автореферат диссертации по филологии, специальность ВАК РФ 10.02.02
диссертация на тему:
Неизменяемые слова в узбекской разговорной речи (служебные слова)

  • Год: 1994
  • Автор научной работы: Уринбоева, Дилбар Бозоровна
  • Ученая cтепень: кандидата филологических наук
  • Место защиты диссертации: Самарканд
  • Код cпециальности ВАК: 10.02.02
Автореферат по филологии на тему 'Неизменяемые слова в узбекской разговорной речи (служебные слова)'

Полный текст автореферата диссертации по теме "Неизменяемые слова в узбекской разговорной речи (служебные слова)"

^ #

'V УЗБЕКИ СТО II РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ СА УРТА ^ Л1АХСУС ТДЪЛИМ ВАЗИРЛНГИ

АЛНШЕР НАВОИЙ номидагн САМАРКАНД ДАВЛАТ УНИВЕРСИТЕТИ

Кулёзма ^у^у^ида УДК 494.3—28

УРИНБОЕВА Дилбар Бозоровна

УЗБЕК СУЗЛАШУВ НУТЦИДА УЗГАРМАЙДИГАН СУЗЛАР

(Ердамчи сузлар)' 10.02.02—миллим тиллар (узбек тили)

Филология фанлари номзодп нлмий даражасини олнш учун такдим этилган диссертация

АЕТОРЕФЕРАТИ

Самарканд—1994

Илмип тадь;;и;от Самарканд давлат университета узбек иплшуноглшц кафедрасида бажарчлди.

Илмий ра^бар —Узбекистонда хизмат курсатгш

фан арбоби, филология фаплари доктори, профессор .Р. К. 1\У1П:УРОВ.

Раем^и снл-спснтлзр—филолог;:;) фанлари ¡доктори,

профессор А. БЕРДИАЛИЕВ, филологи-! фамлари помзодп, доцент С. УСМОНОВ.

Етак<:н луассаса —Фапзулла Хужаев номидаги Бу-

хоро давлат университета.

Химоя ¡Ь91 ^¿¿^Ппшшг^куш, соат/^да

Самарканд Давлат унивсрситетл хузурпдаги К 087.06.22 I гцаыли .«и мзедлик шГмин даражаслнн бериш буйнча ихти-сослашт!ф'..лган кенгаш пигплишида утказилади.

(70390!, Самарканд шахри, Университет хиёбонн, '15).

Диссертации билан Самарканд Давлат Универсптетн «мин кутубхонасида таиишиш иуикин.

Автореферат 1994 Гтл ойининг куни

тар^атнлди.

Ихтисослаштнрилган илмий кенгаш, котиби, филология фанларл доктори, профессор:

И. УМУРОВ.

ИШШГ ШШ ТАВДШ

ТХлдтткст •■гавауишнг цуяяогипи ^озирги узбек адабий гияикянг аиадда б^ливининг бир к^ришш сифатта

¡;аралэдаган сузлащуз услуб:ж1 умукфилологик иуцтаи казар-цан тэдгрп; дклии узбек тюти функционал •стштастикатнг ¿утряу масзлаларидан саналади.

Сузлапуз цутзр» вазкфася ва яш шаклларига ¿£у~ра кувда-игк суаяашув чупрг.ацэбиЯ оузяашув нутщ,сузлашуз нузчр;-зинр бадаи-Л адабиётдаги камуналаридая ибэрат.1 С^злапув яупр! узининг хусусилтларига курауслублари орасида . энг амал дилуэчи кугч турларидан бири зргаоблакади.Суз-газуз нутдякинг кеггг дамровлилиги глоил }(аётдаги барча глб>^аларни ралраб олгаяа,згнинр умуихалч гати бо&гаклари

ймвошштларини узила .»дузассаа* чшпши билая бирга,ало-$а вазифасидан кеяиб чй1|иб,тиядан фоидаяашшнинг алозреда 5ир л^лини яратад;шк,уш узбек адабий тили функционал- ус-губларидан бири доираевда цзралалиган с^злааув услуби ту-¡унчаси ости да ургашгд масаласини уртага ¡',унди.

Дарадтщаз?,яу^ч;злак сузлащув цукрт.адабий суатаиув нут-¡и ва еузлащуз вдтданют бадаий- адабяётдаги намуналарида •иг барливяари,хусусан ёрдамчи еузлар узига зсос тарзда ма-гоон З^яада ва бу иарса с^алащуэ уолубиш бош$а ¡-рункциокая слублар. билан чорипткрмб урга1шшга,улар уртасидага ухшап ;азда фзр!уш тоыокяаринв аня^яаита иыкон берадя.

