі: унг.опи і:>;”л/.міуіі!і.'

Х-'М туркі;!! iliCJÜlilliJ)- ’.'Ml-f-’J 1 р Jf 0}Уі'<! НЛ' !J ! IJ! Ч Г.іГДПл fJi y.i'üV.

?:;ів;чуд. Пу va",v> днсс;*^ічіцигід і фш;р :'>рігл

Мур;)/.. аг Ичтійті >;у^у^ііпі! і'оруччч д:'л,.г ,пк. !

мур');і;аат аслпдл шарк; мамлг-ілатлоупдл '< •А.’ч

n.'.rßö ,\сй 'оритилг-ін/ і/. ~Г" ■

Р:іСмї::; -итмлсфд.ї д.іітп.ь.'миді : ¿:\.;у\ туулч пт'т : сол!ічл(іі)!і!: ол.шг.і :;v;;y уигл зга :о;»нді:к и.'/гт vip;'ii 'і/і " ■■ :ї

¡унлччадп. ’ муУкії:, ду;к>хо-'л.;рд.'і i!.v;o>'i;;:nu' ,;;\ун:і г і •-

MüiiCtioAii омалдорларі' і >:уро>.сллт :;і!лші:ішг: г.'С 'іпі м.і;:пг:м: о

ДІНЛіУГ фар:сЧІі ОКПІЧ.ЧІІ ''(Г'ЛГ Ü? VJIY1H.

2. Act'cni лат!!. Vfuyp (‘пушдап! nyimKj уу^у.ушп './¡-у:1; -р-?с:;:пі ма¡;'\.ф!!ї!иг ?.;.і:;.'Гун — ;'суччгч-.ло ту: У‘\~\<

t?-C0C:!v. мат'/":: тург ,у:.:чі.і оул:\;п '-¡ул^иа.

Торіїхи;; ; i-j^iyvcr. \сл.,і і у "-нпинг . 'і: хуі-.тііід ' "іу •.•¡.ч

ПНІПСН МґаСП, ;; шч ;га піУга :-іа оулґії!, п~ , учачі' -учу у:,

олдпнпі хснлар замонндан бор:; TaprcHW.- . : сугчртл у/;-,;.'.-.."':! олгапи на гурчі ммти^чларго ога гчсачч /.’.у?’.: і:■'-ч сабабдан, мі','-кур ¡-;псм »пзмуіш;!!і наз.чрл-м ту г: і о, -.'.а ч!. р!,"ч

раїіМШДЛ “ гІ,ірГХпГі М'ГІЛУМОТ “ ДО Я НОМЛаНДП.

Уіігур хіпіідлпі д.-іГіЛм;'_>;у;клі;ггл'гри,\(і nyportöai ґул.;тіуді! сулг тарпхий паьлу.-ют •піт ;кумла біі.»ан бошлападіі. Одтгд.і 5у дарак харахторпдаги гаилардап ташкил гоп.ідц Маї -.упогА: имгчі':! o-Wiran шахсшіпг Ики аждодларишшг помп баіїн ^плччган йуллдч.

Имти«?з бернлгаки зузі^іда биллирув /ом он/ , Рлс;.:ш“і матилсірнннг ушбу дпсмії тарихий ма-ь.'іумогдап xeUuu к«лйдл. Уида ма^уліаотда помп б¿ііін ^илннгаи /кахс n.MTJiö.ira зга булгаин мл^'іуг! ^иліїіидн, Мазкур ^нслі уйіур ва араб хатидапі пл-пїйз :;y>v>r*-:,'sm! берувчи 'барча туркий хужжатларчішг ажралмас цпсми сифатнда мапжуд. '

1. Каранг: Gudoglu М. Paliografia pi D ¡ploma tica turco - osmana. Studiu fi album. Bucurestí. 1958, s. 61.

Турлп 'гулонлардан озод этши хатидаги к,айд. Имтнёз х/уцуциии бсруи'ш доплат -чужжатларшишг ушбу цисмида тар.хонллк ёкн суюргол эд'цуцига эга шахе, мамлакатда мешжуд булга« барча солик; Da тулоилардаи тулолигпча екп іуісман озод этнлганп баён цилшмди. Мазкур солик на тулоплар иоми расмий битиг матннда ифодаланган булоди. Яна мазкур к;исмда имтнез олгап шахсга хе-ч ким зиён стказмаслнги ало^ида таъкидлштди. Расмий матнлардаш ушбу' к;исм acocan, буіірук* млйлидаги гаплардан ташкил топади.

