автореферат диссертации по филологии, специальность ВАК РФ 10.02.02
диссертация на тему:
Изучение пресуппозиции в узбекском языкознании

  • Год: 1994
  • Автор научной работы: Рахимов, Усмонжон Эргашевич
  • Ученая cтепень: кандидата филологических наук
  • Место защиты диссертации: Самарканд
  • Код cпециальности ВАК: 10.02.02
Автореферат по филологии на тему 'Изучение пресуппозиции в узбекском языкознании'

Полный текст автореферата диссертации по теме "Изучение пресуппозиции в узбекском языкознании"

РГ6 о

УЗБЕИ1СТШ РЕСПУЫШСИ ОЛИЙ ВА УРТА 1ЖС7С ТАШ2.1 ВА311РЛИГИ 2 1 МЛР ^ШйшЕР НАВОКИ НСШИГИ САНЩАЦД ДАВЛАТ УКИВЕРСИТЕТИ

ь;?л ёзма ^¡ук.вда УЖ 809.ЧЗТ.5.

РАДО.ГОВ УСМС02ОН ЭРГАШЕВИЧ

Узбек тшщда шлашлар пресушозщшси

10.02.02. - узбек тшш

Фнлологкя йонлари номзоди илмий даразасини ■ олне учун тавдшм этплган диссертация

АВТ0РЕ9ЕРАТИ

САМАРКАНД - 1994

Илмий чвщщот: еше Андакон Давлаг университета узбек тилшунослиги кафедрасида баяарилди.

оКхыпй рау.бар - филология фанлари доктори,

профессор А.НУРЫСНОВ

Расдшй оллояентлар - филология фанлари доктори, профессор А.БЕРДАЛИЕВ

филология фанлари ноызоди

ж.зтлАРав

Етакчи муассаса - Фгргона давлат университета Узбек тилшунослиги кафедраси

Хшая 1994 Гаи ( ({([ р'/1 ] о5тхиг У /> куни соат_да

Садар*;анд университегшашл К 087.06.22 ргщамтш филология фанлари ноызодк илмий даралсасини берш учун ихтисослашткрнлган илмий Кекгаи Скгхлишда Утказилади. /703004 Самарканд ка*ар, Университет зр1ёбоня-15 /

Диссертация билан Саыар^анд давлат университета Илмий кутубхонасида таяикиш ыушшн.

Автореферат 1994 йил ойшашг

_______куннда

тар^аткдди.

Ихтвсослашткрилган Кенгао елыкй котиби, филология фанлари доктори,профессор

$£И И. ЛОТОВ

\VtvJ

ХАРАКТЕРИСТИКА

Масаланинг актуаллиги. Маълумки, синтаксис, семантика, трагматика Узаро диалектик богшщ. Тилнкнг номинатив, скнтактак, трагматик вазифалари ыавкуд бУлмб, шу вазифаларни кУрсатузчи асослар бор. Тилнинг прагматик вазифасини курсатувчи ходисалардан 5ири пресуппозиция хисобланади. Пресуппозиция гашшнг тугри анг-аанпси учун энг зарур узвлардан бирпдар. Чунки бу ^одаса.гапнинг зазият, контекст хазда сузловчи ва тингловчиларнинг олдандан _маъ-гуы булган^.зуьвЛ-'бияШ'.гаари'каби элементларни уз лчкга олувчи г.о-цисадир.Шушшг учун прагматик сатзда пресуппозиция ^одисаси ало-даа а>;амиятга эга. Прагматикага кУра тнлдаги лексик маъкога зга Зулмаган бкрлкклар турли пресуппозициялар англатиб, битта содда гапга тент келадиган' ыаъноларга эга булади. Шунинг учун'хозиргн цавр дунё тклшунослигида пресуппозиция ^одисасиникг тадапр! ку-чайди. Бу ^одкеа айюс^са.чвт эл. тижукослари (Г.Фреге, Е.Хилл, Е.Катс, П.Постал, Д.Филлмор, П.Страсон, Мак-Колли, Н.ХомсккЯ, Щк.Лахо^ф, Л.Морган, БЛорн, О.Дюкро, Д.Франк, К.Эберт, Н-Ризер, З.Кифер, А.ТоР.н, ван Дейк, И.Баллерт, Дк.Остин, Ст.Хемптайр, Ц.Озгуд, П.КипарскгЛ, К.Кипарский) нинг замда рус тшшукосларп (Н.А.Арутюнова, Е.В.Падучева, В.А.Звегенцев, Н.А.Торопсва) нинг турли тадкдаот ишларвда узига хос йунадапда Урганидди. Узбек ткл-лунослигида Н .Махмудов, А.Нурмоновларйинг ^аракатларк туфайлн бу г.одисанинг тадщщп бошлакдк. Легаш бу полиса Узбек тшппунослигзда цонограМк планда теюгариш объекта булган эмас. Бу ^одпезкинг тад^кчи Т1И бирликлари ва шу тил эгалари Уртасндаги муносабат ма-саласи з?амда шу касала бклан боглюс булган турли ыуашоларнл ашщ-лаитиради. Айницса, тил экономиясининг шага келши, содда гаплар« книг маэмунЕй мураккаблагуви, гапнпнг шалуникатив типлари ^аздда. янги Еуналкшдаги клмий тавд;щотларга йул очилиши, омонимия, сш;с-ншЕя, антошалш ^одисаларининг янгкча талкЕншш}хадц маталларп, издоллгриншт бадиий хусусиятлар::ни аищлавда, уларнинг «заалаиши белгилазда Узига хос йуналкшшнг кайдонга келшгини пресуппозиция ;;одисаси орцалк атрогллча тад;ин этиш мумкпн булади.

Тадзр^от маЕзуск. Галдит вазият, контекст, сузловчи ва тш!г-ловчпларккнг олдиндаз маълуи булган умумий билшлари каби мураккаб узвларни уз ичига адганлиги билан пресуппозиция кенг цаыроьла

полиса ?;исобланадй. Шу сабабли шшадизда Узбек таяшунослигкда монографик планда Урганин объекта булыаган ва маълуы шора воси~ йшарига эга болтан пресуппозицияларни, хусусан, юкламалар пре-суппозйциясини тадащот мавзуси сифатида танладак.

Таддащот материаллари. Ыаълукки, боища тиллардан Узбек тиле га таржима ^плинган. асарларда узбек тилининг узига хос хусускят-ларл явдол кУринма35да >;авда юшшй ва изданий алтргдалик акс эт-майди. Еунинг учун Узбек тшшдаги сУз кклаыалар пресуплозицияла-ркни тадщиц этшлда Узбек адабиётидаги ку'зга кУринган адибларнинг насрий ва назыий асарларкдан фойдалацдик.

Тадаку.от ыетодологияся.. Тздщщотклзизда объектов борлиц ва уни ифодаяовчи тил.катериаллари материалистах дунёцарат нуг;таи назарвдан изоуганади ^аыда диалектик материализм методологиясига асосак ёритилади.

Тажздог методикаси. Ишвдшзда ёритилиш керак булган. ыасая; >;озирги кунгача тилЕунослккда чУлланиб келинган методлар ёрдачид таШ'ДЩ этклади. Жумладан, пресуштозицияни боща тилларда Урганил-ганлипши зргеобга ошб, узбек тили магериалларини боища тилларда Урганилган иатервалларга яиёслаш асосида хулосалар чщ-;ардик.Кшни Урганиш объектна таддкч этшлда тюнинг системалилик приндадидан келиб чхщиб ёндавдкк. Юкламалар иштирок этган гаялар ва юкламала англатган пресуппозициялар трансформацией метод асосида тащин гтЕлда. Еушнгдек, шииизнинг айрш цкрраларини ёритивда дедукти ва Ендуктив ыетодаардан хам фойдаландик.