Узбек тщпиунослигида ^оздага^а масаланинг бу тарзца $$шмаганяиги тшпанган • мавзуганг нечорлив ыудаиигиш утсатадд.Узбг-.к сузяашув цутяи морфологияоидаги уогарма;'-дган сузлар /ёрдамчи еузлар/га тилщуноелпв кам оътибор ери5 гелморалар,^ 'Лаълумая,сузшнг мориалогкк пяпл-

ари за ,-узр ка шъко жусусялтларина ифодалоэчя,гея иакл-арнни з$осяя зр1лнвда,ал01}ага яиритшзда срдакчи еузлар /ку-

. Уриибоев Б. ,5'ричбоева д. Хозкрги тебек тилишшг еузлагаув

услуби.Тоаяге:гг:'&ан,19Ы. ' " . Бегматов З.С§злшгув нутщ5 са нориа.-?збвк тили суглаяув

^ТЦИ с,«таксиса яаеаяалаш. 19'73,ЮГ-1'0й-бртлар.

• Кукгуроз Р.^,д,03ирри уаиек т^^яца узга^ма^дигак с?злар.

Сдмар^вд.Г^'й. " г

макчй,бсгх ччи.шлашЛшнг маъкс э^амда гаркибий. хусуекят-ларини урганмаедак ту, иб ыорфологияшгаг 6oai;a муаммояари-ни ойданлаштариа мумнин эмас.

Бундан таищари,;фзиррач& отр уедв юртлари учун нащр этилган дарслик ва 1$лланмаларда адабин тил ^у-рилишк мае; лаяарига эътбор чаратилган ^олда тилнинг амалиёти,яьни сузлашув нуг1{кнкнг хусусиятлари эътибордан четда цолган.

Илмий жаыоатчидак ^укмига ^авола чил-нгбтган ушбу ипшшэда адабил. тm за^магкашларининг тикрларига oí

тилимиз материалларига таянтан ^олда сузлапг/в нуи$и услу( даги ёрдгайш сузларни урганигага даракат ф1лдик,чунки у наэарий, з^ам ■ амалнй жю^атдан долзарб- муаюгодир.

Тад^кг.откинр мацеади ва зазииалари. Суаташув нут^и ус лубига тегишли к^макчи,богловчи.кжламаларнинг хусусаятла] ни бггрма-бщ> таiçiïui килиш орщли уни бон«,-а услублари орас даги ало^идалик мавщгдаигини зрм назарий.^аы аыалий жи>^ дан.асослаб бериш ишнинг асосий мацсади э^собланади.

Ака шу мацеаддан келиб ч;п{иб,ушбу ивда чу^идаги вази: ларш бажариш кузда тутилади:

- кумакчилар ва.уларнинг сузлашув ну?1{и услубвда rçyj лашш даражасини ёритиш;.

- кумакчкларнинг боздоичилардан фарцли томонлерин»: белгилаб бериш;

- н^макчиларггинг келиших 1$£шимчалари ва бош;а сил во-ситалари билан синонимии муносабатини та^тлл кклитл;

- içap бир богловчи ва богловчилашган сузкинг ашлк ва ноамалий,баъзан юзалашаган имкокиятларини куроатлб бериш;

- богловчиларкинг сузлацув нутадца услубий сшючашш цулпатш табиатт ёригиш;

-г сузнинг 'Х'урли морфологик шаклларини ва турли маъно хусуеиятларини ифодаловчи ran шаклларини jçocjm фшиэда к тирок этувчн юкяамаларнянг маъно ва таркибий хусусвдтлар ни'ёритиш;

- юкламаларнинг во^еликка ёки хабарга муносабатини Щодалш згусусиятини' тадаик цилшп;

' - яжяамалар иштирон этган содда гаиларнлнг мазмушй

цураккаблашувини та^лил этшл:

- сузлашув нутвдцаги юкламаларнинг синовдшк хусусият-ларини. баёк этил.

Таддацот усули. Мавзуш ^рганшп жараёнида рус тилпунос-лигида,?уркологиада ва ^збвк тилгаунослигида сузлашув гуг-ци масалалариня ёритшйга багашланган илмий кузатипшарга таянилди.Бунда асосам,Н»Ю.Шввдова,О.Б.Сироотнина,S.A.Земская , 0. А. Лаптева, А. Н. Васильева, Р. С. Амиров . М. Агаева, *.Са$иуллина, Э. Боплатов ,Р.К. ífyHFypoB, Б.Уринбаев ,А. Бобовва, Х.Усмонов каби тилгаунос олимларнинг цараыларига таянилган ^олда шу иш олиб борилда.

