автореферат диссертации по филологии, специальность ВАК РФ 10.02.02
диссертация на тему:
Лаксическая градуонимия в узбекском языке

  • Год: 1996
  • Автор научной работы: Орифжонова, Шоира Рафуровна
  • Ученая cтепень: кандидата филологических наук
  • Место защиты диссертации: Ташкент
  • Код cпециальности ВАК: 10.02.02
Автореферат по филологии на тему 'Лаксическая градуонимия в узбекском языке'

Полный текст автореферата диссертации по теме "Лаксическая градуонимия в узбекском языке"

и

; ? ДО

УЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ФАНЛАР АКАДЕМИЯСИ ТИЛШУНОСЛИК ИНСТИТУТИ

Кулёзма хукукида ОРИФЖОНОВА Шоира Рафуровна

УДК 809.437.5—3

УЗБЕК ТИЛИДА ЛУРАВИЙ ГРАДУОНИМИЯ

10.02.02 — Миллим тиллар (узбек тили)

Филология фанлари номзоди илмин даражасини олиш учун тацднм этилгаи диссертация

АВТОРЕФЕРАТ И

ТОШКЕНТ—1996

Илмий тад^ицот Бухоро Давлат уннвсрситетн узбек тилшуно лиги кафедрасида бажарилди.

Илмий ра^бар — филология фанлари номзоди, профессор Э. К,ИЛИЧЕВ.

Расмий оппонентлар:— филология фанлари докторн, профессор Э. А. БЕГМАТОВ,

филология фанлари номзоди, доцент О. БОЗОРОВ,

Етакчи муассаса — Тошкснт Давлат Университетн.

}^имоя 1996 йнл «. купи СОаТй*? . д

Узбекистан Фанлар акадсмнясн Тилшунослик ииститути з^узур! даги ДК 015.31.01 рацамли докторлик илмий даражасинн олш учун диссертация ^имояси буйича ихтисослашган илмий кенга] йигнлишида ^тказилади (700170, Тошкент ша<\ри, И. Муминов к; часн, 9-уй).

Диссертация билан Узбекистон Республнкаси Фанлар акад< миясининг Асосий кутубхонасида танишиш мумкин (700170, Той кент шазфи, И. Муминов кучаси, 13-уй).

Автореферат 1996 йил «. . .».......жунатилдц.

Ихтисослашган Илмий Кенгаш котиби, филология фанлари доктори

Э. А. УМАРС

ишнжг татй тлшифи

н;лнг_додзарблиги. Узок йигдар давоу'тгд аузтшрарп ановий -.адносабат лар маъиодовлйк _ (сзаояимия) ва зид иаадоли-!к (антонимая)ни урганвш бвдап *4.п<лакиб коядп. Кейкнги вакг-Фда бу хил мрносабатяар доираси гипошшшс (гур-жиио) муао-1багяарня аяратиш бялан1 кеягайй»ряэди ва-градуояпмик (маъно-й даражаланиш),■партснпш'к (бухув-буязк), функдаонкмик (ва-фадошлик), иерархояимзк (погонавййяйк, кат-№Я1;ли«} ■ маъновий муносабах згуряаря ш* тй^айй ^Гавий я&аивда вкудявги тахмин эгида«»*.. Тлдадалгай» щуяардаи граду отшк нобабатларш .ургглны мзсаласига багишлаязди.

сузлараро маъновий мукосабагяарда дараяаланиш ходиоаоп вкудлигини. Кайд зтиш фанимизда узок гаржсга эга. Буак муга- • ккир Ашпдр Навоий "Г^хокамагул-лугатайн" асарида и я г а м о к — синграмок ~ к в ч кар кок ~ й и ра м о н — с й н г а м о п ~ ? к у р м а к —у, ой-); ой и г_л а М о К» гама ййо К ~ В чк о'к- о и.п к и р~ 6 кг я о а н м б к~-б е з а н к. <з к ке.бп сяра-

ца бкрчЗиряга едав,-оимо турлича маько даракали «?зяес ха~ п.е *йкр г-.р:тгган эдз. Кейянга лавр мщувослигида бу соха йпча хэм айрвм Ф*кр-муяохг<ззяар боёя згйдбя (НЛокк, 1.Толстой, Сепир,'Д;Бояингер; Ю.Д.Апрзсяв; И.В.Червенко-, Т.Н.Гркгоронко, Ю.С,Ствпайоп, О.Шёсов, Р.Сафрова, 1арзиева, М.®айзуллаез ва б.). Лзки» лугавий вдзжда гра- • >ижтк куиосабагяар сикозйшя, акгокттмвя за ^ггайникия кзбй $яараро мунооабагйарайцг ксшг гаркайган ва уп*увор' бие ту-гкакглгзии йсбо^лаш ва бу лехяш?» Ггурж ш© аооояаа махсуо гададао» шгбак булга:! »маб. Фанимвз-

ч йана йгябяат твц:-. щ швзуя/кзаия* яолзарблвшш бзяга-

.....—;.....—...........—----------------

г онгнвйг. пгкяа -св^твда .йораящтя лакпонпГ; акс эфирна»! шейигоитяг микдоп тз^ртгжцшгшг сй^г /агатегеаркга да, гш.7' вхгако-

£ Сатарова д; Х'ипойянкя и '«зба;:ско.? ягэикв.1900.

* Бегмчусв нз^'агор X., Гаоуяов Р. Лекоия.шкроойоте-ба ксгодпкаоа (Спотём яэйоикология тезколарч)

бз-; тили в» адабйётм" аура. 1589. Я 6» -35-40-бегяар.

фи хаквдаги гаълимоги яшмизнпнг методологии асосина тащил килади. Щу асосга таяний, биз гахмин эта оламизки, борляеда шкдорий Уагаришларвннг снйаг узгаришларига угаш ходисаси мэе жуд экан, у онгишзда, демак, гилнмдзда хан. уз аксини юпиши керак. Еу биз га сузларнинг маъно тизимини урганишда миадорий узгаришяарнинг сифат узгаришларига Упш ходисасини чидиришга, уларни маъяум гизимчаяарга (Зирлашгиркшга йулланма беради ва . уларнинг маввддлигй яиооний кон.ун-цоидадар б и лак тасдацлангач хакчонййлигкга (объекгизлигига) фадоафий (мзюдологик) асоо вазифасини уга{ади.

Систем гахлил метода ищда куяяанплган асосий гаднич усу-лидип. Бундам тадкикда урганилаёгган лисоний бнрлик мохиягй шу бирликнинг узнга монанд бошка бирликлар билан хилма-хил щ нооабаглари оркали очилиши сабабли, тадкиниыизда вдгавий бир-яик (лексемалар, лисоний сузлар) хашша уетувор маъновий муно сабатларда урганалади." "; ' ■

.&Ш-РВ&Ш вазифасшн; "Узбек гилининг изохли дугаги" 2 томлик, АДокиевнинг "Узбек тили синонимларининг изохли лугати"да кайд этилган суз бойляги гашкил'эгадя, Щу би дан бирга суз маъноларйнинг н.утций вочвланшшни куроатиш маи-садидь-муосир узбек адибларянинг вазм ва наср магериалларядай ФА Тнлшуноолик инст'уги лу?ат фондшшнг бой хазшаоидан йгайд

яанидди; • "': ......."Г

Ищщнг иший .янгийигй. . Узбек гилшуноолига доира~ расида суз маъно . муносабатлари тизимшщ суз- . лараро градуонимик мунооаба$ларнинг маввдлигинн асосяаш» гра дуонгшик чагоряариинг'Йяр'луяавий-маъно гурухи (ЛМГ) пчида сузларнинг бигга етакчи суз (доминанта) атрофзда бирлашишиш курсами, маъдум бир беятешшг дараваланиш асосида вйдяанувчи оуздар оираоининг ыавжудлигиви кУрсатйш, градаdhhmhk кагорлар винг синонимия, ангонимяя ва гипонимияга муносабагяари маоала сини нУкиш, градуонимик нагорларнинг 'барча суз гуркумларйнйнг ранго-раиг маъновий гуру* лари ичяда мавкуддигини курсашш йш-нянг асосяй-имш- шга?шгш1И ташкин-егади. • ^ ■ •

гизимида шу вантгача махоус урганилмаган суз маъновий муноаа-ба?лари орасида градуонимик дугавйй даторларнй кгхраздш;

• б

хар бйр суэ туркумпнинр хилме-хи« маъновий гурпларй тида граду онишк катоп мавжудлягйнг.яУрсза-ии:

- градуонвмик муиоспбаглард?. турган оралар каторнартганг санонямш» антонимии ва гапо-гэперэвимик муносабатлеодя «пурген сузлар оирасвга аяоиаоинй ва $адопп гвлккк эот;

- уодубий буёк каъноларада дараяаяавша хояисяя-зр&т Урга-

ишь;

- узбек mm градуонииий луг&гвишг даоглабки намунаойня гузиш; ■ ......