Тадоккот максади. за вазкйаси. Иешшзккнг асссий вазифаси пресуллозшшя зсодисасини Узбек тили материаллари асосида тал;;ин этки. Пресушюзшдоши тадощ этиш асосида пуйидаги масалалар этилади:

- г.!аълуы кшора воситасига эга булгаг; лннгвисткк пресуппозз цпяларшигг узига хос цирраларини узбек тили "материаллари асосвд. талцин этш;

- ленглисткк цресушозицияга йУл .очувчи воситаларни ва ул. КЕора у,илган пресущюзшвшларни прагматик аспектда таэршл этил;

- драгиатикага кУра маънолари англашладлгак юклаиаларнин пресугшозиш'-яга ;хора цшшш хусусиятларшш ва уларшшг дресунло югон тазлклига: ёрпгип;

-"г^есудпозЕцкяга нсора зоиувчк юкламалар иетирок этган с гадларнлнг глаклукий '.ураккаблеЕувини тадзуи; этап;

- пресуппозиция ^одисасишшг урганклш тарихгаш ея турли хил талкикларини курсатшп;

- пресуппозиция ва актуал булиниш ^одисаларининг Узаро борлшушги з?амда айримлигини узбек' тили материаллари асосида тадал этиш:.

?здкиу>отдаги яигилик. Хар бир тклда мавнуд булган грамматик шакллар турлкча иазмуниС хусускят касб этадк. Еушшг учун хар бир тилнинг прагматик вазифасшш гсу тал материаллари асосида пзохлап керак. Пресуппозиция тилнинг - прагматик вазиоасини русбга чнцаради. Ыу сабабли Узбек тили патериалларп асосида" пресуппозшдопшкг Ур~ гашшск г,озкрги кунгача цоронга булпб келаётган аЗрш ыасалалар-Ш1 вгойай ?;ал этиста ёрдам беради. Жушадан, тал эконокияси тен-денциясннинг юзага чкь;ишк пресуппозицияга кУра эканлигп ксботла-нади. Гапларшшг сшгтактик ва стилкстик мураккаблашувига ^ушныча тарзда мазглункй .мураккаблавуви билан 6орлш$ айркы касалалар ёрктк-лади. Вкла'лалар иптирок этган гапларшшг сеыантик, синтакткк,праг-иатик аспектда, узаро боглиршкда таякин этилади. Хозиргк кундаги илмЕЙ тадацотларнинг уч аспектда булиш шимизда исботлакади. Шункнгдек, пресуппозиция ва актуал <$?лшшп ходисаларшпшг узаро бир-бири билан боглщ солдата хусусиятлари узбек тили глатериаллари асосида таджик, этилади. Ккламаларнзшг прагматик маъноларинп се!,',антик тузклишдаги Узига хос айришшги изозданади.

Истикг амалий ахамкяти. Диссертация натнталари асосида гал-нинг пресуппозицкон аспекта ёритклади. Пресуипозициянинг Урганили-' иш билан боглиз? ^олда тилнинг прагматик вазифаси ва мазыуний син- -таксискпнг турли назарий масалаларши Ургакик бошлаб берилади. Кш-нкнг матеркалларидан умушй тилпуносллк курсининг "Тилкшг вазифа-лари", "Прагматик маъно",."Юкламалар семантакаси", 'Тал система сифатида", "Гапнинг актуал булиниши" каби темаларини ёритишда фой-далашта мумкин. Сунннгдек, студентларга юклачаларнннг англатган пресуппозицияларини ало^ида - алохвда курс ишлари сифатида бериш мумкин» Уыуман, диссертация лексикология, морфология, синтаксис, ыазмуииЛ синтаксис, прагыатикакинг ривояланиыида-куда катта аматай а^аыиятга зга.

Апробация. Диссертация З.М.Бобур номли Андккон Давлат педагогика олийгохи Узбек тнлшунослиги кафедрасида мут.окама з^илинган.

Публикация. Дпссертациягажг турли булимлари ва узига хос ху-

сусиятларини узида акс эттирувчи бекта илшй ч*щармалар мавяуд. Б^щан талщари ЗЛ.'.Бобур номли АДД анъакавий профессор-у^итувчи-. ларининг 1987, 1988, 1989, IS90 йилларда булиб Утган конфсрезщия-ларида елмкй докладлар здаингак.

Диссертадиянинг. тузклиши. Диссертация кирип ijkcmh, уч боб, хулоса ^амда бпблиограшкядан иборат.-Кснинг мундарджаси.

Ипнинг ккриш цисмида таглакган мавзунинг аитуаллиги, текшл-риз кулачк, вазкфаси, ыщсадк, тадащот метода ва ыетодологияси, кшда тадь;кч этилган масалзларнинг янгилигк кабилар ёрптилади.

Дкссертациякинг бкринчн боби "Пресуппозицияшшг Урганилш тарихи" деб ноь'ланди. Бу бобда пресуппозиция ^одисаскнинг цачон-дак Урганяла бослаганлиги ва Kiu.uiap томонидан Урганилганлиги да чакдай кошар остлда урганийгашгиги ^ачвда каълумотлар берилади

1.!аълумки, пресуппозицияшшг Ургашшш тарихи некие ыантиц-

гукос файласуфи Г.Фреге ноыи бклан боглщ. Г.£реге пресуппозиция-

т "XyKMfjrair табпкй ас оси" сифатида тущунадн.* Бу >;однса В.Хилл,

Е.Катс, П.Постал,.Ч.Филлмор, П.Страсон, Каю-Колли, Н.Хомский,

Д-т.Лакофф, Л.Морган, Р.Хорн, О.Дюкро, Д.Франк, К.Эберт, Н.Ркзер,

О.Кифер, ТоЛн А., ван Дейк, И.Баллерт, Дя,Остин, Ст.ХэмпЕайр,

Ч.Озгуд, П.Кипарский,К.КнпарскиЙ каби чет эл■ олимлари томонидан

2

ы турлича йуналишгарда Урганилган.

Рус тклшунослигида Н.Д.Арутюнова3, Е.В.Падучева^, В.А.Зве-гендев^ларнкнг ииларида пресуппозкциянинг урганилиши билан боглик, баъзи масалалар ёритилади. Узбек тилшунослигвда К.Махмудов6, А.Нур-коновТларнинг -иший ишларида пресуппозиция умумкй плавда тадощ этилади.

Пресуппозицкянкнг урганилишида >;ар бир ыуаллифнинг узига хос

1. Каранг: Семиотика и информатика. 8, 4-5., 1977.стр.-40-46.

2. Звегенцев Б.А. Предложение и его относение к языку и речи.М., 1976 стр.-216,226. Яна зараяг: Г.вак Дейк. Вопросы прагматики текста. В кл:Йовое в зарубежной лкнгвист1же.Вып.УШ.-й.,1978, стр.-259-237. „

3. Арутюнова Н.Д. Понятие пресуппозиция в лингвистике.-Известия АН СССР".Серия лет.и языка. 1973. Т - 22, Я I. стр.85.

4. Падучева Е.В.0- понятие презумции в лингвистической семантике. В уя: Семиотика и информатика. 8.4!., 1977.

5. Звегенцев В.А. КУрсатплган асар. „ , „

6. Е.Дресушгозкция ва гап."Узб.тили ва ад." 1986,6-сон 25-6"..'зб.тали слнгак.доязарб шсялзлари."7з.т.ва ад. 1990,¿2,23-

7. Нурнонов А. КУ:.:акч.кон.пресуп."7з.т.ва ад." 1986,С-сон,42-6.

ёндатувини кУрис муыкан. Г.Фреге ва П.Страсок пресуппозшиякн гапнинг алоу,вда мазмуний пуносабати'асосида юзага келувчи, "X тора к,илади 7" фор&уласи орчали тушуниладиган ^одпсани англатадп деб ^ксоблайдилар. Уларяинг фпкрича, Мэри хонани тозачади (Пэр;: убрала ко.'.шату); Мэри хонани тозалаыади (Нэри не убрала ког.шату) гапларида "Хона ифлос" деган пресуппозиция "Хукмнинг табиий асоси" сифатвда мавкудцир*.