11шни ёритищда асосан,тавсифий усулдак фоМоалаиилди.Сузлашув нутщ морфологиясидаги ёрдаоти сузларни тулиг? тавсмф-лаы учун морфологик шанлларни адабпй тил ва сузлащуз мате-риалларя билан ци-зслаб урганиш жараёнида циёслаш усулэдан з^ам Яюйдаланишга >?аракат цилдак.

Тадцицотни асоелащяа турли тютшоий гуру^ вакиллари-нинг огзаки нутчи,узбек ёзувчиларш-гинг дродатик асарлари асоокй манба булиб хивмат чштда.

Тадцицотдага илмий янгилик. Сузлащуз нуг^идаги барча морфологик шаклларнинг кенг куламда амал фшязд улардаги кугшаб грамматик , стилисток- машоларнинг р^ёбга чицииига сабаб булади ва ана шу маънолар дсирасида услубий чегара-ланиш^хусусаи сузлашув услубга хосланчга ура- юз беради.Та^-лил давомида урни билан суаяагауз услуби узбек тилянинг богата функционал услублари билан тшдослаб борилэди з?шда шу асосда таддацотда:

- сузлашув услубида ь;уд.'!п; щан ¡флакчиларни богата >.рукк-ционал услубларда ивдатилганиари билан чийсиаиган ^олда уларнинг маъносидоги ^ар^ли ва ухшаш томонларини лингво-стилистин ну^таи иазарддн урганиш; ;

- сузлашув усдубидпгл борловчилар.боглсвчилашган с$м-лар ва уларнинг бонща ёрдамчи о?цлар билан у-лпаш ^амда фар^и тшотшариш язоз^слш;

- субъектив-модал »aacitf», хабар ма.^сади.з^аракат ени гр-латнпнг кечиши жарайдаш иФодалавда татарок этувадг югахаиалар-

кинг мсрфологик табиати ёритияди;

- икламалар ипгшрок этган гапларниыг семантик.синтак-тик,прагматик БСпектда,узаро боглицликда тал1$ин этгшади.

. Ишнинг ьазатй ва амалиД а.хшияги. Тадгрщот натижаларк шзарий ва амалнй а^шлиятга ¡зга.Нааарий а^амияти щундан кборатки,уш1НГ натижаларк умукхалч тилидага узгармайдш'ан с^злар / ёрдамчи сузлар/нкнг бир услуб ыйсолида функционал челараланииидаги асосий утовларт анифхакга имкон беради. Ёрдамчи с^зларнинг сузлашув услубй доираеида грамматик, лексик-семаитин ва функционал-стилизтик ишгониятларинкнг начадар ивнг эканяиги дачидаги тасаввуртгазни 1:зг:га;?т;1рад;:, йаяанкп? турккй тшшарнинр,яушадак,^збзк тилкг-глкг амалнй грамматикасига овд куашоли масалаларчг: нелгрэ?-; урга-низда дебоча сифатида маълум аэ^акият касб этшзх кушин.

Ушбу гадцлцот узбек тилининг амалии гро: тиатик^ .б^йича. оаий макгаблар учуй дарсликлар яратиеда манба буянт фх-да узбек таги ва адабиёти ихгисоси буйича таыгим олаотган талабаларга кахсус курс сифатида ук,итилияк мутлкин.

Ишникг мухокамаси ва тадкаког б'пулча_эълон Л11лингаг1_ ипшар. Тадчичот Алишер Навоий иомидаги Самарканд дазлат ушверситети узбек тилиунослити ка&едраси ¡'лагиликида 'музр-кама щишнган.

Ушшинг натижалари юзасвдан Самар^инд даздат удаверсстет. Шззкх педагогика института ва Самарканд кооператив л «статута .щюфессор-^риувчиларшинг илмий-назарий кэнференция-ларида илмий ахборотлар бери б борплган /1991,1992,1935/.

Диссертациянинг асосий маа^уни Б.Уринбоев би*ан з$еи-норликда .ёзилган "Дозкрги узбек тилининг.суаташуз углуби" Тошгент :2>ан, 1991 / номли монография ва олти мацолада 5'3 аксини топиан.