ишнинг амял.яй ахзмшщ« Мазкуd f" yoj«'»? гйл« лвт:сйкояо-гияои ва семасиологвяс? буйзча замонавий дарслпк

за нуяляшшвр гузище "ауеркая буяяб хизма* квлади. Уядан шу £шдяр буйвча махоус курсл ар удапща хамде укувчгг Еа талабалар ?чун бугунги кунда. ада зарур булган "Узбак гялининг гра;г»онй-тс Луга?й"ни туэнщда фойдалании мумкян.

■ Суз маьновий муносэбагларя ораоида мавжудлигя Haitn; эитя-

лекия хали махсус гаддо? манбаи букмаган парто>!::ммк, рункцйонймик, 'иерархонимик кабй ЛМГяарш* урганш?. котг'йз-шнг тахлил усуялари ва хуяояа/иря гуртая оушж мумкак. 1йл— шнг ишпй' ахамгёягк лексикодогвч ь£ семасиология докрасп би~ :рн чбклоняб ко/шацни. Зеоокв, дугявий маьио»»й даража.татт-•■игг п:н: босцичдага талдггня гряду »ним*.: кунооеб^гяярмяп1 суз~ ¡ая догррск б'.-так чакдаинаслиго, бал.сг у;>ар бугун дпсоний !ямнм нэ"раб*ргшш' ханидз 'бзиора^ к>?жо;<да,

Тадк:г:ко,'':НШ1Г. Щ/Щта- йякивг каззуи Бухора уптаеротгагй-;а уг)г«нг;;-;г-й5та;1 "Узбек вид» нурипиштпшг оцогемавйй уадникй" л^пи-г кайд рака:«» & OIS400002SI8)' Муашосйнв»11 тпркрб:«^ к?о-п буляб, иу унавэрсиге'тгпг узбек глиоукост---: р^басш'й :•?& »ииврстт влмвЙ xevrr ¡шда ¡таягла' шгярм ¿а ¡гасдвцшнген» ш 6yf!r-n г,;гзгпдв укхмвн/хар ва амалнй йулланмалар ?з~

<?ккс?о« л;:, уяияшя вазирлагавинг "Узбек ?игат доимпй зядарл"В1гаг I (Самар«анд~91), П (Кзрша-93), 'Г? (¿Зпз'Ш~95) if.-Ешдармда, Республика"ёш•фялпябг иш'яарЕяаЕ« зиъанягкй aasy-анларпдз (Тяа^г-П.-^.ЗО, г 1у:г-ун!1!ггпфо« .ссм«*ппр ,кеигги:т-s С&зерг-'Я) f И Гиогуо л-г-а ьямй-вгпшЗ к'.-нитре'-'йкпся {7р-зач-Э'), Гео^'бйикэ п^уроо ^яшй аижумайй (Бу-

зро-Х0^, йл-й укуг ;opT..rap!wpi> угназилгая Йжгй1^амазшй icon-

фвренцияси (Кукон-1995)да баён килинган.

Мавзу буйича 14' илмий иш еьлон килинган, Ктаинг .rg з и лиши, Иха кирш, икки боб, умумий хулосалар, адабиёглар руйхати ва илова "Узбек гили граду онимик каторла-ри пугауи намунаси"дав ибоpar йудиб, жами бегаи гашкил килади,

ДИССЕРТАЦИЯМИ1 АСОСИЙ МА13ВДИ

кисмида гадкиког мавзусининг долзарблиги, унинг ма:, сад ва вазифалари, методологии ас ос ларя ва тадкик у су л лари, назарий ва амалий ахамиякг хакида маълумог берилади.;

Дяссертациянйнг биоинчи боби "Маъновий даракалания - оу; лараро сисгемавий муносабатларнинг бир куршшши" доб вомлана-ди.

Тия яугат сагхининг сиогемввй! габиати гилзвуноолар томо-нидан тан олинганлигига карамай, системавий тахлилнинг асоск! бирлиги булган яуравий маъно гурухлари (ЛМГ)ни акрагиш ва • улар орасидаги мунооабагларни Урганиш муаммолари уз гадкиког-чиларини кугмоада. Узбек гили лугат бойлигинк ЛМГ яарга бир-даштириш ва улар орасидаги ранг-баранг муносабагиарни урранис га аидцийлик билан энди каришигшвда, *

Узбек гили дугат бойяигшш ЛМГ ларга ажратиш оузлараро маъновий мунооабагларни.урганиш билан чамбарчас боглик. Узбек тилшунослигида оузлараро маъновий мунооабаглар гушунчаеи осада асооан синонимии ва антонимик нуносабаглар гушунилар эдп. Кейинги даврда Р,Сафаровашвг 'ими билай явги'машорий ад носабьтларнинг бир куришшн ivp-кинс (гипонимик, типо-гиперо-иимик) маъновий муносабаглар хайвоног номлари мисолида таяли л этпдди Bi, шги гурдаги ЛМГлар - гипонимик ЛМГ дар акратидг бошланди. Р.Сатарова ва ''Сисгем лексикология тезислари" -муал-лифларв ЛМГларда еиотемавий муносабаглар синонимик, антонимщ полиоемангик, гипонимик мунооабаглар билан чекланмаоли'гини гаъкпдлаб, оузлараро бундай муносабатлар хилма-хид яягикури-кишларга era була олишняп, яъни градуонимик (даракаланиш)у партонимик (бугук-булак), йерархонимик (порокавий кагга-ннчп* яик), фуикцпонимик (ваэи$адошлик) муносабатр бордягшш воле

?

fó ynrairaH aun.

lypaBKií títipmiüiag ysapo «asHOBsft »yríoeadaTnapra tym » w fiap BaparaTOHHm Kasropaspinm xocsn; awca wussynodirx-ni ro-w-KarosMR?» MSrtvnyM na Aymair wr §pr«rí uaMyiracn "f P a" of-íhh ya nwa onraH cy3Jiap KBfopwjr.sp. Ivhoh'ísí:

,k a t r a — y p s a ?■. U "h m

g ra ■ _ ;? p r f n a » ¡i

y s o k —' y n í a ít k n b _

(i a r¡ a ü ji p í a * ¿¡ a o ?

j.3j b ^ Jf u f a ' kj o í' a . Ba x.k. .

ItoJiyMKH. "7 p r ■bysn tíanaH B^oaanaHa^ífraH tíejira-xycy-nr •№ ypramiK, opantn;, mHH -nsKíi tíHp-tíHpnra wji

tra—KnuiíK, ñypoH-HHrn^Kat coMiis-npmO ó&mi ' opannPunaru tísE--y.or.aTH!'! Ky'pcaT8®u. p ra" cyana yissKxap Kacops.ua (k a pa ~ y p ir ¿ — k ¡i i 0 k," k a ar-f pn - í o p) j¡a~ KazaHKffiHH ceamn H.nihra, hjbkh dyiwaií ynm'.napAO kkkk ónp-Cn-ra 3t« tíeJiFH opanunicarH tíenra en? rujiar nasapaa r^mn&n'u ~ kbh y p t a ' cyaan yiiwsnapna ana tíasranap ociWRHa-aMae, bssu ÓVLp tíenrsiHKHr "k a m - h J b ^ s í s a r. y u", f K-sau ~ k y n" ctirpatswa $axMsaa zau mjmkkh sa Gyaua p s a CJ-3KH «q/iKKnapaa nasHOJSífi jr,apaKaraHBEB5?Hr KaBKjRnH-•?» cc-SBiii MyMKUB.

"I" c c :r H ^ c o 33 y h" cysaap» ffo^aaaran dejirasap ¡kp-para aaroup. KjHiJHr y-iyn dy cysnap 3tm ushmnri ofamp - sh-isiwsap cü$arní?a óaxo.ianajui. Kokuh h ñ ~ H c c H k — -■ i i? n o k Kcroprir.a tía «mi a aapa»uratí R^oaaüai n&BC&aa-m anrna»i iírhoh swac, • ;•. •

irisan ¿apaKaaaiS a*a<5 ;;eryiHti oyasapaa. ysapo tSapaanTS--" i TisaiijHocsEiKjja yscu-; vspssxra ara» ya'dBK SHnayaooJfflrayia m' knp^nnmps-iz c^a/iap «aropmra-. Aaoxwia Jjtaacs cat$ata«a »mirar <$H3 .Affiiiiiep HasoHfiniíap "S^jtoKa&wryH-HyrarnfiH" acapa-y'-pavaraa. By acapaa HsbqcS "ñ n p n" xotoTntm M4i>aa»0Biii teaürn aapasaaaMHa Katnpiuiii a^paía/in: .