ф.Кифер пресушгозиЦЕяшшг гаснкфи билан г;из;2-;;:б, бу у.одисак: I) лексик; 2) лекс?аиЗУл.чагак; 3) экзистенционал; 4) ноэкзистен-щюнал;-5)'5ска; 6) утлут-атЯ; 7) универсал типларга аяратади2.

Н.Д.Арутюнова пресуппозицияни "сузловчи ва тингловчинккг yr.iyi.Hifi билли фонди" деб ^исоблайди. Унингча, пресуппозиция "олдин-дан тузилгая шартнсма" асосида юзага келади .

З.В.Падучева презушия (пресуппозиция термики Урнига презуы-ция деб чУллайди) ни семактик ва прагматик типларга акратиб, та-биатидан пресуппозиция англашиладпган сузларккнг тадцущини боплаб берди^. " '

Пресуппозиция г;андаЛ ном остида урганилмасин,' ушшг Узига хос хусусиятлари >;ар бир тилнкнг Узида махсус каора воспталарп талщкни билан боглщ э^олда Урганштши керак булган ^одиса эканлигл ашп;. Чукки ^ар бир халцникг тили билан бошщ з^олда су халчникг урф-одатлари, узига хос психологкяси, халц иборалари борки, уларни шу тил матерналларк асосида англатадагая лресуплозшщялари >;&!.! Узгача булади. Шу зщатдан пресуппозиция ^одисасининг Урганилпсп 'барча тилшукослар тоыонидан турлича тал^пн этилыовда.

Кккинчи боб "Пресуппозицияга йул очувчи лингвпстик восита-лар деб ношанади. Бу бобда пресуппознцкяга ипора кклувчи ликгвкс-тик воситалар ва ву воситаларни кузатиб борувчи экстраяингвистик воситалар тадащ этилади.

1. Каранг: Семиотика и информатика. 8. -М., 1977.

2. Кифер Ф. О пресуппозициях. В кн. ¡Новое в зарубешгай лингвистике. Вып. 8, -П., 1978, стр.- 367.

3. Арутюнова К.Д. Понятие пресуппозиции в лингвистике."Известия-АН СССР".Серия лит.и языка. Т - 32. Вып.: # 1,1973, стр.-85.

4. Падучева Е.З. О понятие презумции в лингвистической семантике. В.кн.: Семиотика и информатика. 8, -}.!., 1977.

s

Гап мазмункй туззишшнинг мураккаблашувига пресуппозицияга ипора г,клувчи воситалар таъсир-этажи. Шунинг учун бундай восита-л&р КЕтирок этган гаплар фадат эга ва кесквдан иборат б?лса ^ач, мазмуний тузилиЕи мураккаб булади. Ака шундай бкрдак ортпц пропо-циялар англашилган гапларда биринчи пропозиция предикатив марказ орк,али' кфодаланса, иккинчи пропозиция пресуппозиция орцали тушу-КЕладп. Пресуппозиция мазмуний тузилишшнг бкр' элемента слгёатида япирик англаЕклади. Шункнг учун пресуплозицияга шаора гдолувчи воситалар талцинп содда гашгарнинг мазмуний тузилиЕидаги узига хос узгаришларни тадгра; эища алозрада урин тутада.

ПресуплозицЕяга псора >;плувчк воситалар турлнча ца-

раплар дастлаб Н.Хомскпй томонкцан боыаб берилди. У гашшнг грамматик кУрсаткичлеря *азда мазмуний тузивши алозддаянпяж ва Узгро бцр-б:фига ишора цкяшзш курсатади1. КейЕнчалкк НЛадский-<п:нг сиятактйк СУналшш асосцда кайдонга хелган ьгазцуний генера-Е2 £?нализшнг тарагТдоряаря Ч.Фпжмор, Д.Е.Пак-Ксдашлар з;агл яре-суялозищита псора р;илупчк воситаларни су.з бкрикыалариюшг турли цуносабатлари асосвда язозугадклар"* Е.В.Падучева эса хзздаги айриа сузларнинг барча камюлари ёкк блтта наънолари асосидан пресуппозиция англаЕЗШЕШГЕ айтади3. Худди кундай талцин Е.Е.Ынхелевич4, К.А.Торопова5, Г.Е.Крейдлин6, А.Т.Кривалосов7, В.Н.АдаюиАарншг вкяалалар тадз;зз;отЕга багашланган аыгарида Уз аксини топдн.

Пресуппозиция ^одасаси уиуклингвистик :<;одиса :{ксоблакадн.

1. Хо:лсккй К. Синтаксические структуры.' Коеоз в лингвистике. Вып.

IS£2, сто.1С—'21. Аспекты теоппи с;:нтакскса.Перевод с а-'ГЛ.-:.!., XS72] с тр.-70-101.

2. Атттзноюа К.Д. Предложение и его смысл.-М.,127С.стр.-113-П4,

2. Нгдучевг 3.3. Понятии лрезукцки в линтзнстическсй ссиактике.

В Сеглиотика и кийоталатхка. С,-!.:., 1277. стр.-109.

4. Гххелевпч E.H. .Толжсь-сглцсловые частици в сов.нем .языке. Автореферат кавд.дксс. 1.;., IS60."

5. Тогопоза H.A. К исследованию логических частиц. БЯ IS78, Ь 5; ПолонительньЛ противочлен отрицания в сов.нем.яз.фил.науки. I97S ]*- 2.

6. Крейдлзш Г.Е. Лексема "даже". В кн.: Семиотика и информатика.

6, -".» IS73. ,

7. Крпзокосов А.Т. Система неизменяемых классов слов (на материале немецкого языка) Саратов, 1274.

3. Адмоне В.Г. Введение в синтаксис современного немецкого языка. ~ L. t ISS5.

Барча тклларда бу •/,одиса швхуд. Лекин *ар бир тилникг узига хос хусуспяти булгакидех, пресуппозицияга кшора. цилувчи воситалари >;ам узига хос. Узбек тилида пресуппозицияга исора килувчи восита-ларни умуыпланда лингвкстик восцталар ва су лингвистик воситалар-ни кузатиб борувчи экстралингвистик воситаларга анратиш ыушкн. Лекин шуни унутыаслкк ксракки, экстралингвистик асослар тил струк-турасига кирмайди, улар фак.ат комкуникацияда цУскмча восита cnía-тида иштирок этади.

Пресуппозишшга-квора ^илувчи лингвистик воситачарш даст-лаб лексик воснталар, морсТологик пюситалар, синтактпк воситаларга ажратшл мумкин.

Лексик воситаларга омоним сУзлар. синоним с? ал ар ва антоним сУзлар киради. Лексик воситалар пресуппоэицияни киёсан ифодалайди. I.I.: БУйдок сУзшинг лексшс маъиоси уйланмаган. Шу лексик «азнонинг инсон, эркзк, вояга етган каби цпрралари бор. Бу сУзнинг синтак-тик сатвда боглашда кулами щоридаги маъноларвдан келиб чнл-;гди. Легаш цайси суз бнлан бирикиб келмасшг, контекстда битта маъносп анст;лаиади. Долган маздолари пресуппозиция сксаткда Упа суз цат-насган гапшшг мазмунпЯ туззишкда ЯЕирин англашилади. Гутлачнияг б.^дотулик хаёти. тугадн галида бУ*доц сУзи исткрок этиб, "Еузлан уйланган" деган пресуппозицияга ишора чилаяпти. Демак, тилда сун-дай сУзлар борки, уларнииг табиатидан пресуппозиция англагшлкб туради. БундаС пресуппозкциялар лексик бирликларнинг омокимик, си-нониыик, антонимик хусускятларп асосида белгиланади. 1.5.: "тоза" ¿узининг гал ичидаги мазмуниА хусусиятидан "ккрлик" тугрисидаги пресуппозиция англаыупши мумкин. Адолат келиб ётокхона хам тоза б?либ колди галидан "ётокхона аврал н'лос брлгая" дегаи пресуппо-зицияни тушушш муглкин. Лекин пресуппозиция бкр сузнинг узидан келиб чицнаЗди, балки уса сУзнинг гаи ичидаги турли мазмуний нуноса-батларидшг келиб чицбди.