Жужжат тасдиги. Асосий матшшнг ушбу к, и с.ми да имтиёзга эга шахе турли тулоилардаи озод этилгани байт ьушшгандан супг хужжатшшг тасдиги э^ида ма-ьлумот келади. Мазкур к;исм асосан, уйгур озувндаги расмий матнларда мавжугд. Темурийлар му^итида битилган араб хатидаги имтнйз ~х,укут-;шш берувчн давлат ^ужжатларидп ушбу цис.м учрамайди. Араб ёзувли расмий матнларда нмтийз эгаси турли туловлардан озод этилгаидап кейин, тугрпдан — тугри хужжатиинг е.чнлгап санаси — тарнх келади.

3. Тарих. Тарнх .\у;кжатларшшг суп іти цисми ^нсобланади. У расмий мати битилган маком ва иак,тш: уз ичига олади. Расмий к,огоз цачон, і\асрда Узилгаии ^ацидагн маълумот барча уйгур ва араб йзувидапі э^ужжатларда учрайди. Расмий матн тарихида аввал сана, супг битилган урин хатидаги ма'ьлумот келади. ^ужжатларнинг барчаенда тарих кушма гапдан ташкил тоигаи булади. Расмий матнларда йил санаси ва мучал ^исоби туркийда, ой иомларн эса арабча вариаптда берплади. Бу ,\олат уйгур ва араб хатидаш барча туркігй хужжатлар учун бирдай.

.3— боб. “Матнлар ва уларшшг талцини масаласи".

14—15— аерларда битилган уйгур ёзувидагн имтиёз \уцу^шш берувчи давлат з^ужжатларппинг нашрлари амалга оширплганига х;ам куп булди. Утган давр мобаннида туркийшунослик ва шарцшунослик ка’іта ютукларга эришди. Катор ноеб ёзма Iідгор іпклар ва лугатлар тогшлди; туркий тиллар тарихи ва дипломатикасига багишланган илмий тадцицотлар юзага келди- 14-15- аср уйгур хатидаги обидаларнинг график— фонетик хусусиятлари таджик, к,илинди. Мазкур тадцицотлар , улардаги далиллар уйгур ёзувли расмий матилариинг бурунги нашрларида ва талцини да хатолар борлишни , уларни к,айта куриб чиадшши талаб этмоеда.

Мавжуд нашрларда матипииг ук^илишн масаласига алохида а^амият ^аратмоц лозим. Уйгур хатидаги давлат х;ужжатлари матнини апик; ва тугри ук,иш мушкул.

Уйгур ёзувишшг куп вазифалилик табиати , яънн бир болги бир Уринда бир топупши, бошк;а уринда яна узгача топушни ифода зінш хусусияти бушшг асосий сабабидир. Шушшг учуй уйгур хатли Сдгорликларни тад^и^ этганда ушбу масалага алохида эътибор зарур. Шушшгдек, расмий мат/ їда ги харфлар пазифасшш аішцлаш учуй уіші мати битилган давр тплига хос фонетик хусусиятларни, айрн.м Хужжатлар остидаш араб хатидаги изохларни у;иі5сан урганмоц лозим.

^ужжатларштг илк ноширлари ку'пда бу масалага эътибор бермаган курнімдилар. Шу спбаблн уларшшг нашрларида хатоларни кузатиш мумкіш. Масалан, расмий к;огозларнниг айрим уринллрида х

ундошн а іпі ифодаловчи болги / ,__/ посіггасида берилади. Бу

эса ^ужжатларни нлшрга тайіірлаган тад ц і1 :^отч і їларн и чалпптан. Хусусаи, В.Б. Раддов Тухтамнш ерлигидаги ,\асан помини Асііп /1/, П.Мелиоранский эсл Умаршайх шпношідагн \;<ір сузнші ар /2/, Ж.Дсни ^°ХРУХ \ужжатндаги Ва\адур уішошши батур тарзида ухнб напір этншгаи /З/. Вирок, бу уринларда мазкур а унлїісиии билдирувчи белгн а товушшш амас х ундоіишш ігфодадаган. Юхоріїдаш срзларни уйгур алифбосіши куп функционал табпатндан кслиб чиг.иб уі;пгаи маъхул. Агар масалага олдішги поширлар йуналншнда индашсик ШГ/^руу комиші ШЗруц шаклида укишга тугри келади. Чункк мазкур шаклаїшг Узнлишда хам х ундоши а іш англатувчн белги / -_ /

воситаспдсі берилгаа: <—■і ^ . Ву кабп хато уцнлган

уринлар барча расмий шгшглардл ‘ліашкуд. Мапжуд кашрларда матнлар тал^ини масалдсн :;ам ута жиддий. Расмий матплардат айрнм сузларии іготугри ухшн магшпшг хато Тсшугнига сабаб булган. Масалан, Шохрух нишониіш нашргі тайерлаган фаранг шарк,шушси Ж. Дени >;ужжат мурожаатішн тойоаларга шаклида транскрипция килгап ва фарангчага Лих тоіпее / ЬоисісіЬідиез/ /будда рохнбларига/ сифатида талг^іш зтади /4/.