[ r p 3 M OH- í: ¡" H r p ^ " Q, K ~ i'r ii T ;í a m c mi ro K! p. % 2 i" o h - o » h » a » a k ~ y y, y p m a K ~ 3? o fi-f; ?, ¡i ría r.1 o • • • ■ '' ••

EifBK MfafaKK-ip tíj cypjEapaHBp dap^acriHH tíap «asnc-

изтироб чекиш, у ни ифодалаш маъноси атрофида бирлашишини-ва "и н ч к и р м а к"дан' (яънп изтироб чекиб, обоз чикарыай ич-ичдан йирламо«}, 4 к ó й - к о й й и т л а м о к" (баланд овоз timan ошкора ва узок йирламок) сузига гомон беяга дара-яасининг усиб боришини таъкидлайди, буни ёрнин миооллар билан далиллайди. '••'.•'

Суз маъноларвда даражаданизд урганиш алохида муаммо 8кан лиги РДабборова'Еа С.Риёсов ишларвда куйилган эдк, (Советская тюркология, 1978, -2-е он, 69-77-6а г лар). Улар ниобий бахоси-• фатларининг маъно гаркпби тавенфида тилшуносяивда биринчилар каторида бе лги даракаси - иашбий буёк даракаси семакари тущук-часини ишлатган вдилар, .

Граду онимия - даракаланшв суэини тилшуноелнк атакаси си-фагида биринчилардан булиб Р.Сафарова ва "Систем лексикология тезисларя" вдаллифлари ишлатишган ва биз хам 'шу атачадан фой-даландик. " ' ' ; ^ .

• • Шь думки, Фонологйянинг илк гараккиёт боскичиарвдаёк • ■ Н.С.Трубецкой, Р.Якобсон ишларида суонемаларнинг градуал оппо-зициялара - маълум. бир белгшшнг оз-куплик дараиасй асосяда фо-немаларнинг зидланишлари - мудо уран агаллар эди*, Кайинча-' лик грздуая оппозиция тущунчаси тилшуносликда адча кенгайди^, Фонемаиардаи бошца яиооний биряикяарнинг узаро муносабагиари-да хам тадкщ этила бошланда3. C.T.FtiecoB "Лекоик гранта л одпо-зициялар" тущунчаоини киривдя^, • Кейинчалик граду онимия afasia- ■ си М.Нарзиева, 5$,Саидова, Т.Неъматова» О.Бозоров вшлари, Р.Ра-су лоз, М.Нарзиева кулданмаларида кенг ишлативди5* М.Файбуяяа-

1 Абдуазизов А, Узбек тилинииг фонологияси ва морфология-си. -Т.: Укигувчи, 1992. -186 .бет« Якобсон Р., фанг Т*м.у Хал-лв М. Фонология и её отношение к фонетика // Новое в ййнгбиоти-ке. -М.,1962, -Вап.-п, -0,87-298. • 11 ■ у ' '

^ Степанов Ю»0. Осйовы обдего языкознания. Изд.2-е. <4!. i . Просвещение,1975,'-271 о, • • ' . "

■ ^ Исаченко Á.B.'o грамматическом значении//Бопр,языко?на-ния. -1861. - М* -С. 28-43, . - - 11

^ Гвясов СЛ..Семантическая структура и компонентный анализ качественных прилагательных узбекского языка*. Авюраф.дио. . ..квнд.йнлол.наук. -Ташкент,IS83¿ -23 с, ' '

5 Нарзиева М. Шахски ёа шхатидан тавсифяопчи огларнанг

маъно таокибп: Фидол.фанлари номзоди..» дио, -Тошкенг,-1992»<-160

б. Саидова X» Заучивание и активизация слов кап аффективный спо

соб обогащения узбекского словарного sanaca// Всесоюзное семй-

евнинг киёспй типология ва умушй стяетунослик муашоязригя ба-

пшлавган ишвда граодонямя ва яексик градзая ояпозишяЛар ата-

маяаошшнг иияатилиши билан бу гушунчаяар jpjywiil ва рус тилиу-

I ■

носяигига хам киритидци •

' Шундан хулоса кияиб айга элаивзкв, бугунит тишуносяяк фанимизда г р а д у о н я м а я вз уипкг узбокча машодош даракаланиш атаклец сузяарзро маъиошй муносабаг-* ларгшиг бир куринишшн! зговчя издай туиувча сиййтидй О'ллаят"-мовда. Энди бу тушуича остнда' кандай маь»огкП иуносабатлар ту-шунишша ва бу муносабагляр бигщ иогясагая сузлар гурухикивг яингвисгик. мохвям устида гухгаяашз,

• Дарагалангш иуносабатяарп билан боряанган сузлар нагори-

UHt

а) соф яисоний асоолар,

б) гайрилисоний асосларга таякпб акрагиш мумквн.

Еайрилисоний ошлнинг мохиятп шундаки, борчякдяго наоса-буш, белги-хусусиягларда сифаг фарклаги билан бирга миндорий фаркяар хам мавкуд« Чунонч!!, исгаган турдаги организм усади. Унинг усишн замен (вак? ёки си) билан борляк^р.. Мзсаяан, одам гудакш?, ёшлик, навкаронлик, егукяик, «арпляк хатттрта, «г.ймгик назнийоялик, куча?лак, егйяташк, курпганлпк давртарй-ин боипдая кечиради. Табпатдагп ра:?г на бошка бьягилар шуцча-ак зеидаа-хялкн, бар оугадап? иккп цпзия гул бир- Заридан ранги-аинг очрок ёкц тукрокяиги бялан »$аркяаводи. Борландами карса-чар ораоцдаги шкдорпйфаркяар шунчадик ранго-разгки> уязрни :уяаяигкча тав<\!!$лаб вп санаб булмайда. Инстанинг фаоя оига Зорлакдаг!» иундай шкцори£$арвдгярвв ыл этгпрггга! керав ва ако

гар-оовешаиис? Тез «докл. -Бухара,1991. -С.93. Неъмагова Г., Заидова X. Узбзк п?л;ща кучма маьно хосйя бупкш йудяаоикгт Ур~ 'атпга // О ля л па урга imcyo тшш шгларгща узбег. гилл укй-:ягаш усду&гй вяхагдан янада гакомняяадайспш лети; харйтт Уз->ок аяяФбосшщ аорвй этпш давлаг проурашаеюш бакаркз гадбир-шршга беягияатга бапшланган У 5'тзпублгп;а кклий-ампякй консОс-)екцйясикинг гззислроп. -Тоа.-кекгЛ994. -Б.27-2С. Бозонов 0. 'Ли-•.они« даракояг-лувчг. уогашш аоосяарй//М?освр Вухооо йяологкя-

-Бу:соро; 1994, -I щз, -Б.ЗР-SO. Расу лов Р., Нарзивва Н. ' о; с.;я{о,-!ог;ынй урйлиш. -Тсакенг: ."нвтувчи-24- б.

~ 2алзуяяа0в У. Соавнптольнс-хапологические особенности :o«oUKo-ocr.mnrn4!?si:!ix revna глаголов психического состояния в •кскам^а языках: Дио* ...кавд4$плоя.н(адк.' -Ташкент,

эттиради хам. Тил онгнинг иакли булганлиги сабабли у онгда акс эттяралган мана щундай мпкдорий сарцларнн 5<ам пкодалаши лозам, Шундай мивдорий фарклар гурля усуллар билан (акиклов-чилар, мивдорий куроаткичйар, удчов бирдакдари ва х.). кумладан, алохвда-алохида суалар билан хам ифодаланадв, Чунонча, ваход-кучаг—дарахт, нинни чаца-лоч^гудак — бола,..} б j з о к ~ г а к а — г у и в к в Hv.o агар» Бу омил дугавий газимда ^радуони-мик муносабатлар мавкудяагшшвг гайрияисоний (нолингвастик) омилвдир.

Энди градуони.мак дугавий кагорларни акратиинннг соф лисоний асослара гахлилага угамиз, Лисоний дугавий даракалачиа-ни ажрагиш учун асосий опил лисоний будмоги лозим. Баз бунда икка ходисани ^арклаймиз?

а) маъновай ошл}

б) сузлараро дарадигмагик ыуносабагяар омили.