',!орпхзлогик восктачар opearas англаплыган прссуппозицдялар маълум бир суз туркушц>ата категорпялар асосида белгиланади. М.: От суз туркумидаги келшлик ка^егорияси асосида англасдладиган пресуппозиция Колхоз боги - Колхознинг боги тапзила, бирикчи бел-

гисиз богланган суз бирикгласкда уиумийлик акс этса, шдатчисида конкретлик акс этиищ асосида белгиланади. Щукинг учун нор^ологик

воситаларни г-уйидагича таснкф цилдик:

1. От суз туркуки ва ундагп категориялар.

2. Сифат сУз турхуми.

3. Олмош суз туркуш.

4. Равип суз турку?.®.

5. Феъд суз туркуми,

6. Юкламалар.

7. КУмакчилар.

Пресудпозицияга ки;ора килувчи лингвисткк воситалар ичида юкламалар, куыакчилар алоадю Урин тутади. Улар гая ичида турли иантщиР. маънояар аяглаткб, гаднинг тзмуний тузишзши ыураккаб-лаЕтиради ",£ЗДа турли маьнодаги лресулпознцияларни шага каятара-да. М.: Еушннкнг *ам омадк келмади (А.1.1ухтор) гапида "боищалар-шшг >;ач омади келмаган" деган пресуппозицкяга %ам юкламаси шора цклаяпти. Ёки Екафда квтобдая бошца каша нарса бор (Шукрат) гапида "китоб *уь;" деган пресуппозэдияга босща куыакчиси исора 1;ила-яптк.

Синтакткк восгтзларга сУро!{ гаплар, Ухшатими цурилмалар ипткрок отгап галлар ва суз гартиби киради.

Экстралингвистик воситаларга турли оитуациялар, паралинг-впсткк воситалар, социал воситалар киради.

Демак.пресушозидияшшг юзага келишида хилма-хил воситалар ктирск этар экан. Ишшизнинг туб ыацсади юкламалар англатган пресуляозкщшларни тадк,ш{ этиш булганлиги учун биз кжлакалар англатган цресуппозицпяларга кУдроч а^аыият бердик. Чунки щорида санаб утилган пресушгазшщяга икора чилувчи воситаларнинг кар бирг ато/.вда ¡Х'Яглг текглфиш объекта була оладиган куламга зга.

,\"а'л кклалгаси* суз маъносшш кучаЯтирив, таькидлап; каби иаъ~ ноларнв Ефодалас бклап бирга Узи иеткрок этган гапнинг ыазмуний тузидипкни глураккаблаштиради ва турли маъноДаги пресуппозицияларш юзага келгиради.

М.: I. Еигфод у,т кириб келда. (Пут.рат)

2. У китоб кем Укийди. (С.Зуннунова)

2. Еуманнинг г.&м истаги ту эди.(А.Мухтор)

4. Кора Глгиг кечт.-урун пам кедаи. (Л.Ыухтор)

5. Адсяат ёто^хонага бориб келда кам. (А.Мухтор) ■

6. хУли билан хам ололмади. (А.Мухтор)

I. шлаЛ'а тУлеч маълуыот олип учун чаранг: Расулов Р.

Хам сУзингкг 1{Улланилиш Уриклари ва ифодалайдиган маъколари.

АДПК. Асарлар. УП той, Андаон 1561, 176-бет.

Ву галларшшг барчасида с?зи шлама сифатида илткрок этаяпти ва турли глаьнодаги пресуппозицияларга шора цилаяпти. Хар бир гапда предикатив карказ орк.али ифодаланган пропозицияга чУглшча тарзда яанрин пропозиция англатиб, Узи цатнашган гапни ыазмунан муранкаблаитираялти,

1-гапда Злглуроддан бопд-;а кшиилар ^агл келгая; 2-гапда У бонда ишдарни гула олади; 3-гапда Еумакдал боп^аларнинг ^з« истаги шу эди; 4-галда 1\ора "кгит кундузи хам келган; 5-галда Адолат ёток.хонага боркб келса-х.ам >;еч н'арса Узгармади; 6-гапда Еуман бош-да асбоблар" ёрдашда >;ам ололмаган деган пресулпозицкялар бор. Пресуппозициялар сузлсвчи з;авда тингловчшинг ■коммуникации мак.са-ди асосида ^ам юкламаси ва у богланган с^з орцали тушукиледи. Юцоридаги гапларда ^ам >зклаыаси гапнинг барча булакларига борла-киб пресуппозицияга шора ^илаяпти. Бундай ^олатларни куйзутагц ¿•здвалда у.чукий тарзда кУрсатиш мумкин.

Синтактик тузилш

МазыунгЛ тузклш

по„т,ття .'ЯЕирин препозиция ичш> пропорция . _ пресуппозиция

i. э + до + ь:б^1:глп С + Р = ^ тасды; с1+ Р тас<

2- 3 + Тв-спз + ^ + кб-ли С+0+Р = й тасдая; С+01тас.

3.' Ajjap.au.+Э + Кб_ЛИ С + Р тасдащ С1+ Р тас.

-4. Э + X + + К^ С-^+Р-5, тас.

5. Э + X + + чаа С+Х+Р = С+Х+Р1= ^ „£С>

е- 3 + тв-ли + кб-спз С+С+Р = штор С+0Г?= ^ :шк.

:.:азг.;;>:т-Г; тучгЛ:х:да ^йл заяамаспткг шораси асосида еягла-еиластгая ;дг.:гшанг характерп гашшнг мавкуд булахлари орцс-кп пфо-далангак :;ук.ч характера бг-чан бир хидда булаяптп. Сунпнг.учун предикат бултжяикгп: билдпрса, яглгсин з^укм тасдиуш англатади. Агар предикат буддссизлташ бплдирса, яЕирин ^уки пнкорна англатади.

Фгуат юклаиася ?;ан гапда синтактик гщатдая аяратиб келаёт-ган булак билан биргаликда алоэрща нейрин пропозицияга тора ктаагл'

М.: Ундан фа^ат Нисо буш хабар олиб турар эди (А-Кадар) гапида какат икламаси "litico бувидан бош;а >;еч кнгл хабар олмас эди" пре-суппозшдаяга ишора ^илаяпти.

Фгпат юклаыаси Узи алсраткб келаётган булакка ях;ин болтан -ту-унчаларнк зцдлаш орцали пресуппозициянк юзага келтиради. Зкд-лакипнинг инкор ёки тасдш; характерда булини узи кигирок этаётган галнинг предккатига боглик, булади. Агар предикат тасдощ форглада булса, яшрин пропозиция инкор характерда булади ёки акскнча. Чунки гоакат юкяамаскнинг табиатвда инкорлар ичидан таодигини ёки тасдощлгр ичцдая инкорики азратиб олиш хусусияти бор. Шунинг учув у ислора 1-;илаётган пресуппозиция шу шлама мзтирок этаётган гал лредЕкатшикг саклига,'харакгерига тескари цропорционал булади.

Гузар тошнда факат битта чкроч мултиллар эда(А.Ка-дар) гапзщ "Гузар томояда бктта чировдан1 бош1;аяари ёюпг эглас" дресуллозиция-сл бор. Пресуппозиция инкор характерда, чунки ran предиката тасда йормада..

Факат юкламаси квтирок этган содца гашгарда хар доим икки хукгл англаджлади. Цредикатнинг чандай форкада булини хукшинг мураккаб йУлиЕига таъсир кУрсатмаИди. 'Фак.ат лредикатнинг формаси здгнмларншг характерини белгилайди, холос. !.{,: Фщат Дучмончага бу ер ёцди (А.1!ухтор) гапида иккита хукм бор.

1. Дучгюнчага бу ер ёвди.

2. Бощаларга ёк»мади.

Еиринчи хукм мавкуд ran булаклари (ran констуентлари) орк,а-ли очзщ англасшлаялти, иккинчи хукм фадат юкламасининг цресуппоз! цеяси ор^али яширин тушунилаяпти. Биринчиси очщ тасдкфш билдир-са, кгскинчиск язщрин инкорни англатаяпти.