^ссертадоянинт ха^ш ва ыундатажааи. Диссертация 150

еах^фадан ташкил топиб.у кириш,уч боб ва хулосани уз ичига олади.Нш охирвда адабиётлар руйхати берилган.

г'лОСЕехлщкшипг /айв! з1\аг/ш

';Кнтлаа"да суалитпуз ку7"-',и:г-:х:г узага :<ос кусусля-ларл, пинт бсета кун? з^ккзязкшш уелубл-

кнг характерен бзл ,1Г т г 1

углалгуа услубвдянг —ч -' р » 1

;арОК7,уШНР лазлупл,ва:!лзуааи из.лс1к •... "

'аькчдлатауш. Еуцллл лалкари,^урколох^яда дуда:ада:^улба.-.. чутеукослигяда чила^чи суалоралат уелублз! хусусилаларл:--. ргажп погасила кллангал ншар кугчзлиллбдлаалукллг как лР ргаилллн дарэ.лаол агакугаладк,

Бфшг-ш соб - "Сузлазув нут;-;'-ща ку?'а1К1Ю1аа(уллрнлйг ■аркиби ва маъко хусуспяг:;ар:г! деб 'ГО?шакадл,;з;уяда ;г/л«ак-г1иг-чртв!нг таркиои,:,43.ъшси,мазмуга па уедубкл кусу л ;л< клал а ткакилалл ;<дл:да уларни таеплфлащдагл турлл мукосас.чглдр »гщланаида.

'"'г-1 Г"П "" О ' V

•м " ^ » ', -> I 1 " 1 1 I

гарга эгаЖулакчллгзр гаи тара: тбида зарур булга» латала-гл;. :алик категория будиб, араллл.лк лу>ал;абаа лралло м:::».; л^аалдач кзлл'плк у;уллллаллрлл-- лкла во.а-",.р-атот б-": лад-лл л ГУ' I ^ 11 а71

г ] п

^ГЧ) тз-г^ -Т! - г: Т л**';:-':' — н- '3 - .' • ■ ' - '

"Ч - ^

Ллабач тилда аг^з-лмПтг'!- "аллол/зз.. ■ -

■ з; "г.га ■''а ......уг; ■ ■> , : ^ ■■ ■ ■ ■ •■ ■.-. ■ • :

Зу ролат бар^л турка:! тлзллру.з. ада; лаал.,дЛ^

путк лараакида алакл спилкам ар,лаг':л сузл.ал к;ллл опо 1, х а BJ I ! ^ !

гчраг.ллтз,л«;Ша улиллал сглаьтлк-услушп: ларкк;П! сшп:акл;п: ?уршопга цараб фарцулал муккик: Юхландароп Саидацак гавоб

I. Шсрбак Д. И. Очерки по алавштельнои г„гарЗэояогга •'тютжзя'л;: языков „Ленинград: Наука»ХШ?, с ?■ р. 57»

хузмай Назаров .бидан е-'-ращци./АЛ^ор/.'Куёв бкчан ке-лин бунта анча овора буяиэди /А.Кахх,ор/. Е^инчи гапда билан кумакчи.иккинчи гапда бо?ловчи,чунки уларшнг сик-гактик 1>уршоБи боща-боищаднр.

Гапда кумакчиларнинг узига хос койлаыиш таотиби глав-нуд.Кумакчилар от ёяи отлашган суачардан кейин келса,кели-. шик чушиычасини олган суз дож? ундан аввал келади:даредан е^ш^укамга Караганда,ундан ортик.ош пишганга цздар.Буцца:-тар|,Мнинг бузилиши маьнони тамоман узгартириб юборигак ёки мет||рига хилоф булшпи мумкин.Кумакчилар уз лексик иаъносиг эгё>' булмаеа-да, грамматик маъносига эга булган вакл еифати-да гапда объект билан предикат орасидаги сикгактик алоца-ни ифодалашга хизмат 1{илади.

К'Тмажчилар кайси мустакил суздан усиб чшданлигига i>a-раб,соф кумакчилар вг. функционал кумакчиларга булинадг.

Соф кумакчилар тилда ва нутэда фадат кумазгчи Еазифаси-да 15уллакилади.Лекин унинг дасглабки лексик маъноси маьду^ даражада узгариб,кучма маъно ифодалаши муакш-Натикада ran да уш куыакчи ифодалаотган релятив муносабатнинг ярати-лишига хизмат чилади.