Градуонимик цагорларни аярагищца маъновий омалнанг мохия-тп гаундаки, бир кагор сузлардаги. аташ-номлаи семалари гаркиби-да мивдорга - маълум бир белгининг ов-куплаги, тур га хил дара-каларига ишора мавздд. Чунонча i да рча-эвик —дар-воз а воделакларини (денотагларши) англазгувчи д а р -ча^эшик —дарвоза сузлари маъноларикинг "Узбек тиля изохли'дугати"да;изохлаш1шинй киёсиайлакг

1. Д а р ч а - алтари вакгларда дераза вазифасшш утаган бир ёки кУш тавакали этик, зшиж ёки деворга урнатилган к и ч-кнна э и и к ч а(б{13 ажраадик-Ш.О.) й-''дераза (УТИД, 1,212).

2. Э и и к - уй, хона, бино ё ховлининг кираваришида Урнагнлгаи очиб-ёппб гураладиган мое лама (УТРИ,11,457). ,

3. Дарвоэа- ховда, кургсш, калъа, завод ва щ ка-биларга кириладяган, о чили б ёпиладиган копа а ш и к, «опца (УТИЯ,1,209). '

Бу сузларнинг лисоний маъно изо'хларида аташ, номлаш семалари тпркибида микдорай курсагкичла^га, хусусиягларга ишора кидувчи семалар, таркабин кисмлар яккол кузга гашланиб гураб-да.

Д а р ч а сузи гавсифида бу кичкина ва вмикча. дарвоза сузида кnwg сузлари худди шундай хусусиягларга ашора квлиб кеямокда»

Бойка бир сузлар кагорини о лаг:«: г у Л О П у И- У, I! 3 - к и - о Л ^ I! К р !'. П 3 и б Й ? п " Гй П 3 1!

Бу сузяар кайд •зтвяган иу^тда пуПздагича иэохяаигаи:

1. Г у ж о б и - гу лоб ранги!, пупти (УТИЛ,1,19?).

• 2. П у ш т и - юафтоия гул равхпдаги, оч кизил ($ЕШ,П< 608). I •

3. | из г п п - здзаяга.моййл, кипятн «хда рангдаги, низ гам тир (УШ5,П,573). •

4. 1С и з и л •• шж'рангядагн, яврмизи, зявон (УТИЛ, П,570). б. С л - ка?*д, кирШЗИ (УГИЯ,П,62Э). .

' 6* К и р м и з и - кпзия раягли,- кизил, ол (УТИЛ, 11,581).

Юкоряда колтирияган сузларяшг дугатда берилгал тавскфшга, аябатта, мукаммая деб булмайди. Зароки, дугатда бу с уз лаг, % .'.шъновий тяэ1!Мйдаи, системасвдан акратпянб иавспфяаяган. Агар яугаг муаяяифларн угабу сузлар «агорши бу сузлаони лисоний гп-зпмвда олиб тазсифлаганда, бу тавсиф гмсминан куйидагича буля-ши керак адя: •

I- Г. у л о б п - гулоб равгяи» Ькдап здазялшпаса, оуи?ига иойил буёкнй ранг;

2. II у и ? а - шайгояп гули ран гида ги оч кизил, гу .»¡оби-сан гукрок}

0. К и з р а а -.пуктидаи тукрок, кизвдан очрок, кизтд-гар ранг;

4. К и з к я - кон рангян; '

5. о я - вдзидцаы гукрок ранги*:

6. К а р м в з и - кизил ранг»!.

Юкорида берплган сузлаони дедогагкв маъноларидага рэнг-инг мккдорий маънсси (семаси) асоояда куйвдаги дараетлпшга вторнда б врязшгяриш муикпн;

Г _" ц и з и л я я в " '_ +

' - & о Г~ -Г"**"

УЛОби пуштп ПТ53ГЙП вдзи.п ол ипрмази ■

Л а р в с з а - з п и — д а р ч а 'сузяартшнг маь-э гарккбкдап: кикдорпй стазязриин *ам иунга ухшаш даракала-каторпга нойтшгиртз му:шш .

"к а т г а я и к"

)-f--г—-т-

- I О I

дар^а а ш и к дарвоаа

О mió борган кузагиишаримиз шуни курсагадики, оузнииг де-нотатии маъносида дараваланувчи белги хилыа-хил ва ранг-баранг булиши мумкин.

Юкорвдаги шсоллар асосвда хул ос а цияиб айта олш/изки, ли-соний градуонимин лугавий каторларня (гурухларнн) ажратиш учун маьновий омил узаро яцин гушунчаларни ифодаловчи сузлар сираса-да бу кагордяги хар бир рузда каълум бир бепгинйнг гурлича да-ракаланишга (шкдорнивг оз-куплигига) ишора мавжуддигида на-моён.булади, Шунинг учун бундай сузлар кагорида маъиовий одшл-нинг узи уз-узидан яна икки асоога булинади; <

а) бир-бирига янин ва ухшаш тушунчаларни ифодалаб гуриши}

б) айня бир бедшнинг тур ли хил никдорига ииора калиши. .

Биз маъновий оыилнинг уз-узидгл сузлараро муносабаглар

омили билан коришб котганлипши курмоадакиз,

Щу асоода умумий хулооа килиб айга олакизки, градуонимик кагорларнв акратишингсой лисоний гаяяч нуцгаоиникг икки оми-лидак биринчиои - маъновий оыилнинг узиёк граду хшимйк (дараяа-ланиш) муйооабагларя билан богланган оузяарни алохида лиооний бирликларга (кагоркар, ЛМГларга ва х.к.) бирлашгириш имкония-гини беради. Ленин 'бу даюрларнинг сузларидан (яексеналардан)

кнорирон турган лисоний бирликлар с ждаима тан олиш градуонимик оираларда гилдунослиада гак олинган ва лекоемалардан ю«о-рирок погонаца ,vy рган синонимии, гипонишк, ангонимик бирлаш-малар (наторлар, уялар, ЯМГлар) учун хоо булган сузлараро ну-носабатлар уз аксини мпганми? - деган суроада кавоб билан боглик. Агар синонимии, гапонимик, антонимии дугавий гурухла-ри учун хоо блгаи сузлараро маъновий мунооабаглар градуонимик дугавий еиралар учун хам хос булса, градуонимик лугавий сиралар глл лугаг гизими курилишида шундай оирлашалар билан бир мавиега вга, деган хулоса чицара оламиз,

Сузлараро муносабатлар гоят ранг-барангдир. Хозярги фани-мизда буяар асосан икки кат гурухга агратилади;

I. Сузларнинг шакл вихагидан узаро муносьбатри.

2. Сузларвивг маьно mas идги. узаро и?ноег.бзтлзри. Сузларшшг шаклига кура мувооабатяари аооспда омонимия, паронишя каби ходвсалар ургавиьеп, сузяараро 'маьяоиий мупоса-батдап доярасида, асосзн, спнонишя, енгоншш ва бугучгк кун-да гипэвимия ходпсаларя ггдлпл этилмоеда.

Оаксадимиз еузларттг маьаотП мупосабагяор доирзсшт да-рзкаланш (градуонимря) тур:« бзяаа яеигайтярп» акай, биэиинг оядвотзда граду оиютя сира саЗятддд вжразгвяадатаа оуваар актах-сидага оузлараро глуносаоатяаршшг бодала (сйн?пг.',ик, йн^ййимйк, гвшшмвк) эд'гавий катоойраяврарэ ».'.уноеабатларй билан ухшатллкяарани ва 5апк"арини оч»тб бприюдан кборатдир. Чувки сузйарап-з маьно муносабагяарининг твшапшкгй биляв градусняшк яу.гавйЙ кагоркар сузяараро маьвошй щносабатлар газвняга иир-са, сузлараро ма-ьновий муиосабатларнинг бопща куршжшларвдан >?аркя билан бу тиэнэда уз урншш белголайдя.

Ф.Соссюряпсоний микросистема ва умумап лнсонпй биротк-лар ораскдаги парадпгаагзк (ассоциаггпз, бир-барншт сслатяб турка, уязааяяк) мувосабагларкяя ипсоннИ бкриыггар учу;; эаг асо-сий муносабя? статика бахояогзв

Бпр азрпднгма тарчпбага ^ипгщ'г.?» бзряпклэр куйздяга хусу~ г.-:я?яарга эга булншн керак:

J, Л?£.чци;?:*адага битее бирлг;и ?с:шнгпндл, ву парадигкага килу-'г-;;; бокча аьзояар эсо.м хогпр-дчвгд! (осга слаяяпт) sanvo;

Я. Хау коакрет яутп дороатида узаго иарз^пшагш: — .¡ссабагяарда тургон бг-рлаклартгян, яьив гшрп.чсгиа аьзоларядан, Зитга.м тйакрпшг )№\r.<¡

о. Б>,;р пасэдагмапаар аъзояара «зол» г.-лдн

sao бкр аъзо пйюшчасядей цзйсидир бир оеигеса биявн

íapkís3hjt6 ?у;жь<| л.зэг".