фэдат юклшаси гапнинг' барча булаклари билан биргаликда ijyj лапа оладк ва бундай зголатларда у.аи юк,оркда^ куриб утганишздек, туряг лресуллозицпяларга шора ipma олади. Бу юклаыанинг галнинг ¿арча булаклари билан келкзз -^олатларгш 1{у£идагича умумлаштирвш ьдъаспн: ■ -f.. ^ _

Ыазмуннй тузилш

J." : Синтактик тузилш

zAzzzzzz?zzzzz____________________

I. Сгц;аг + Э + К^удзщцщ С+Ртас> » Si тас. С+Ринк.= ¿ь ИШ

Очиц пропозиция : Пресуппозиция -----3-----:-----4~ " ~ ;

ZZZZZZZZZZZZ - -CZZZ?Z

2. Фгщат + э 4- с+ринк.=

3. Э*гедат+Тв_ли с+0+ртас,

в-сиз

4. Э-н1й1;ат+Тв_ст +Кб_сиз С+0+?шк

в-спз

инк. _ С

Г тас.

= S инк.

С+Р1тас.= л^1 тас. с+01+р1ш1к.=^: инк. c+Oj+PjTac т.

5. -С+?тас.= S тас. с+р1инк. = q ■ "1инк.

6. э+Та1>ат+А1-грат .+Кб-сиз сифат. с+ринк.= S инк. С+Р1тас.= ^ 1тас.

7. Э+фгк,ат+Х+Кб_Л11 С+Ртас.= S тас. с+р1инк.= < '-'I инк.

8. З+фадат +Х+Кб_сцз с+ринк.= S инк. С+Р1тас.= тас.

9. Э + Зщ ат + K^l^ С+Ртас.= тас. с+р1^нк.= инк.

10. Э+фацат.+ K<j_CII3 С^инк." S инк. С+Р1тас.= I тас.

II. Э+Кб-ла + С+Ртас.= S тас. с+р1инк.= Г инк'.

12. 3 + кб-стз + с+ринн.= & инк. С+Р1тас.= <* I тас.

Факат юкламаси Урнида еу гаклаыанинг синониме болтан -гина (-кина, -чина), холос юкламаларини ва баъзи Урянларда ёлгиз юкла-мас1ши хам цУллаш ыушин. Бундай лолларда *аы пресуппозиция анг-лашилаверади. Легаш холос юкламасининг гад ичидаги Урни гГацат юк-лакаси сингари эркин эмао. Ёлгиз юкламаси хам факат юкламаси кабп имкониятга эга эмас. Шунинг учун бу юкламаларнинг прёсуппозшзля англатиб келиш бир оз чекланган. - гина (-кина, -кина) юкламаси доакат юкламаси Урнида эркин чУлланиш имкониятига эга булса ^ам, баъзан стилистик ну^таи назардан аакат юкламаси баглрган функцияни уддалай олыайди. Шу сабабли бу юкламаларни алофща теетшриш объёк-ти сифатида тадкщ зтилмади.

Н.: I. Маг аз инд ан фацат китоб олди // Магазиндан китобнигина олди// Магазиндан китоб олди холос.

2. Еиблиотекага фацат бориб келдк // Бкблиотекага бориб келди холос // Бкблиотекага бориб келдигкна.

3. Фацат библиотекам бориб келди // Еиблиотекагагина бориб келдк // Библиотекага бориб келди холос.

КУринадшш, щоридаги галларнинг биринчисида ыазыунга путур етмаган ва пресуппозиция кам йедат юкламаси англатган пресуппози-цияга т?ррк келади. Пекин иккинчи гадца -гина юкламаси ,фак«ат юкла ыасинЕНГ Урнкни боса олмаяпти. Учинчк гапда холос юкламаси г,ожса. боялана слмаганлиги учун йа^аг юкламаси англатган пресудпозгщияни бера олмаяпти.

Узбек тклида пундай гаплар >;ам борки, уларда учала шлама л а;.; к&тор калгапи мумккн. Бундай ^олатларда, агар учала юклама Сит та булавка борланиб келса, мазмуний тузклишда учаласи кам битта пресудпозицияга шпора цилади : Фа^ат Лучмончагика севинди холо (А.!.;ухтор) гашзда "бощалар севинмади" пресуппозицияси учала. юкла ыанинг ииораси ор^али англашилмовда.

Агар -гина ва спакат юкламаларе алоада-алозсида булакларни ажратиб келса, иккаласи ^ам алокида-алоккда пресуплозицияларга шора к,илади. М.: Фш;ат талатуп маната бнрон хатони иу ердагина курш мункпн. (£.Абдуялахонов) гадида <]ге$а.т юкламаси пайт-холни, -гина юкламаси урин ^олтш ажратиб келаётгашшги "богща пайтда хУрлб булыгйда", "боща ердан кУриб бУлглайда" пресуппозицкялари англапилаяптн.

Холос ва сТе%ат юкламалари гадца узига хос раыкани таскал этади. Саг.ат юкламаси гапнинг бошвда, холос юкламаси гапнинг охи-рида келиб, пресуппозиция иккала юкламанинг кшораси орх-;али гапнин уму:.шЯ мазмуни асосвда юзага келадк. 11.: Фах^ат кпйимлари йигитча холос (Г.Лбдуллахонов) галкда "Фа>;ат А - Б холос" модели асосида "босг.а ерлари йигитча эмас" пресуппозицияси англакилаяпти.

Эмас юкламаси зидланган уишщ булакларга богланиб, уларга у,ш;ш;ий гнкор, фараз чклпнган инкор, циёсланаётгаи инкор маънола-рянк юклаб келадк . Узи ишткрок этган гапнинг мазмуний тузилшинк глураккаблаитириб, турли мг'ьнодагп прееуппозицияларга нкора килада: !.:.: Дадакнк. уч акамнннг 1;ора хата эмас, сизнинг хабарингиз улдкрд; {А.!.'»ухтор) гапцда зидланган уюши^ эгалар уртасэдаги звдланаш мунс сабатини згас юкламаси юзага келтирган ва "Дадасини уч акасининг I. Расу-лов Р. Узбек тилида -Брд.сУзл.се1,!ачтик-гра.м.хусусилтлари,19

Чора хати улдирган деб уйлангш, асяида увдай эмас" ноши нотутри тасаввурни ифодаловчи пресуппозицияга ишора щшаяпти.

3.MGC тала/ласк Узи якка :;олда ва турли .юкяамалар .билан бпр-гаи;кда 1-;Улланиб, семанткк структурада турли маънодагк лресуппо-зянкяларга шора уклада. Бу шявшипнг ана шуидай нУллашалшч i;y-йидагича кУрсагдик:

1. А эмас Aj

2. А эмас, балки A J

3. А эмас, фаз-;ат Aj

4. А эмас, A J гина

5. А эмас, A J холос

6. А эмас, ёлгаз Aj

7. А гина эмас, Aj

8. А гина эмас, Aj хам 2. А эмас, яна Aj

10. 'А эмас, тагин Aj

11. А эмас, яна Aj ^ам

12. А эмас, тапш Aj ^ахл

13. А гина эмас, яна Aj îçar.i

14. А гина эмас, тагин Aj хам

15. btoporç А эиас, Aj

16. Балки А эмас, Aj дир

17. Фачат А эмас-, Aj ^ам

18. Фадатгина А эмас, Aj хам

19. А --- A J эмас

20. А дай эмас, Aj дай

21. А дай эмас, Aj. кабн

22. А дай эмас, Aj сингаридир

23. А эмас.

24. А эыас, Aj :>;ам эмас, AjA2-.

25. А тугул Aj :;ам эмас

26. Нафацат А, балки Aj хам эмас

27. Балки А хам эмасдир

28. А эмасмак

29. А хш эмас, Aj зам эыас

30. А г.олиб A J 5{ан эмас

31. А эмас, худди-Aj

32. A suae, гуё Aj .

33. гуё А эмас, Aj дай.