1. Раллоя ВВ. Ярлыки Т'охгамыша и Тему]) — Кутлуга // ЗВОРАО, т. 111. выи. 1 — 111, Cira. 1883, С. 7.

2. Милноряискин П. Документ уйгурского письма Султана Омар— Шейха // ЗВОРАО т. 16. Спб. 1906. С. 03.

3. Deny J. Un Soyurgal du Timouride Sáhruh en eciiture ouigoure // “ Journal Asiaiigup” T. CCXLV París, 1957, s. 255.

4. Deny J. Уша acap 255 6.

ч.ззу '¡¡:-ис;ллшц!пс;; ¡¡-т ';ч;л;,кз:;;;цг;:

';(!д:11:[;ог.;;л >рш, !;оту;-;!и муло^лзаллриги с,юла оуллш. Чупоп'Ш,

Л. ’ ¡ляо}>:,;\; !Л1о;-.рул тг/попп мурс«.«йти хл^'Д^ ф,*.чр бплдирио 1и\;у.й,': Узда;;: 11 Шсшруха содср>зиг оДр-ицс-ш;^ к

‘ буду:;;:-:¡,;!М 5,')1{йлам ". Муаприхншлг узи :;<г-; мсикур мурожйй'ишш1 пО!.>:>!1п;'|.и*ыи:: созс.\:: ¡.п ’<у;.с;г.11т митнч мазмупидап имти<?з Оулл'’* ро.%1; Злго з. ич- , б,ш;ь пусул'.он ру^олийсига бгрилз’.! гоипши апглаб, (¡]|1;>[;и|п: лси';л^ппа ;.а!\п;<;т цнллдк: “Однако 'икс;' !;с;.\(!.лоПа;и;я г:;1;дс гол.,;/ гг.уот скор.-’-.' о толд чш ото г ы:г был |Цьуш п.- буддийским, о /¡угу.'-ь^анск^м моилхоМ. Поясочку ¡оно , что слои;; ’тони’ могло !:■ >!ti.iiт.с•; торчпи дл:1 обозплч^пня кг только оудд'.н.^кп.ч

то п гаг; ; ■ мц.Х’й лт,у:пх г><4'0'лгпог.одпг.пй/д'. Леки;; лсд

.-¡ч'.'г;; :.,уро;_.':<;;а дн;уу;г к,и.'к ¡¡о: ■/иЛопл^рга / буду:'. рол;:б чир5!л\\ / э.ч... илл:д; ,\,!;;,;нлйрг<: , чхгм д^члатплпг пнркм — ’гаким, олн;; — го;..!.: об — ч.о пшлг.ртгп ччнмпС:1;' го.мгУ тч'р.тчп

мг.\:>1:.'.70Лс!ЯЧ1 / д ч.з.'.лкр;-л / муро;.*:и.т кклп;,л:п. Л-К.; ту 'га'.у.а, /д'.'!1.'л!\.'1р; а/ т^ 1:! -.гзмушно у,лм м."с кола/ул. 1>у >с-лОг: :;<ио укчш ;:уь ¡ла.-ди! чдл-улк'л саба:! оучпш Урпнч^р 'Шоу^у;

I;;г: '^т 1!;:;г; г О'-¡К'.- и)лгр1!д<л учраГуу". Хусус\к, /и. Л'-'пи

р. :-иу,;нп;пг ■! — ¡уггоулд/м бпрш;';!! с>¡;с^у;г:лу^ тпрзпд.:

у;;г::,у.‘ ка 1.с 1.о, .п.пи ''ур;1!£, :коп ! '::кОс1П!/,;! изо;, '•■-пдц. МахIV, 1 г, ун/.г-шгдли ксчии; чу:».!«; с: :;п 1*фунчч йолш _;.т_=_

кс-атч'..;. Бу уип :глу;; ;|:а;-\илп уцинш:« за.у^зо :;'.\уу>к Цош\,у*; У' С.луиру.к'к ¡¡ум :]1 _•!■;£!, су;; булпб, опр цош.\у;; доГишапд-:

>—7 гектар ер низар/д тучпллдп/б/ . Хаг^пуггда ;;«!>. , мапишиг м-:.г.чур ур!лидд пашоа згаенга суюргол ^илкиган ср сэт:уп ^и^нду. гап ;Ърйдп. 1>у каби ;;г.го о^ибатида янглнш толлинге олиб калган

Урпнлпр бар»;а расмшЧ матиларда уф^и'ЦчЬ.