*n ."-vi"raл аьзойзра нутдда бир ооаншяда (ншэдда) fc-г-.\ -¡«"«tó. бир-биршга шьяув холатларда алмав^трг? чш.. эгаялаш? мумккн.

7Ьсе>;ш1 уапп* трлга нггг?б~т::1? Q.Q-ссюр

Í^V-.Í оу К-0

i.-pf-i ycwpasoa» оякгся^ аа. *

ггугмчпл ХОО булйб, 'бош»-. ($ОЯОДОГШС,

'ч^экган) параднггакгрга хос булглаган хусусшп* -

лар хздида тилшуносларимиз фщат айрим ташшларнигина айта ояадилар, бу да булсаг

1. Луравий парадагмаларнинг бигта етакчи суз (доминанта) атрофида бирлашиши}

2. Лугавий парадигманинг очи«лиги;

3. Дуравий парадишашнг бошка каттарок 'парадигмалар гар-кибига етакчи с?зи бииангана кнриши;

4. Лугавий'-парадигмадагв нуриов сузларшшнг осокликча ал-маштирила олиши.

Лугавий парадигманинг хуоусий белгилари какида тадкикот-чиларнинг мулохазалари хозирча атиги тахмин булганлиги сабаб-. ли, баз градуонимик дуравий сираларни лугавий парад»гмалар эканлигини далиллав учун дасглаб градуонимик сираларда лисо-ний парадагмаларнинг умумий хусусиятлари кандай воколанишини куриб чикишимиз лозим. •

I. Паоадигаа отзолапннкнг бип-бионни эспятиб ууримя. Дарчча-'эшик —дарвоза суз лар сирасидаги аъзо-лар истикомат, яшаш, туриш учун мукгдллаб тусилган, бир мухиг-ни иккинчи мухит билан боглаб турувчи ерик (уйик,' буш лик ва бу ёринни тусиб турувчи, очяяиб'ёпилувчй мослаиа) тугаунчаси атрофида бирлашади. ,

Мана оду ёрик ва моолама узбек тилида да рча—эшик д а р в о в а каби лексемаларнинг маъновий томонининг1 аооси билан боряанади. Биз хеч качон дарчани э ш и к билан, этик ни дарвоаа билан адаитира ошаймиз, .лекин шу билан бирга бу сузларнинг маъно томонини бирини иккинчиси-сиз тасаввур эта олмаймиз. Хусусан, да р ч а бклан дар-воза нинг мохияти ■ е.ш'и к сузишшг маъноси билан :ки-ёсяангандапша очи лиши мумкин.

Шунинг учув хам д а р ч а хам," д а р в о з а хам эшикка киёслаб олинадда, яъни: • '

ДАРЧА ДАРВОЗА

3 и 11 к дарвоза ва дар ча сузлармни зарурият сифатвда талаб этмайди, Чунки э ш и к лексема-си ма-ьно томони балан д е р а а а сузпни талаб етади. Лзкин д а р ч а билан дарвоза халма ва1?т

ib к ка насбаган ояинади-

а. ш и к

Д Е Р А 3 А

ДЛГЧА. JÍAPB03A

1!дапкг учун Я а р ч а за дара о.-з а с?зяарк-нг иаьво томони э га в к пексвмасявинг маъно томоп:шя sa-б. этадв.

Шунга ухшаи'ранг гяпоиишк уяскнанг аъзоси овфагица «vhtî-ги сузлар чикад?|;

в г

гиперонам

ШЮНШ1АР

Еигар ранг-кора, яшад'

К а з и л сузн ранг гаперонимик уяспкинг r:;noi?n;>.n буя~ яяага сабйбж, па ради платок алодоарда гапоннмал уя доипйоп-булад!!. Ленин:

; л о б и ri у ш г к — к ~л з г a m :í еузяариввнг маънодаря к а а и я га» оливада. Яма:

M3 ___

• ¡i у П ' 2

о л. — к и р M к -ва ёпдоп с уз га нис-

г у я о о а«-

ч о m и вй

"К и з й л л и к1'

Ёгоба

пунта

~Г— yvm'i

ЮТЕ

т

ол

т

вдрмизц

гдузапгок ;'.'лдоса&«1 сузларшшг машояарз бир-бариая чсяятво vwit гаяаб зга® бу сузлар шъно wtkin&çn биг.ан бчгьбири-боглщ экаплкшяа куроятгб ¿ури^ди, Гоздуогамик яугаяпй кз~ >дага сузлар мк,я-.'с» барв-вккигг5.'сшщ есяатаб турадги

й ШйШ^^ДЫ^Д!^^ Муайян- '

Ы i?»po;rains бца г: п з а л г п к бвлтвсига зга булгав >эр адфтгкчч? {касала:.\ vgaumr) болгисшш агамодчи буя-, г J я о б и - ... дар м а з а * граду оиамак сарасида-

ги сузлардан ну тк шароити талабига . кура ¿акат биттасини ган-лай оламиз, яъии:

Чизмада нуриниб турибдики, г у л о б и - ... к и р м из и каторидаги сузлардан истаган бири гул сузи билан бирика опади ва хар бир бирикма узига хос маънога зга булади. Гу я о й в - ... ни ом паи .сузлар сирасидан иккитаси бирданига кела одаайди, льни гулоби кирмизк гул, гулоби л | и I а гул, в у ш т и кизил гул каби бирикмалар хосил нилиш мумкин эмас, Чун-ки гулобй-...кирмизи сирасидаги сузлардан хар бири белги ифодалаш караёнида бир-бирини талаб килган хол-да, бири икнинчисшш инкор атади. Гулоби - п у ш т и эмас, . п у ш г и к и а г н ш змас, низгш кизил эмао, кизил, о л эмас, о л к-И'р м и з и эмас. 'Щунннг учун муайян нутк шароитида бу сузлар каторидан истаган биттаси, фанат битгаси танланяши ва ишлатилиши мумкин.

Худди шунингдек, всщеликда яшаш, истицомаг киниш учун кулааллаб тусилган, иухитни боища бар мухиг билан борлаб гуру вчи уйик ва мосламага нисбатан д а р ч а э ш'и к —-дар-воза сузларидан муайян нутк шароигида истаган бири, факат биттаси шялатилиш -мумкин. Чунки маъдум.бир шароит-да биз:- "Бу о ш и к" десак, иу суз билан аталадиган на'рса-нинг д а р ч а ёки , д а р в о з а эмаояигига хам шора килиб келмоадамиз, - .чунки • э ш и к деганимиз дар-ч а эмас, д а р ч а деганимиз э ш-.и к ёки д а р -воза эмао.

Юкоридагилардан хулоса килиб айта оламизки, градуонймик лугавий сиралар лисоний парадигма аъзолари оддига кУйилади-ган иккинчи умушй талабга хам гула-тукис ¡гавоб беради.

3. Паоав.пгея яъзоларининг ухаявлик билар бппга. хусусий Фаг>клппга эга бупцта. Юкорида куриб утилганлар аоосида айта

ГУЛ

гулоби гул пушга гул кизгиш гул кизил гул о л гул

кизки, д а о ч а ~ э га и к — д о о в о з а, г у я о б и -Ш Г И Ч й 3 Г I! U V, П ЗИЛ __ О Л -J H И Р к « 3 и .

авий сираларидан щ> баои уму гай ухшитшкка эта <"уйан ва лзма" оиринчч кагор, "маълум бир турдяги ранг" икганчи сира и), noKtîiî п.у бплчн бирга хар бир снрадаги суз уз хусуспй новин с^ардига хам эгадир. Чунончи, биз ю:;орида айгаб утдик-

д арча э ш и к — д а р в о з а . г, у л о б и - ... к п р м ti з а

опдарицяги xan-бяр суз колганларкш иикор этади, яъни узи-е rycycüít маъносига эга ва шу хусусий уаъноси билан долган лаодан агралиб ту ради. Д а р ч а сузида бу хусусий маъно икдаи кячикрок" семаси билан белгиланса, д а р в о з а ида' "эшпкдан кап'арок"лпк семаси билан, зиик сузида "дарчадан каттарод", "дарвозадан кичикрок" маъновяй хусути билан белгиланади. Шушшг учун "уйяк та ыослама" ыаъносп рча этик —дарвоза сузларини б»р си-а бирлаптирса, "ипчадандир кичик ёка кагта" хусусий болги-я хар бир с?з ыаъносши боищаларндан фарчлаб, акратвб тура-Шунга ухшаш маъновш! умугашиик - и и з и л л и к" бедги-ва хусусийлик маъноларта "г у л о б и - ... ни р п и -" сирасндагв з;ар бир с}зда хам куравдз. Олдинги чизмада кур-яб утг.зн эцикки, бу сирадаги хар бир ранг номи г у.л билан бирик:;1 узига хос маъно'лар ва биршшаяар ташкнл с;::. Бу бирикмаларнинг хар бири иккинчисини кпнор эгадн, ш т и гул, и п з и л гул билан, кизил я к и р м'и з и г у л бнлав апнан бир нарса омас. таг учун биз айга оламизка, д а р ч а — эшик~-дар-3 а В£ г у л о б и — п у ш т л -, к и з F и ш — зил -о s vi(íp«83 Ii адгавий сирасидаги хар суз бонда сузларга ухшашлпк cía лай бир пагорда, уакга хоо усийликлярга хам эгадир. Хулоса «илиб aüfa ояамизки, д а р— э п: и к — д а р з о а а г-а г у л о б п - ... к и р-з г градуонимяк луравий сирасидаги-. сузлар орасидага « о с а б а г л а р лисонвй парадигма аьзолари ораоида-зарурий мупосаба?ларшшг-учинча куршшшига хам гула-гукпс беради.