34. Гуё А .эмасдай

35. Худди А дек Aj хам эмас

36. Худди А эмаедаЗ

37. А янглир Aj хам эмас

38. А каби A J хам эмас

3S. А га УХЕаб, Aj хам эмас

40. А ни айтасан, Aj хам омгс

41. А ни айтасандатто Aj хам эмас

42. Хатто А хам эмас

43. Хаттокк А , Aj хам эмас

44. А эмас, >;a?iO Aj хам эмас

45. На А эмас, на Aj

46 t А эмас ва Aj хам эмас

47. А эмас, бироц Aj 50. А эмас, Áj гина холос

48. А эмас, легаш Aj 51. А эмас, йацатгина Aj холос

49. А .эмас, аммо Aj 52. А эмас, ценлла. Aj *аы эмас.

Эмас юклаыаск гапнинг г;аНси булагига богланмасин ва цацдай юкламалар чуршовида келмасин барча лолларда гапнинг мазмуний тузи-лишини мураккаблаштиради ламда турли маънодаги пресуппозицияларга шаора кила олади. Бу юклама англатган пресуппозиция очьщ пропози-цияга 1$араш-п«фви характерда б?лади. Li.: Эшикдан Еуман эмас, . Саладкй кириб келди (А.Кухтор) гапида гапшшг мавяуд булахлари

ор:;али кфодаланган очич пропозиция- Эшикдан -Самадий кириб кел

ди. Ширин пропозиция, яыш энас юкламасининг пресуппозициям* — Еуыан киришП керак эди, келыади. ■ КУринадики, очщ пропозиция тас-дш{ характерда» пресуппозиция эса иккор характерда. Шунинг учун бу юклама штарок этган гапларшшг сиктактик, семантик ва прагматик хусусиятларини цуйэдаги надвал асосида умумлаштирдик:

Синтактик тузилии

■ Ыазмуний тузилиы ~0чщ пропозвдйя" Т "Пресуппозиция"

1.3 +• экаб,+ З^+К^дд С+Ртас.= с w тас. С1+Р1инк.= ли.

2. Э.+ ,аыав,-+ Э^К^з с+ринк.= с w инк. С1+Р1тас.= а Т.

3. З+Т+эмас,+Т1+К0_ЛЕ C+OfPT ■ & тас. С+01+Р1ин. и.

4. Э+Т+эмас ,+Tj+K^jjg С+0+?„ = .и. с инк. : c+0i+piT. т.

5. Э+А+эыас, +Ад-+ С+А+Рт = тас . С+А1+Р1ин. =£i и.

6. Ш+эиас.+А^^ъ С+А+Ри.= S инк. С+А1+Р1т.

7. Э+Х+эмас.+ХрьК^ с w тас. с+ = ¿>I к

8. Э+Х+эмас, +Xi+K6_CD3 с+ +рп.= $ инк. С+ 1+Р1т. =$1 т

Q Э+К+эмас, + Kj б-ли С+Ртас.= : & тас. ' с+р1 и. = 5-1 и.

Ю.Э+К+эмас, -fKj -<¡_CZ3 С+? = ■ инк. £ инк . . с+р1 т.

. Деыак, s-ас юкламаси англатган пресуппознцнялар очик, пропо цияга нисбатак тескари пропорццонал' хусусият касб -этарэкан. ■ • Ша .юкдшаси- хам узи иштирок этган гапларшшг семантик стр

турасюш мураккаблаштиради ва турли маънодаги пресушгазищшшрга квора 1риади. Яна юкламаси гапнинг цаАси бУлагига богланмасин. Уса булакнк таъкидлаб курсатади ва такрорийлик маъноекдаги пресул-лозигшяни взагакелтиради. М.: Яна Рашид абзи кУнглини суради (УДошимов) галида "аввал хам кунглини сУраган" деган пресуппози-цияга ииора цилаяпти. ■ • ,

Яна юкламаси юлтирок этган галларда шу юклача икора цилаёт-ган ясирин пропозиция гапнинг мавкуд булаклари орккали англаиила-ётган очщ пропозиция билан бир хил характерда булади. Агар очщ пропозиция инкорни билдирса, яширин пропозиция хам инкорни билди-рада ёки аксинча. -

Яна юкламаси Урнида. таган юкламаси лшагашт цам иумкин. Тагин юкламаси ш юкламасининг синонима булганлаги учун яяагзкла-маси англатган маъноларни бера олади. Еу вкламаларнинг семантик, -.-'' синтактик, Прагматик- хусусиятларини куйидаги жадвалда уиумлаштир-дик.

Оинтактик тузшшш

Мазмуний тузилиш 0ЧШ[_ПР0Л031П1ИЯ ; язлирин лропозвд.

I. Яна + 3 t КбУлжш С+Ртас. SX м тас. тас. т.

2. Яна + Э + ^бУЛЕЕСИЗ С+Р = & инк. с+р1 инк. и.

3. Э + яна + Т + Кд.лд С+Ртас. = тас. с+р1 тас. т.

4. Э + яна + Т. + К^д, С+Ришс. = £цНК. с+р1 инк. и.

5. Э + яна + А Кб-ли С+Ртас. = S час. с+р1 тас. -Si тас.

6. 3 + яна + А ч-К^з С+РИНК. = S инк. C+Pj инк. = К.

7. 3 4 яна+.Х + К^ С+Ртас. = S тас. с+р1 тас. т.

8. Э + яна + X + с+ринк. = & инк. С+Р1 инк. и.

9. Э + лна + С+Ртас. = $ тас. с+р1 тас. т.

10.3 + 51113 + кб-сиз с+ринк. = 5 инк. с+р1 инк. = £>1 и.

Ишшнг Ш боби "Пресуппозиция ва актуал булиниш" деб ноцлан-ган. Бу бобда актуал бУлишш ходасаси ва лресушюзициянинг Узпга хос богли; томонларз хамда айршшк хусусиятлари ёритилади.

Наълумки, актуал булиииш ходисасики биринчи булиб ВЛЛате-зиус лингвисткк г.одиса экашшгшж Ургандк ва уншг узига хос хусусиятларшш аничлашткрди' .

Актуал булинш ходисаси турли даврларда тилнпнг турли сатз^ларида Ургаяилган* ва у.озирги даврда >;ам дунё тижунослари-шиг эътиборкдага шсала зргсобианадв. В.В.Викоградо» "Чех тилшу-носи в.Иатезкус биринчи булиб гапни фацат чуркч, ялаигоч ешслей-логкк тузклиэдан халос этишга дщчатии яалб этди. У гепнинг пак-лий грамматик тузилиши бплад унинг вазият, контекстга ыувойич • анщ ва му>;нм юикр баён этишга кУра фштш асосидаги тузилшини §арнлш кераклигини тусунтирдк", - дейди.

В.Иатезкус актуал булинишни гашшнг алодаа тузклЕш сифазгс да ажратди. Sc грачматикачилар нутчпй жараёнга эътибор бергани >;олда, нутч тартибвда руздай эга ва рузрй кесшки белгиладилар. Ру^ий эга ва рузрай кесим тусунчаси Прага лингвясткк мактабида маэ сус термин — тема ва рема билан аталди. В.Матезиус сккрича, од-дай тартибдаги гапларда биринчи фшфнинг маъяум бУлгая чисми, уп-дан кейиП эса фнхрнинг асоси, ядросини кюодаловчи бУлак келади.

Маьлум Нисы--тема, фикршшг асоси, ядроск - рема цисобланади.

Тема ва' рема актуал булиншнинг дастлабки элементларидир.

Хозирги давр тилшунослигида гадкинг актуал тузилишлни боич; тузклшлар билан бо'рлшушя ва айримлик хусусияглари хаВДДаги изл

о

нквлар талаКгина . Лекин актуал тузилит билан пресуппозиция Урта сидаги Узига хос боглшушк ва алоздаалик хусусиятларининг .таодич энди-энди бошлакди. .