5. Григорьев А.П. Монгольская ДImлo^гaтикй 13—15 вз. ЛГТ. 1978. С. 9].

6. Лд-л/адои Б. 'УзЗа;; улуси. Тсшкент. 1992. 127 б.

УМУМИЙ ХУЛОСЛЛЛР

Тадцнцогда бир жанр /йрлнц/ га мансуб, пики гуркни салтаиат /Олтнн Урда в а тсмурнплар/ га тегшіїлп М — 15— асрларда битнлган барча уйгур ёзувли имтийз ^ук;у^ннп перувчи ^ужжатлар жачлапдп ва тадк,ик, этилдп. Бу эса мазкур давлатларда шскн юз Пил дапомпда иш юритшпшшг рииожн, эсолюцияси ^ай тарзда кочганлпгинн кузатииі имконішн бердп па цуйидагн хулосоларга олиб келди:

1. Расмий матії — жужжат , далмл. Шуншіг учуи у тугри , анш; иа рашшш булмоги керак. ^ужжптпинг ашщ ка тугри булуни унииг тушунарли тил билан Цзилншига боглпк,. 14—15— асрларда бутун туркийлар учуй тушунарли адабий тил вазифасшш чнгатоп туркнйсн Утаган. Шу боне, мазкур лавр уйгур иа араб хатидаги барча давлат з^ужжатларн чигатой туркинсида бишлган. Буни биз ургангаи у;ужжатлар >;ам далиллайди.

2. Хуж>катлар услуби расмий услуб х^исобланаді: ва узига хсс му^им хусусиятларга эга:

а/ Нутк; воситаларидан фоидаланиш доирасшшиг чегаралашаплиги. Бу чегараланганлик лексикада ^ам, морфологияда ^ам5синтаксисда хом кузатилэди.

б/ Хужжат матнишшг маълум уринларнда тал формаларинипг тахрорийлиги. Бу , ашшцса, морфолош.чда куирси; курипади.

в/ Турли сох,а атамаларндан геш’ фойдалашиилкт, IVc-ki:'; когозларда chUchh, ^унуїуій , ижтимоий— ш^тисодий сохага оид истилоэ^лар куп учрайди,

г/ Уйгур ('зупли йрлш^лар талида ran гурларггда.ч

фойдаланишшшг торлигн. .Матида сурок, ва ундов гапдар иштнрок этманди. Ерлик,лар асосшш дарак ва буйру:; мазмунидаги гаплар ташкил этади.

3. Уйгур <!зуиди расмий пата даврдсш араб хатидаги турхий

з^ужатлардан лугат, таркиби, суз таиланиши ва услуби зхи^атдаи фаріуіанади: ^

а/ Уйгур хатли жужжат услуб» оддий / туркона / , матндд имкон і^адар. туркий тплшшг пмкониятлари • асосида ясалгаи суз, рас?;ип ибора , атамалар і^уллаї шлган булади. Услубда цандан

кутаринкилик ва дабдабдлик кузатилмайди.

б/ Араб озупли расмий ^огозлар услуби кутаринкн ва дабдг.иалп булади. Жужжат матнн лугат гаркибини мумкии к,адар , сузлартшнг туркий талапни булишига цараыай, арабий, форсий суз ва пстилозулар билан “ зийнаглайдилар

Бу у>л , айшщса, жужжат унвони ва мурожаатида я;;к,ол намоем!

булдн-

4. Пиз тскшкрган уйгур <?зувлп имшёз хукуциии бсрувчн давлат ^ужжатларн тил нуцтаи назарпданпша эмас балки ичк.ч тузилишн, услуб на ЦЗНЛ1Ш1 тарзн жнуп'идан >;ам ухшашдир. Чунки жужжат бптншшшг цадимдак шлклланпб колган уз анъапалари, к;онун — крндаларп мавжуд булга» па расмий матнлоршшг ички тузилишн X«-1: маэ-лум цонунингларга оупсунган.