4. Парадигма аъэоларининг нутнла бир хкя позициями мавке ни зга л лай .оииш. Д а р ч. а - з ш в к ~ дарвоза сузларвдан истаган бирининг нугний хосилалардз бир хил мавке-га эга буяишини куйидаги мисоллар курсагади:

Д а р ч a H

Э ш и к. > курилди.

Д а р в о э â J

д а р ч а

Б и з э и и к (ни очдик I ёпдик / курдпк.

д а рв о s aj

Бундан хулоса килиб айгиш мумкинки, дарча — э ш и к дарвоза вэ г у л о б и - к а р м и з и градуо нимик лугавий'кйгордаги сузяарарэ муносабатдар лисоний парадиг ма аъзолари орасвдаги муносабаг турларининг гурткнчи галабига хам гула-гукис кавоб беради.

Юкоридаги гахлил ее с ецца ' айга оязмизки, граду онкаик лугавий каторлардаги сузлараро муносабаглар С ос с юр да ушнг издош-лари лисоний парадигма аъзолари олдига куядиган муносабаг тур-ларининг барча асосий куринишлари талабларига кавоб берадя ва щу асосда градуонимик лугавий д агор парни Лисоний парадигма-ларнииг бир куриииши сифатида акракшга гула-тукис асоо маввуд,

Энди л у г а в и й парадигмага куйиладиган хусусий талаблар нуктаи назаридан градуонимик кагорлар мавкеи масала-евга тухгалашз: .

Сдда бирлатяш.' Систсмаввй лексиколошядз лугавий парадигма-ларни акратищда егакчк суз (муътодил суз, бошеуз, нейтрал суз, доминанта) кагга ахамиятга эга. Лугавий парадагыада е гак-па суз шу лугавий микрооисгеманинг маркази, ядроейни ташкил этади ва микросистема тарквбидаги бошка суздар унинг турлк хиддага куршовшш /,осйя килади. Лугавий парадитазда иарказ ва куршовни фарклаш капа ахамиягга зга.-Лугавий парадигма марка-звда ута кенг нстаъмоллп суз ётиб, унинг вдршовада бу сузнвнг маг»оси гуряа хил' кушгалча маън'овкй хуеуешшгар ва уеяубий буёклар бплан мураккабяашадц.'

Граду он к,шк лугавий парадигма хам егакчи суз (доминанта) атрофида бирлашадн. й<орвдагн мисолларшлезда.егакчи суз сис|а-

I9

ида "з в! и к" ва "к и- з п л" сузлара акралиб ту ради. Шунинг чуи "д арча" ва "д а р з о з а" суздарининг маьноси э ш и к" сузига ниебаган очплади. ¡лурисз сузлар маъносини гакчи суэ каъносикк мураккаблептирига оркали шархлаш мумкин,

ъкп:

д а р ч а =г э га п к иичиклик

д а.р в о з а = ■ э ш п к -(- каиалик Г у л о б -и - ... ч и р и и з и градуоййкпк яугазий ча-ср дураовидаги сузлар маъносяда хил шуин курит мумкин:

О Д — к И 3 И Л + тук ООН ирмизи а О Е (ЦИЗИЛ + ГУКООЦ) + ТУКООЧ Я .3 Р 1 "13 = Ч И 3 к л + очрок у -л 'г И =: к И 3 р И ш (кизил+очрок) + ОЧрОК у л о б и =п у т т и ^(чизил + очроч) + очроч)}+очроч

2. Дугавий пара,дигманинг_ очик лиги. Истаган дугавий пара-1гма очивдир. 'Ту л о б и - ... к и р м и з и" сирасидаги лрча сузларни билиш хар бир узбэк учуп парт- амас; киыи бигта и з л л сузини билса, 1цу турдагн ран гни кфодадашда чийнал-зйди ва чизидцан пае.-роч рангни баъзи шеваяапда "чпзплча", (йзпддая пастроч" 8ки "чкзигдан тучроч ранг" маъносини "бани кпзчл", "чип-кизил1 хосияалари билан и^одаиайвзради. Гра-'онимик луравий сиралэрда бирлападиган сузлар мичдоря хар бир >хс учун нисбаган хусусий булиб, шахсиинг гид балими, каоб->ри, иятимоий ^аолияга билан борлич. Хар сир градуокимик куга-»1 сира таркибага кирувч;; сузлар мичдора уэгариб турздк. 1<*а-)якй савяя, гид бидио ва ма^ораги оиа борган сари д«гавяй

;ра таркибига кируичи сузлар микдорц хам оша бо^ада. йжгимоий ■диёкдар асосвда бундай сузлар шчдори оеошшкча ошишп мум-¡н. Булараинг барчаеп градуонпг.шк дугавий чаторларнинг очич-1гидан далолат беради,

3, Луравяй паоапягмаппн йгкят етакчи сУэнитг ку парэдиг-здаи катгароч лисоний бутунлиндар таркибяга кирииц, .ШГдата ар бир гипоним (кун, сари«, гагар ранг...) уа градуон;:;.;ик :;а->рпха эга букишп мумкин, декш бу сузлар кшоиимитс Л;,й' ¡сар-!б*яга ¿ввоелта ицрмиЦдв. Гладуошшнк .чагорлардан факат етак-

! с/з.'шргииа "рта'" хцпоншлкк Л1.ГГ «аркибидан Урин о ладя, хо~ зо. Худдп шундяй д а р ч а э ш и к дарвоза ^йдуошшик спрасидаи у й (яшашга муяжаллаб туснлгац мухит)

партонимик ЛМГ таркибига фанат э и и к киради, холос. Уй-шшг таркибий кисмларини санар эканмиз, биз; том шфт

девор ,

эшик

дераза

каби зарурий кисмларанинг номини санаймиз, холоо. ШунннГ учун afira оламизки, дарча эшик — дарвоза суз-ларпдан етакчи суз -san к оузигша градуоншлик сирадан каттарок булган партонимик Jlf.íTra киради,

4. §ушрв.сузлнрпяднг рисбатан бекороолиги. 'Ту л о б а ... к и р м и з и" градуонимик сирани олпб курсак, бу'сйрада-ги куршов сузларидан г"у л о <? в, п j в ï в, о и сузла-ри хакмага хам таниш э.час. Вир катор кеваларда г у я о б и, п у ci г и сузяари ш и р ч о й и, г у я ü и а ф т о л и (шафтолагуя) сузяари билан, о л сузй эоа а л в о н сузи бнлзн оямашинади. Бу сирага бкр кагор янги сузшр кушяшши ва баъзи сузлар тушярплишп хам мумкин. Еуларашг барчаси градуонк шк луравий сирадагп куршов сузяаршншг бензрорлигидац далолат берадц. Демак, луравий парадигма лар учуй хоо булган туртинчп белги хам градуонишк лугавий снралзр учуа хоодир,

Юкорндаги тахлцддан куриниб турнбдцки, хар кандай ласонпй иарадитоа учуй' хос будган туртала хусусцят хан, сугавкй пара-дпшалар учу» хоз буяггы тур г ûlœrnа хислат хан граду онемпк дугавий сиралар учуй хосдир. Еуяорштг барчаси градуои^цк му-носабатлар вдгав;и; парадигкааарйшг гпй/.зда бпр куршшшя - гра дуотшик парадигазлар хосм «агзди д?гп; хулэса чяцарпега аоос буяади, Щу билан гплгауиостзтда cty куигача акратаб каляигш: воввй яутапзй парадптаяарпаг овнотшшс, ГмЕондаш;- шцоаьмш? каби турларп яаа бкр к|ршга ~ срздоишт варэдишатр бьггц бойиталади. Аябагта, бу <йша.*пшшг оуз öoSJStras« гаргабго соялб, укарни yaspo боглзб, yaapsm яигп бугун/аатларга барла-л-тираб, ихчамваитпрпб чекопздш курдшгш еуояар дзигазщш бпр тизамга бпрлзтпргагоа хпзмаг кидув'-з оиаллар пакяашаГущ. Jßaop ва тараюжёт буидай глгпошй ыуносабагйарцйа* лиги гурларадл очшш тургап ran.