Пресуппозиция ва актуал булинжнинг бир-бири билан алочаои борми ёки ВУчми? - деган саволга >;озпрги кунгача турлича жевоблз мавяуд. Бу тавобларда уларнинг узаро алочадорлиги эътироф этилса ^at,!, лекин чейси зки^атдан алочадорлиги хусусида бир хиллик йУч-Р.Хервкгчарашларкнк давом эттириб, Т.М.Николаева актуал с линиш Узгариш билан пресуппозиция цам. узгарадк, - дейди. Ы.: I. Он купил / еще три книга ( у яна /учта китоб сотиб олди! Пресуппозиция - У бопща нарсалар у.ач сотиб олгак, лехии кктоб э: 2. Он.купил еде /три книги jf У / яна учта кнтсб сотиб олди)

1. иатезиус В. О так называемое актуальном членении предлом.

В кн.:Пракеский лингвистический крукок.41.,IC67.стр.-24Q-2¿5

2. Нурмонов А. Гап хачида синтактик назариялар.?.,1286,82-84-6.

3. ívapaHr: Новое в зарубежной лингвистике. Вкл.8.1,1. Д978,с.-5-3'

Пресуппозиция — куп китоблар сотиб олган. лекин учта эмас. Уларнинг фихрича, пресуппозиция тема таркибидан англашлади. Лнто-нациянинг узгариси актуал булинишни Узгартиради ва ку билан бирга пресуппозиция узгаради^.

К.Д.Арутюнова пресуппозиция янги хабар билан чарама-карши-дир дейдп. Унингча, тема - пресуппозиция, рема - янта хабар тар-зидаги муносабат мавкуддир^.

К^оридаги иски олишинг карашларя бир-бйрига лсуда якин. Агар кщоридаги Н.Хервкг ва Николаеванинг чарапларини асословчи шсолларни та/щкн этсак, пресуппозиция фа^ат тема таркибидан экас, балки рема составидан %ам англашлшпи /лумкин зкан. Берилган гап-ларнинг биринчкскда пресуппозиция тема таркибидан'англапилаяпти. Aj.tr.ro еккинче гапда зса рема таркибидан англашилган. Чунки' пресуп-: позицшгга ran таркибидаги eqe (яна) сузи ншора ^илеялти. Шунияг учун еце (яна) сузининг рема таркпбида ёки тема таркибида келишига к,араб, пресуппозиция у,ем Узгариб боради. Еундай колатш юзага ке-лишине ran таркибидаги текст ^исмлари муносабатини аник кУрсатувчи суз ("мелких слов" термин Н.Хомскийшзки)ларнинг Узига хос хусу -сиятлари асосида Езоздан керак. Чунки бундай с^злар факат пресул-дозицияга ЕЕора цшшбгина чолмаЗ, балки гапнинг актуал булиншшга хам таъскр чилади.

Н.Д.Арутюнованинг фикркйа пресуппозицияга берилган таъриф-лардан келиб чшукган колда ёндатилса, тУгрилиги аён булади. Чунки пресуппозиция сУзловчи ва тингловчига, олдиндан маълум булган уму-мий билимлардир. Худди шу хщатдан тема тушунчасига турри келади, Леккн бу иккала хсдисани боглшушпши уларга ишора цилуБчи воси-талар талкини ор^аш изо^лайдиган.булсак, босщачарок колат кУзга ташанади. Айшщса, хам пресуплозицияга, хам актуал бУлинишга таъсир. этузчи-шора килувчи воситалар талцини шуни кУрсатадкки, пресуппозиция тема таркибидан хам, рема таркибидан англашилиши мумккн экан.

Актуал будиниш бир гапда бир неча актуалкзаторлар воситасида ажратилиЕи мумкин. М.: урру олган булак пауза, суз тартиби ёрдачи-

1. Николаева Т.М. Современное состояние и перспективы. В кн.:Новое в зарубежной лингвистике. Вып.:8.М.,1978, стр.-15.

2. Арутюнова Н.Д. Понятие пресуппозиции в лингвистике,"Изв. АН СССР", Серия лиг.к яз. Т.32,Вып.: ¡i I. 1973 crp.-8S.

да ёки юклаиа богланган булак логик ургу орцали акратилади. Худди шу жихатдан царачганда, пресуппозиция билан актуал булулса: х;одисаларининг узвий борлщлигини ва айриллигини кузатш мумкин

Агар юклаыалар актуалкзаторлик вазкфасини багарса, пресуп-позицияга актуал булак - рема асос б?лада. I'.: Карт ''^ам келди. 5ш;ат Карим келди. Бу галларда "Карим хам", "Фа1;ат Карал" булак-лари (*а>;ат ва 2£§М вклаыалари хамда логик ургу ёрдамида зктуалла: и:. Демак, "босчалар хаи келди", "бощатар келшш керак эди, ка глади" прёсуштозицияпари рема таркибпдан англапилаяпти. Агар вкл; шлар кеГлшп: булакка борланса, Уса булак логик урру олиб актуа лап-ади ва пресуппозиция'хам актуалладган булак асосидал акглешЕ-лади. Пунинг учуй агар гад таркибида пресулнозицията гаюра к,илу; че актив воситалар, аиша-;са, .юклаыалар идтпрок этадкган ¿зулса, вкЕаыадарнпнг :~;а":си булакка боРлач1ш;ига i;apa6, актуал булак узг; риб борадн ва пресуппозиция дам актуал булак асоспдан акгласяла; Чулки азгамалар хам актуаллаптирувчи восита булса, хам ярзсушю: цшш взага келтарувчк асос свфагида иптирок отадг. Пу. сабабли рема — пресуппозиция нуносабати хосил булади.

Узбек тилида "Ахмад..келди" тшздагк содда'йигич геллер xs борки, бунда!! галларда, логик урру актуалластирувчи всскта -:;i:coi лаяади. Оуникг учук сузлов-чи ва 'таайовчзлгртшг. комыуникатив' нияти асоснда 1-;айса булак ахамиятли булса, логик ургу билан aspj тиладр. Пресуппозиция хаи логик .ургушшг чРштЕига *;араб узгар] борада.

П.: Ахмад келди гашща лодас урру Ахмадга тупса, u¡y булак актуаллапада ва "бо£з;аси эмас" пресулпозицпяси хам шу булак acoi дан англапилади. ' .

Узбек тилида вкааналар' шдзарок этаиЗдиган, лекпя кумакчщ:; цатнасадкгап галлар хам борки, укдаП галларда пресуппозиция ку~ макчиларнинг клораси ор!;гли юзага келадк. Сунннг учун лресулпоз: ция сУаловчк ва ткнгловчкнинг когдцунккатив пияти асоаща.^кла диган логик урруга боглщ холда рема тарккбвдан хам, тема тарки дан у,т ачглапилади.

Хуллас, пресуппозиция ва актуал булипип бкр-бири билан уз; ало1<;ада. Айыщса, юклаыалар актуалластирувчи восита булгакда, б; дай борЛЕ^шк явдол сезилади.

Еклачалар кштирок этган содда гапларда камкиа рема — пре-;уппозицня муиосабати машгуд булади. Пресушгозицпяга ыпора г;илув-ш кукакчилар хш актуал булинисга таъсцр этади. Агар кумакчи 5а кУмакчили чурнлмалар богланиб келгак сУз наэтщяЗ ургу олмаса, сесимга ёпшган колда келмаса, актуал тузилкшяинг темаси тарки-!ида кккиламчп булшпаши юзага келтирэди. Пккиламчи актуал булп-акга кумакчи шора г,илган пресуппозиция тема булади. ■

Пресуппозиция ва актуал булиниш ходисалари сузловчи кадца •ипгловчилар Уртасидаги ыазыунвй. мукосабат асосида белгиланган-лги учун у,ем узвий аио^ада.