Соф кумакчилар / билан,}^н,каби,:адар,сари, юаша,у>сшаб сингари,натори,сайич,узра,янглиг/- от ёки >{ар чаодай отлашган суздан кейин кзлиб.узи богланиб келган су-зшш- маълуы •келишикдв булишиЧм талаб цилади ва келйшиклар ор:;али . ифода ланадиган качсад,сабаб,ухшашшк,биргалик,п£йт каби маъно-ларни ани1{лаштираци ёки уларга 1{ушимча каъно беради.Лекин бу маъноларвднг ифодаланиш дараааеи адабий тил ва сузлаиув цутки услубида маъпум фарцли томоняарга эга.

Узбек адабий тили ва сузлашув услубида билан куыакчиси узининг энг кул ,;улланилиш з{авда англатган маъно турлари-кинг хилма-хиллиги билан бопща соф кумакчилардан акралкб туради.Узбек тилига хос нутрий дараёкда' билан кумакчиси ва унинг бирлан, бирла,ман,кинан,манан,ила, -ла шакллари куп 1£улланилади.0 Ду шакллар сузлащувда биргалик,сабаб,ыацсад,

5. Кононов А.Н.Грамматика современного литературного узбек екого языкаЛА. — , 1960-.Стр.1Ю; Кононов АЛ1.Поелелогк в совтюменном узбекском литературном языке.Ташкент,rjol стр.II; Рустамов Г.Узбэк тилидаги билан ёрдамчиси даде* -Узбек- тили ва адабкёти масалалари, 1262» 5-сон, х:0-бет; Рустамов Т. СоФ ку1.с:ячилар.То1пкектг4'ай,1991,19-оет.

ол-восита, ^олаг, чегзра, гдеёслиз ,чоРШШфас, шарг маъко -ини кфодилашта хискат ¿рглади: Зяхн.Зу келган одам бк-Г узикг гаплаш /З.Фатхудзн/. -Затряси,тогантягнинг илтн-;и билан щуадаЛ зрижпган /Х.Туетабоев/. -]$ей,3зфар бола, билан- улганлар кайта тирйлса мен ^аетладан аул йигла-: i буяардш /Х.Тугтаабсев/. -Кеча бндан Еугэдузкинг Ф-арцл •{ унта /X.Т^Ьсгабоез/. -¿ахрлашб юршларикг кдрак бу.касб дан! /У.Гобос-в/,.. Кэлзирилган бу ш-содларда китоби'Л уелуб-хое хуиусиятлар уз аясиня тоттган.

. В-глан цуыатсчисишнг суалаиув "ryTJyi услубига soc. ift^ln-iTO хусуошшюршт кузатиш 1луъ;кпн.Еплал яф^эдсчиси уш:-> 1йт,чшрш келвшги зазиьасида келадк:ут-ík - йуяуш'урдан у?дкн, пахтана иавдша билан тсрдлк-пдх-1ни мачзздада теодеш.

Пузлашув лшшснида бллан кукакчиси ва боудозчяси .орка-и вуманчяси дазифаеида келзпи :.!умкин:. flísa билан бола-ул билан лола./'яя^ол/. -Заракалла, ака шу гака билан готпданташ оллб »оч /Растод Нуля Гушгокихг,7.Згринчи галдаги г,-пан к^макчиси урнлда ва богловчискж, ипкккча гипдаги :иу фккчи урнлда ош;аян ку;,:а!"гисйк:: нико-кил йутшш.Ьина сн-гал бирнкмасина звда o'iioRJSsao« оил^и-г алма^глргячга

у иаъко за уелубкй ет^хтдан фар^тиди, чумни ynmir бири сузлапув, иккикчиси кит с би'1 уелубга хослаягаигщр,

У^сзкрги узбек ада'>иа ?илвда учуи ^гзакчжлишг учун. -чун «якдлари ^лланпллб.унцнг -чуч «шага поэткк ва eís-jfesayu яутки уадубкда kJtt учрайдп vnwi мадеад, оабаб ,ar.v¡ -гаилкк.зпаз маъмосини ufoiuvtmsra хж-иня ^илади; JJyn^híap. Одал дуи§гз пша келадк? /й.Еобоии/. -Кнтоб ёоганлар пул учуц ёзадя /л.^табоон/. -Еолагнггау-зл.ахгф гтен сеч учун.укАЯ,-грант .учуп ^плтлап ./Х.Т\тхгабоов/..Эпсеошр. Рзмхут:-лигангиз учун раздеат ,фдир ака УЗ.^атхулин/. -Гога',а пулга б0шяаган1щун v.a]a булдп /¿'ut.-ik/. Бу мксоляарда бр-дамчиеи маг^сад, сабаб,ата^гшсгск, озаз магнолар'лни нгодала-ган.«!ада учун хфшсчксшткнг бу «аъно хусуоиятларя батафсил баек птияган.