Ишншг иккинчи боба "Градуовамвк каторлар ва уларнинг умум-птирувча семалара" дзб номлангав.

Граду знякик мунособат сузлараро "маъноввй муносабат булган-гв оабсбла, маъноса бир-барига якин ва бир суз гуркумининг одда-алохяда маъко турларя ичида буладв. Иувинг учуй градуо-.шк каторларни санащда сузларни маъновай туркумларга акрагвпь рзоя каяинада.

Суэларнинг градуонимик «аторларга гизилиши мяъяум бир Оал-^асос,. оппозиция бэлгаси) замщщдр. содир буладв. Масалав, и з а я л и к" бзлгиси асосада "г у л о б в - ... к а р -! 8 и". Иунянг учун ухшаш белгалар асосада хосал калингав ) ёка бир неча суз турку мага мансуб граду онимик каторларна игиш мумкин. Чунончв, "ё ш" ткдорининг усиб борашк аооси-наннв-... карая. ? о м м - ... ка р г а а я и НН - ... 0 1 ■орларв хосал наливада,

Огларда градуонпмкя каторлар вда кувдар. Бунин г сабаби, ар предметна йфодалайди. Предмет аса маълуы бир белгилар муаса скфатида юзагя *.акади ва огларда бе лги маьноса улар-г маъво гаркабвввнг мухвм тарквбай киомвдир. Щунанг учуй ек талада купчвлак муайяи (конкрег) оглар ва бир катор мав-оглар градуоьвмвк каторлар ташки л ни лада. Хуоусан, нумера-еузлар гула-тукис градуонимвк муносабатлар асосада курила-Чувовчв,

мм. см. ~ дцм. ~ метр. км

б у г в м ! ~ б а р м о к — н'а р и ч ~ г а 3} рог м и с к о л ' — н а д о н -ч'орах ~ п у д ~

т м о к <-' м а н.

"У н граду онимик кагора. £у граду онимик цаиор 8 та суз-уз ичига о леди?

лба х У а р а - .у й - ? ов «к - к у ик~

« а о р -'Сарой.— к о ш о н а зузлар цлторини "шаш, йсгакомаг адшш учуй мулаалланган г' маедсюи бирйашткрадп. Сузлараро аидлавиш (фарклании) эса жав г, аствкомаг койввавг "каага-кичиклик" мвадорвй курсат-щип. Бу сузлар нагорала катта-квчиклвк бэлгаси маъноса "ха-

шт" маънопий буёги б клан коришб когади. Бу «агордаш "У й1 сузи "кагга-кичпклик": "хашакагяилак" мпъвояарига васбаган нейтрал (му-ьтадил) буглб, бу маьно оузда аник ¡луайянлашгври; маган. Шунивг у чу в бу суз каторшшг етакча с?зи сифагида чш дц. "У'й" оузииаиг чап томонида ¡коилашган с уз дао каторида xs шаунинг.акгоняш булган "фавдрлпк" оеыаси Усиб боради. "У Й' оузинниг унг токоввдаги' сузларда фаннршкншг зидк. "хашам, Хашамаглилик"-оемаси'усиб боради, "У й" сузида "к а ш а м" с маек муътадил булгаияаги сабабли, каторни яхлиглагвча "хатам семасивинг уса борипщ ёки "яакирпик" оемаопнивг камайиб бора ши оплатила курсатвш мумкан.

"к а г у а я и к / хатам" . •. 4-

I-С-;---

к у лба ~ икра _ у й х о в я и - кушк"'

сарой~-каср — к о га о на

"к. и ч а к л и к / ф а к и Р Й и к" f

Муьтадил суздав чап ва унг юмовдаги сузиар узаро ошюш мияга, маъводошликка якав муносабагларда згурадв. Уларвивг умумлаштарувчз маъвовий белгялари "иогикомиг жойв" хашл *иха-гидав "качиклик" ва "$акиряи1«йр'\

Сифат суз турку!.яда егакча магно белгк-хусусияг буиган-пйгй сабабли, деярлд хар бир аелкй ейфаг маьлум бир градуова-мик катордав кой олоди.

"X у н у к", градуовкмик кагора

ЛДокиев дугагида бусузвинг синовимяари свфа?ада куйи-дага сузлар цаюри борвладп; .

X у в у к, б а д б а ш а р а, б а д б у р у ш, б а д и о-в о к, у а с к а р а,- бе д а в о, г а ь в й я, б е у х~ ш о в, б е о у в а пай, сову«, б а д о у р а т, й ад о м а т.

Баз ташки салбий у мумий бахо семаои атрэчдаа барлашувчк бу сузларви вдйадагича койлааииргаа'будар вдик:

, ташки с а я б а й б а х о '

J.■..........—:--v-

ёким- _ истарасп сову« _ ХУ11УК _ бзда- ^ бадба-^бадсурат

сиз совук ^ во ¡вара ' Раг

бадбурум ~ тоскара ^ гаъвия

Зу каторда муътздил оУэ хуку к дан чапга бе лги кана-унгга ошб борадн. Усяубпй коннотатав ааънолар эса муъта-с?эдг.п хао икки гомонга ошиб борадн. Бу сузлар катооини ки-'аг!кл куринитши ифодаловчи "хунуклпк" бзлгаси бирлагапраи-и. 'Клак бэлгиси усиб, ташки курнншпнинг сгябий гахатларнни як-пйодаиайдя. X у н у к _ сузи граду оншгак каторцшг нейтрал [ булиб хисобланади ва.барча Ъущ услубларида кУяланадя. Курцб утняган шсоллар • яеосида хулооа кнлиб айта олампг-аеяий си^атлар.:НЧ,лда хам градуонияпк кяторлар аирагилиши ш.

Феъя баягк ё хояатни харакатда ифодалаганлиги сабабли, :яарда градуонимин каторлар хилма-хидднр. Чунончи:

_"харакат гезлиги" _

рламок ^ салгииок судралмок — эмацламок <~ юрмок - югур-иоч ^ чошлок ~ елмок "овоз КИКДОрй"

итмок шивирламок пичирламой -гапармон кичкирмок ~ бадирмон-г- Укчрмок~' хайкирмок ".40лаг да|'£наои"

илинмок мудрамок-' мнзгимок — ух лачок-' донг «оглюк --. "бзлги нивдоои"

—-———-—-'г*.......... -У—

аймок <-» табассуи килмок ~ кулимсирамок — куямок-' хандоя отмок хохоламон — ках-ках Урмок

Худдн шунингдвк, лугавий;.' дараиаланиш сон, одчош, равиш, здий суа, модал оузлар доирасида хаи учрайди. Бу хакда дис-ацияда батафсил (Еикр юрвтплган. '

ШШ ШООАЛАР

I, Сузлараро ма-ьновий муносабатларнн узбек тилида урга-бу иунооабатларнянг хозирги кунгача атрофлича урганячган шмия ва антонимия, урганп лаёттн гппо-гипоронимия турла-¡лап сир каторда градуснимая, градуочимнк муносабатлар хам ¡да аг,;ралиб туришини курсагадй.

П. Лугавий градуонимлянинг «охияти бир.неча сузнинг маъ-!ир белгининг оз-куплигага караб лугавий маъновий каторда

тизилапшда намоён булзда. Дугавай градуонампк кагорлар купи лолларда алохвда бир егакчи суз (доминанта) яграфида бирлашг ди ва лугавий !?аъно гурухлзри оидига кУйаяадагав барча тала( ларга тула-тукис ряб об беради. Лугавий градуонвмвк даторлар^ двалектиканинг уч асосай конунн уз внъакооини товишв:

а) градуонимик'кагорда балгини дарагалаииб, ошиб/ кама! боряшида микдэрий.узгаришяарнинг CBtjar узгараыларага утиши i нунш токалланади?