Тадн!Жог асоси куйидат макола за тезисларда уэ аксиаи [•олган:

1. Юкламалар пресуппозициям./¿вклад тсз»1си//Республика

;а филолог олимларининг анъанааий илмий .конфервнцияси- материал--'" три. "5ан" наориоти. Тоакенг, 1590 кил./

2. £ам вклач'асининг прэсуппозицияси./Доклад.тззиса//Лроб-[вми изучения и преподавания.языков в условиях многоязычия. Еу-•унитгифоц из «а?- кон^еренцаяса 'матерлал'яари. Андитон, -1?90 ¿ил./

3. Эмас якдааасининг пресуппозацияси.'/Доклад тззиси//Рес-[ублика еа филолог-оличларанинг анъаназий илмий кон$еренцияси [атериаллари. "5ан" нашрлёти. Тошкент, 1591 Дил./

Ономастика ва пресуппозиция ходисаси./Доклад тозиси// "Хива" .журнала, 1-сон, Урганч, 1991 /.ял./

5. Бобур асарларидаги содда гапларнинг мазмуний мураккаб-аш/ли./Доклад. ?езиси//Бобур ва узбек шллий маданияти гарадаё-ининг айрим масал'алари. Андинон, 1993 ¿ил./

6. Нодира гаэалиётининг лингвопоэгикаси./Иодира абадияти. лмий маколалар. гуплами. Уш, 1993 йил./

Кадваллардаги кискартмалар изо^и

Э - эга, К - кесим, А - ани);ловчи, Т - тулдирувчи, I - хол, - субъект, 0 - объект, Р - предикат,5- пропозиция, - пресуп-озиция, Р^ - язшрин предикат, Эх - яаирин объект, С^ - япирин убъект.

РЕЗЮМЕ

В представленной диссертации исследуется история изучения пр< суппозиции в узбекском языкознании: отдельные случаи выражения пр< суппозиции с помощью частиц; средства и факторы, влияющие на сема тические осложнение предложений; а также взаимосвязь между элемен тами актуального членения и пресуппозицией.

Диссертация.состоит из введения, трех глав, заключения и спи использованной литературы.

Во введении обоснованы актуальность и новизна исследуемой пр лемы, определены объект, цели и задачи, метода и методологическая эсюга яссдздозанйя.

3 псрвоА глазе - "Лсгория изучения пресуппозиции" - провлек* история изучения проблемы, даны сведения о том под каким назван; л углом зрения изучалась пресуппозиция. Хотя понятие "пэесуппозш впервые было введено в научноеобрквекие Г.*рзге, подлинное ее из. ние сиязизается с именами В.Хилл, Ж.Кате, Юзстал, Л.5иллмор, Л сон, Мак-Колли, Н.Хомский, §«Ки$ер, Й.Баллерт. В русском яэыкозн первыми исследователями пресуппозиции явились. З.З.Падучеьа и Н. Арутюнова, в узбекском - А.Нурманэз и Н.Махмудов.

Во второй главе - "Лингвистические средства выражения пресу зиции" кя&ссифицировакы и сопоставлены мегду собой лингвистиче и экстралингвистические средства выражения пресуппозиции. Исход; оснозкой цели работы, главное внимание здесь уделяется исследовг лингвистических средств выражения пресуппозиции. На материале у: ского языка рассмотрены частицы, выра>као'дие пресуппозиции, их с! образные семантико-грамматические свойства и влияние на семангл' осложнение предложений.

В третьей главе - "Пресуппозиция и актуальное членение" -дуется актуальное членение к пресуппозиция с точки зрения их вз связи и различий.

В заключении, исходя из содержания работы, сделаны слздум новные вывода:

, I. Пресуппозиция один из основных составляющих прагматики, суппозиция, образуя зсеобг,у,-э систему "человек - вселенная", вис ет как универсальное явление, объединяющее философские, психоя; кие л социологические аспекты языка, обеспечивает эб^ус взаимо( предложений в конгексте.

¿. Являясь естественной основой суждения, пресуппозиция с

тециальных средств выражения проявляет себя общий познавательна £онд гозоряцего и слушателя.

3. Всякое предложение,' с точки зрения пресуппозиции, семакти-1ески осложняется, л всегда одним простым предложением гиратаегся •олее одной пропозиций, тем самкм пресуппозиция способствует зконо-гии языка.

По типу средств выражения различаются пресуппозиция логи-1еская и лингвистическая. Если логическая пресупп иция определяется 70г;:ческими понятиям*, индуктвеввмз и дедуктизнимн суждениями, то дагзисгическая'пресуппозиция выражается лийгвистичзскими средствами

выражения.

5. Среди лингвистических средств выражения пресуппозиции особое место занимает частицы, семантически осложняющие предложение.

6. Пресуппозиция и актуальное членле находятся в тесной взаимосвязи. Особенно, в предложениях, где имеются частицы, из одной ос-лови возникает как актуальное членение, так и пресуппозиция.

S K .'J II A R I

In the given dissertation tho history of studying presupposition in tho Uzbak linguistics haa beca invostigatedi certain caco3 Of expressing presupposition by particles} neana and factors, influencing the seaanntic complication or contoneos; as well as correlation between uloments of functional sentence parspoctivo and presupposition.

aho dissertation consists of en introduction, threa chapters, conclusion and list of tho literature used in it.

In the introduction actuality andnovclty of tho inveotigat-ed problem havo been substantiated, tho aim, task3, objoct no— thoi3 and methodological ba3is of tho dissertation havo been ddteruined.

In chapter 1 "Hiatory of studying presupposition", the history of learning tho problem has boon investigated, different approaches to the presupposition havo been analysed. Shongl tha notion "presupposition" was first introduced into lingüistica by If.Frege, the genuine study of it is linksd with thr¡ names of K.llilljQ.Katz, N. Postal, I.Fillnoro, P.Gtrnvison, f.tc.ICollio, «.Chomsky, F.Kifck, I.Ballert.

In tha,iíU3aian lingüistica tho first investigators of the presupposition t'ev E.Y.Paduchero, and K.B.Arutyunova, and in tha Uzbek linguistics — A.Nurnanov oud H.J'ahaudov.

In Chapter 2 - "Lingüistica means of expressing presupposi-tion"-tho linguistic and extralinguictic means of expressing th pressuppaeition havo been classipod and conporod.

Erocloding from the oain aim of the thesis tha priae attcnti has boon paid to tho •investigation of linguistic aeans of exprés sing tha prasupposition. In tho Usbels language the particaleo expressing presupposition, thcU? particular eetnantico-gra-^atica features and ths influencer on tho soaantic conplication of sentencia havo been ctudiad.

In chapter 3 - SPreeupposition and functional santones pars? tive" ths correlations and differences between presupposition nr functional sentence porsprctive havo bscn investigated.

In the sunmary, prooeeding froa ths context of the dianertc tion the following conclusions have been arriwed at i

The pro supposition is ona of integral part3 of pragiatic: Tho pro suppositions, foroingUniversal systaa 2nan - earth" la £ universal phenomenon, which embrocies philosophical, psychological and sociological aspects of language providlnp correlation

lot'.vcon oentencaa In tho context.

2» flaing a natural basis for ¿Jundcement the presupposition )rova3 to'bo a genoral cojjnitive fund of a speaker or lJatoner.

From the point of view of ths presupposition, any contenco Ld liable to cenontic complication and it can always exproa3 aora than one pracupposition, and the lattor facilitates tho economy >f language.

4. ¿ccording to tho cleans of expression the presupposition falls into two types s

1) logical presuppositions 2) llntfiistic presupposition.

IX tho logical presupposition is determined by logical notions , inducti'.'o and deductive judgements, tho linguistic presupposition ia expressed by linguistic neano.

5. Jlnong other linguistic means of expressing tha presupposition a specific place in occupied by the particals, which ceaantically coapllcate the sentannce.

6. The presupposition and tha functional sentence perspective are clocoly inter connected. Especially in eantancea which havo particlca froa one basis proceed both the functional sentence perspective aad ti;-a presupposition.

Босиаховагэ топширилди Босищга рухСат^

этилди 28/7/9.4 И. Когоз бичиыи 60x84 1Д6. Офсет бос на ус у ли. Да лов и 400 нусха. Буюртыа 5 .

УзР ФА "Кибернетика" ИИЧБ сига .царашли Кибернетика Институтининг босмахонасида чоп этилган. 700143, Тошкент, Ф.Хукаев, кучаси 34 уй.