Узбек адаби'Л тнлнл;.ч ,у'хйатиш,сол1аатяриы,»5ке«лая маглю-

- то -

сини ифодалавда янглигчузра,даторк.^¡¡ви.каби.сингари ку-макчилара иайатилади. Улардан янгдиг. узра кумакчилари по: тин усдубда, риигаЬи. катори.ухшаш с^зласув 'услубда.каби китобий услубда ч^лланилоди билан. характерланадк.Сумашу! г^-тци услубида каби кумазгаиси вазифаеиш сингарн,узваш. Натори вумаячшгаш ва -^ай, -дэк, -даца.,-ча, -чалик. -кто Ешмчалари бажарада. -Мавяот,купрог$ 'ютдаыгиз. шекнлли,-тог иилгаси сингари шалдираб цолдингиз?/С.Азимов/. -Онда,-дед А^тдаддин ака штайиб^куп натори хужайин ,'буламан /А.Каадте -Сарвинисо сизбинг %изикгкздаца здз /И.Сулайыон/.-Нар борнит:Нуйиб берса,каната ухшаб- ёпишиб ветасйз-а!/М.Бобое

Сингари,катори, удзаш кумакчилари кфодалаган маъиони сузлашув нугци услубида -гацдак, -га уядаб шаклларк восита; билан ифодалаш фаоллапган. 0 ~

Ивда мш$дор-дарака,щт&т йунаяиши, .йиёслаш,сабаб,че] вацт^пайт маъносини ифодалозчи ярапа,туфайли,кадар, довур, сари,сайки кумакчиларишяг сузлашув ~щчщ услубига хос то-коылари батафсил ёритилгак.

Умуыад,соф вумакчилар' узаро ва келишик ь;;учгш.гчаяари б* лан нутзда синошиик муносабат-да булади. Синожмкк ыукоеабг дата' нонетрухциялар энг аввало услуб жиз^атдан фаргрланзди.

Функционал куйакчилар келишик ^ушмчаларикя боад{ариш -бклан бирга узлари 25а..: кел1$ашс душимчалара олкб узгаради. Суякционал зумакчшгар морфояогкк вакли,аиглатган ыаъносн, оо^ариш ^гусиятидолубий ^ллашлишига кура фардеанэдк.

^озирта узбек адабий .тили ва цутвдда .ортив.тйзщари, боиЕ;а, я?;ия,карт-? кабилар скфаг-кукакчилар ^собланиб5улар-даи орти%,таш^ри» бошт^а .кумакчилари чичиш- келишигода^ от-ларни боидаради:Акддан о'ртид' бойгик й^/ГДа^ол/. ''-Я^н кун дарда я^ритгу>лшизча.,хайр /С..Азимов/.

Ск^т-кумакчилардан ортик, "бопгца сузлари мпълум дарана-да еузлащув уаиубига-^шцадлари • китобий услубга хослангаи' жту.Роэт,Бовщачм бояаягиз борми?/?,!,Вобоев/.-Онадан ортиц инсонборми дунёда /Ёшлик/.

.Нуггрялизда феъл-н^акчилардан з^ам фойдаланамиз.Улар : боишаб. торти б. Караганда, (^йлаб,к^ра,

•5, Совет даврида узбек адабий тйдишшг таршдеиотиЛ' том, 'Гсшкеи^Фйк.КШЛТЗ-бет.;

тлакчиларидар. зфгакчилпвдаи боплаб, кура » Караганда злагхув iryi >îï услубт-тга хосланггшлига бкдш г,олга.тла.-г.а :тоб:ы тодубга хослиги бплан харакгзрланад«. -î.4sh L'apya.a-. тайшкаб куЛдгол. зтэтадан бочиз.б богчага бар /А.Ндлррр/. parra куса сеэги лздорипглз лоф 1гурикад>1 /С.Азимов/, 'кинг ailTisnrira Караганда,Зунуих^яа дуле»; щ^линпихк /Л.длс-Р/.