б) граду онкмик заишрнинг икки чекка учи маълум бир 6ej гининг тасдвга билан бир га бир-бирини инкор эгикида инкорни« инкор кону ни напоён булади}

в) бир-бирини инкор этувча (анговамак муносабатда гургг сузяарнинг бир егакчи с?з (доминанта) атрог^ида барлашиб, бис луFaвий маъновпй каторва - парадигмани, бутунликни гаикил эт тида к а рама-к а рш и лак ларн ин г бирлаги ва кураши нонуни уз акса ни попади. Буларнинг барчаси градуонимик кагорлар тал дугат твзвмвнвнг узига хос алохида бугунликлари эканлигам; исботло чи мухам лисоний ва фапсафй ошядйр. -

Ш. Граду онимик каторларви яугавий тпзведа акратвш ва ур гании сузлараро маъновпй муносабагяарни ургянвшга катор аник ликлар киритиши, уларпи гувдкрвти мумкян. Жумладав:

1. Шу кунгача коннотатив маънолара (ускубий буёкязрв) б пан фшкпанувчи сузпар хам, маълум бар беягвнйнг оз-куплигкг кура зидланувчв ва тилшуносликда якин маъиоли сузлар деб ка-ралувчи сузлар хам синонимлар сарасига каритаяарди. Градусна-мак мувосабатларга акрати'и, якин маъноли сузларна граду ониыв] каторларга бврлаштирвига ва коннотатив маъноли сузларни синонимлар доираопда колдираб, ударна чекяашгй ва чегасаларкнв анкклаштирашга амковаят баради.

2. Граду онимик катордага сузлар кандайдир бир сема (бед-га) билавгава эмас, балка бар-бпрага алокадор булган бир веч! бошка семалар ва усдубий буёклар билан Ха;; даракалана оладн,.

3. Синонимлар деб баряаштирилаб, даракадаша каторяара-да твзаямаган сузлар маъносинк изохла дугатяарда тавсифлаш уларнинг маъноларини аник шархлашга монелвк килада ва чалказ-лаклар турдаради} градуонимик каторларви акраташ даражаланвш кагорадага сузлар маъносиии аник тавсиГпзтнга амковаят боради.

•1. Щу кунгача чагаряяари ва акратиш меъёрлари ашщ будаа-г з"ц маъноли сузлар (антонимлар)нинг чагараларини анид бел-юпща градуонвмвк каторяарня агратиа «ул келючи мумкин; гра-1НЙМШ? зеягпрнинг акки чекка учидаги сузлар узаро антонимик зновпй гуиосабагларда ту рада ва риёэий нуашгшшка эга буМ.

5, Грядуонамик муносабатларни ургании, градуонимик уятар 'а т парни и гузиш» узбек тили гадрисига, угбек »или лугаг хн-. ;8сидая.унумли ва спглара ли ^даяаннига ад лай имкониятлар ¡хиб береди,

Диссертацион ишнинг ас осип мазмуни «уйидаги зълон килин-! ишларда ако этган:

1. Узбек гилини ургагии жараёнида яугавий градуоиимик ка-1лардан сфйдаланиш. Маъруза тезиси. Узбек тили доимий ан-!анинйкг I Кигтт маърузалари тязислара. 1991, 7-10 январь, щрцвнд, •' ...

2. Лзксик дарагаланиа (градуонимия) хаккца. Ёи филолог мла раине1 иший ангумдни маториаллари. -Тошкент, 1991.

3. Целенаправленность самостоя!..-зной работы при обуче~

узбекскому языку. Материалы Всеооюзн.семинара-оовеш. -Бу-

3,1991, 5-? июня.

4. С^ларда лугаЕйй маъно дараяаланиш. 'Думадрият ёи гил-осларининг анзднавий илшй анкумани магериалларп. -Тошкент,

С -

5. Узбек тали мшрулотларида маъно даракаланишини утиш аласи. Узбек .щшгаг Укйтилишига багяшланган Ш республз-вл?лп»-амашй анкумани тезполари. Урганч,1992, 16-17 октябрь.

6. Тал"б&ларга узбек га пин и ургагишда оуз маъноларининг акалйнйшини утиш. УзТДА П ййгиншишг теэислари. -Каруя,

3» 8-9-апрэяь,

7. Иопользоваипе градуонимичаснкх рядов при обучении неному язвку. Тезиси докладов нзшзуаовокой научио-практиче-п конференции. -КокяядД995, 19-21 марта.

Узбек тплини ургатвш у.араёиида дугавин граду онимик •' орлярдза фойцаланшя, Узбек тили допмий шшумани учинчи йи-анинг тезисларн, -Тсакенг Д995, 7-8~апрель.

9. Лугавий' даракалании - су&лараро састемавий мунооабат-

ларнвнг бир куринвш || ТоиЖ илкпй маъоузапар туилаш. -Тош-кент, 1995. .

10. Укувчилар суз бойлигшш оиирищда-'синоним суаларпи иач ио техатдан даражалаш //Тип ша адабвёт гаълтш. -1995. й 2. . 56-56-6.

11. Синонимия, антонимия, градуонимия ваинкорнинг инкори Ыуосир Бухоро филологаяси // Илмий ишлар туплами, -Бухоро,199Е

12. Узбек ту. ли да суз гаъноларйнинг даракаяанити. Республика ёш тплшунооларининг илмий конференцяяои магериаллари (У чикиш). -Тошкент,1993.

13. Талабалар суз бойлигиич оширищца оУз маьноларшшнг • даракаланишщш ути®. Миллай гарашшёт: Тил ва гаълим» Регио-нал кон^оренцйянинг маърува ва тезислари. -Тоткент, 1995 йил, 16-17 май.

14. Лугавий даракаланиш - сузяараро свстемавий муносабат-ларнинг бир куриниши. Республика ёш тилшулосларининг анъанави вюлий конференциязи тезисларн туалаки* -Тошент, 1995 йил, 29 май,.

Р Е З'Ю М В

диссертационной работы Шаарц Гафуровнн АРИЩЩЛОВОЙ "Лексическая градуонимия в узбекском языке", представленной на соискание ученой отепени кандидата филологических наук

Системные исследования лексической семантики существенно юширили зады семангачеоких взаимоотношений в стой микросисте-! языка я выдвинули предположения о существовании ве только [конимичеоких, антонимических, гиппнимических, но и градуовимв-■схшх, партономичвских, функцлонимичес ких семантических взаимо-зошений в отой сфере.

Градуирование какого-либо приавака в семантика слова было ■мечено языковедами очень давно,- однако, изучение граду онпмч:: к особого языкового явления не было предметом специального следования. Под новым лингвистическим термином некем-е с к а я г .р а д у о в и м и понимается нанизывание скольких семантически близких ,в один ряд по признаку возряс-.вия (или уменьшения) ке.кого-ле6о признака:-

__ возрастание признака" ,

}-;-~---—--

гулоби — пушти — кизп1ш — „КИЗИЛ — ол — кирмизи

Исследование показало, что градуовимические парадигмы -Г свойственны всем знаменательным частям речи узбекского язи--и удовлетворяют всо требования, предъявляемые к языковым кросисте;..ам, •

В диссертация детально рассмотрев отношения мекду градуо-мий 1 синонимии, граду онамии антонимии, градуовамии и гипо-«йи. Вое высказанные мнения обоснованы примерами. Вместе с отмечается, что градуонимические отношения существуют не лько в лексической саоуекй, но в в спсзгеиах улшлогкп, Грамши» стилистики, З'гздуотгаические- отношения имеются я в сти-г>Т'Г.£;Ч-;;С;Гл' окрасках слов,

К геосёршия прайовеи обр^чец градуснимиче'ского словаря ^кско^о языка, в чек остпо иувдается совершенствование мето-¡ш преподавания узбекского языка в высшей и средней школе;

RESUME

l.The system researches of lexical semantics extended the range semantic interrelations in this microsystem of language and proposed 1 existence of not only synonimous, antonimous, hyponimous but 0 graduonimics, partonymous, functioning semantic intrrelations in t sphere.

2.Grading of any meaning in semantics of the word was mentioned linguists a long time ago, however the study of graduonimics as a spec language process was not the subject of any special research. The n linguistic term - lexical graduonimics - is the stringing of seve: semantically close meanings in one. row according to the indication increase or diminishing of a particular meaning:

ryJ10BH-4iyiIlTH--I<^13FHili--KM3HJl--0JI--i<^Pi\IH3I/I

3.The research revealed that groduonirnics (paradigms)" lexic semantic groups- are peculiar to all important parts of speeds in Uzb language and meet all requirements for language microsystems.

4.1n this thesis the focuce was on relations between graduom. mics ai synonims, graduonimics and entonims, graduonimics and hyponims. It also noted that graduonimics relations exist not only in lexical system fa also in systemsof phonology, grammatics, siyiistics. Grsduommic re!at?o are also used in stylistic colouring of words.

The model of graduonimic dictionary of Uzbek language is supplied the thesis. The further development of Uzbek language teaching system secondary and high schools Is In great need for such learning material.

h

increas of meaning