Диссертацияннпг асосий мазмунп цуйидаги мак;олаларда уз ифодаспнп топтан:

1. Ёзупшшг матн лсксикасига таъсири масаласи // Туркнншунослнк муаммоларн / Нш олнмлар нлмпй ашкуманишшг материаллари / . Тоиг.ссит , 1995, 6 — 7— бетлар.

2. Турки» уипоилар // “Соглом авлод учуп" улурналя, 1996, N. 2. 55 — 57— бетллр

3. 14—15— асрлар давлат ^ужжатларшшш тплн хусусида /7

Туркиншуиослик муаммоларн / Ёш олпмлар нлмий анл;умакиши;г матсриалларл / Тошкент, 1956, 15 — 16— бетлар. 1

4. 14—15— асрларда уйгур хатн бнлан бнтилган >;уя;х;атларшшг натри >ча!;ида // Манбашунослнк: патн ва ушшг Таллинн /Илмш! мацолалар туплакп/. Тошкент, 1997, 16 — 21— бетлар. ■

КРАТКОЕ СОДЕРЯСАНИЕ ДИССЕРТАЦИИ НА СОИСКАНИЕ УЧЕНОЙ СТЕПЕНИ КАНДИДАТА ФИЛОЛОГИЧЕСКИХ НАУК НА ТЕМУ "ФИЛОЛОГО -СТИЛИСТИЧЕСКОЕ ИССЛЗЛОВАШБ УЙГУРОПИСЪМШ ¡1 ПАХ ГОСУДАРСТВЕННЫХ ЖАЛОВАННЫХ ГРАМОТ XIV -XV ВЕКОВ”.

Диссертация является результатом первого в отечественной тюркологии опыта изучении уйгупописьмеппых жалованных грамот.

В работы обосновываются отбор и принципы анализа уйгурописьменных грамот XIV' —XV веков, принадлежащих двум тюркским государствам — Золотой Орде и государству темур ндоп.

Исследование состоит из введения, 3 —■х глав, заключения и списка использованной литературы.

Во введение излагается история «опроса, обосновывается актуальность теми, формулируются основные цели и зада»!;: диссертации, Дг'К-ГСЛ описание основных документов, привлеченных к работу .

В нерпой главе “Выбор языковых средств в стилистическом оформлении государтсиенных документов" анализируется лексическое, морфологическое, синтаксическое своеобразие официальных текстов. Так, н частности, рассматривается понрос о влиянии традиций письменности на выбор языковых единиц я соответствии с требованиями стиля, что служит одной из причин появления официально —деловой разновидносги п языке данной эпохи.

Вторая глава называется “Структура документов и их составные части”. В ней исследуется дипломатическое содержание уйгурописьменных документов, а также их языковая форма в плане становления внутреннего строения официально — делового стиля. .

В третьей главе “Тексты и вопросы их трактовке” приводятся исследуемые в диссертации документы, излагается их содержание иа узбекском языке с историко —филологическими гомментариями автора. ■

В заключении подчеркивается важность теоретических выводов данного диссертационного исследования.

Summary

Of the candidate dissertation "Riilolocieal-st^liatic study of th I'ijur script sitdle documents of the XIV —XV th century, which give tic.- light on privilege”. _

The thesis arc the icsults of Ihe first attempts our T urkology to investigate the Uigur script documents. Two Uigur scripts c.ocunierrts of the XIV —XV th cen. concerning two T urk states /Tlie Oilin Urdu and the Timuiids/ and giving the right on privilege are involved in the thesis and subjected to Ihe analisis.

The dissertation consists of the following pints: The Introduction, three chapters. The Conclusion. The list of used literature.

The Introduction speaks about the history of problem being ¡w.died , proves the actuality of the theme formulates it's aims and

Survey of the discription of the dokument.s. involved in lh<5 the-ds are given in this part as well.

The first chapter named “Choice of lingual means for the state documents style “ analyses lexical, morphological and syntactic" originality of the offecial texts. Thus the chaptcr observes the guestion of the role of writtin language in the choice of lingual unite in forming the official style. “The structure of the documents their components” is the stylo of the second chapter. Uigur script documents are studied by diplomatic view, meanwhile special attention is given to throwing light upon definite lingual unite, which has been formed whithin inner structure of the documents .

In the tlrird chapter, named the texts and the problem of their interpretation, the textsof involved documents , their contents in the Uzbek language and their historical —philological interpret ationsars quoted.

The theoretical resolutions on whole theses are gathered in the conclusion.