Зарихаа. тавиа,лекйЯ г;озггр кутаята зазий-аевда исдатк-гвтд белила. ол/дга.оурун, буён,-сунг, дейин, батзи, авазл, ил га. -i сузлари ианжуд. Улардая с£нг кЗиакчксияшг сунгра?аугпл шклари ^.слдин, неллн кумакталарк ipynpoi; сузлашув.'услуба-1 хос,долган агДзакчклар китоб!й услуб учул- гараэтзряадф: ?н да5И5?2дан сутан 'яор-м^да.Ушяакиб чоямащ1 '/Eî&p:> вязуза/. Зеа-олти. нундан кабан тулацлган гздЗлар бор/ri. Езбоег/. 7 ёеяки сурасангиз буидан бир нала лил олдиы-бу орда клно-:1яар лшаган /,Ц. Курил/.

Након,урин,кгарака.т,лунал:аз муносабатлариш ифодалоэти яд, оа да, ур? а, opa, таг, уа ?, тсмо : i, лч каси «£г?акчилар у злагл--:шг материал г,;аъколарлн:! сахлагап делда цт^цауш: оуз.бул-б келада.Гллда улар улпдап imxc а:'ад;л: щ'шичаиит:-ro,ypmi-TWií? ,чшрп: кслшгтлкларлдап блрлллнг i^vnaaaairairu лган :;слда зуздзнняода. и-г-ку;л11л;лдардин олдйда»то;.я?и( ^пзда,опкаскда,дадда, даклда кумакчиларп суалонуа лр\'дл слубцда йюгатиладц: -Калик-:,:,неаараларим оллпла удар:сан,домо^п1!,!ан /P.ftaiisîsV. 4\о^ш.2Даик!:аш i>/xopcm Wích лз.бданг1 /Т.!'алп:'/.. '-/тгал офпоп oaiaa дату

:ата ;оп:<бд;' /л.боли:фзаст;/,, -Уадла' б,л:а*! ôe.çi салил a малина ошо^чя /л.'дулаабооз/.-i-усari гаглрлб борга*л;п; :a;çip /и.аслллрласп/. .

Хуллас ,уабе!с адабмл гнал да с/злашуя уалублда

гумаетилар вазкра хсдатдан бир хал булаа-да.лаънодоп за ¡азя:;«до:л iryr.î,и-тчилар айрш ма" ло .хурусиятлар:гга кура -таг::;-ганади,

Ишшдаш боб -"Сузлапг/з нуг^эда с'орловчкяаркшг ипката-гипи sa уларшнг ;<усусиятяари"да гаа ва.'с^злгрни. бпр-блр-дгд 5о?лаа вази-Саскш бслгаруэчи борловчиларникг фуккцис^!ад

\ Рус?элов_Т./кОа:фГи узбон адабла лгк.пда .

loiEtöKT м-ан, IQôb,iXi-dsî,- '

V 12 -

маъколари да„. . услубай *усусишглари ёрг;?нлада.£у боб кк булимдан мборат.Дастлаб енг- борлогчиларнют.с^игра- эрга тирувчи борловчиларникг сузлапгув нутцидаги уелубай ваэиф лари урганилади.

Узбек адабкй тилвда ва сузлагаув нутаи услуозда борло чклар бир хил вазифани б&тарада. Ленин сузлапгув услубида калгана богловчилар фошетпс узгаркага учраган зрлда .цулл килади.

Тент борловчюгар yjsmaç б^лаклар,гапларни бэрлаш била бирга санознинг тугалланганлип-^задташ.'а^ирао курсаткг: :саби.маъноларю .пфодалайди.Тент борловчилердан £а, ок/гак,аыьто,леклн, бипо?:, g,ёкя, roîç, дал.баъ:.у и ïîaôraap цутзда ва адабц-Л гиеда :.таълум ваз:тЬанг cL.

Вфикифув С0РЛ0/£п;ак булгаь ва „ а боуладца пшчирск ore р:, Г ninaiî гаг-чар дан ы&ълуи урж одгад; ¿ui - /£лщрсон с -с i олишб,уш екгдл ва цул-оь:;/ -.оэта ккгаь . ' --«зк айтди-да,ь'зщц1 туреа бсхлз.-г.гр б$ ~

Суслагглз «yripi услубода ха^ 1 cívice-í :;u;>,aT7.nai: ацаб;& тклдан об бу-леа-да -;;;ара^:-кда -¿гг ц£.кл;:да Екатлладхг.Эуг-гда да ускдэл елдтшг;; еугга '¡углплиб кезуч: о 1-::и-.г 0-3FII сгзго.Ц^кда.. 'Jwioa¿£¡ чн^адя С;?словта ¿з йгкрлки та^ккдланзч-чл иулс-. г.,, :;оглсбчл та}*рорлакадл; ï

Хам дулпосллиглан.уд^ цллакак .'..: ..л / ,■

Еплаи с^ойк.-нг борлсвчи вазихаскдс

а:"; лакуе нуг.^га /сосд^р. Суглаи;уа iívpí;¡i 1 __

сй купинча ^улла!в£лмайдн,уяикг уршда_____

г^-латиладл-

Зидловчи боглсшчилао : аг.гмс, л скин. биток; сузлари ш-^apf :;олат ва у,одиселаршшг Jjonam эмаслтши^уар^и ;::иха?идап i;uc л&б,бир.инп иккинчпсага зид чуялн.Баьзан ошо борловчяси opj-iuiH боглаигон :;уйыа ran шзцуш.и кучаГмпркш учуй олд: ги ког'попзитда юклаы ас и ишла/питш, ;ип.:о лотцг боглс

чпларинхжг ч-аватланнб чуллашлиши ^олларгглл учратаг,из. Ьтнп«:! У,ол купроц сузлаиув нутлрг учуй хоедир: -Лшг> бир л л хазлктдпан :-уч'ар1о:га!ш ьуЧ Л'=Г:-а'г;;л/

->>ар 1рлай,руэРор тебратиига адрбикиз етади.Аи-ю леки.ч ran- ' нинг роста,тулккнлнг улскга тувиб долган одамга уииайман Д. Рулой/.

АдаблП тил ва сузлаяув ir/тцпда апирув борловчилари ran казкушш ёки чупзвлча wav/noiM ифода. отпада мугрм белги сана-лзди.Улар блрдан ортт-; з^аракат,*олатшнг caiLiaö олвга ски 30-

досаларпячг павбат«г-иГ1Рб."'.г буластгашш курсатк'л Ш1;садпда. йяпгагнлада; -Bisra ичига oí; ;;:у.ч соляб тпкилган «пголз нимча тики б келашиГо^ 1гия.:из,го>; 1"йимплмиз /л.'Гухт&босв/.

сргшптгф.ув'ли боглозчилар ijy.'wa ran таркибиде бири у,оки;л, бкса tods 5v.'!fj.h £$агк.1ларкй боглагна жзмат кило/чи ва улар

г , " ( r , I Т ¿ » F 1 < , v , j

j r- i ^ 1 î 1 "

о

i - % a Sil '

, J -o i r

Юклакаларнинг кенг дупланши cjz^amB услубикинг

характерна белгаларидан бири oauanKV'1 ''Чунки яклаизлар-ниш« ыа^сулдор дулланаяшига суялащув тдгт^ишнг диалогик характера, эркшииги, бетакадлуфдига, экспрес сив-змо; щодал-лига.жуаириишги сабаб. б$лада.Сузлзщув нуп{и Massy« тапар-•»•арликсиз,маълум шароитда турридан-тугра азага кзяувчя 1!уи> булгашшги учун нут$ жараёнидаги паузаларни тур-ли хил юшималар билая тулдиришга'^аракат хрщади.Лна придай паузаларни тулдиришда ахир,ка%от,зрм юкламалари фаол 1>уллаш1лади. ''■.-.

Юклаыалар tr/Ti? эыоционаллигини опиради ва оу^батдош-ларкинг нутций жараёнидаги хуЛидаги каънэ -нозиклихагариш ифодалашга хизмат ршади:

I/ бирор фикрня ажратиб курсатади: Отамнанг маслаз^атн ^ам.васияди пу булган /0. Азимов/.

2/ cypoij маъносини берадк;Нимадак |£^рвдлнг,ёыон туш нурдинг-ми?/С.Азимов/.

3/ зрю-хрляонни ифодадайди: Бу б с? мунча гуз-л-а! /Шарч юлдузи/.

4/ таазскубни ифодалайда: -ВоЯ,эркак кгаш-я1-деб ¡:бор-ди бири /Я.бурбон/. ' .

Санаб утилган маъно нозикликлари юялаггаяарнинг турли шаклларкни цуллаш ва здр хкл хабаряар,Е013лушкатив. тасвир бериш орчали номаён булади.Бу вазифаларни муносабат ыаъноси юзага келада.Сузловчикинг иуносабати воцелшсха ёки хабарга нисбатан булини мумкин.Щунлс;1,харан-терлики.бу x^ip иккала муносабат биргина вглака мо.удоеига сирдаршшднДар бир .юглама «Ьодалайдаган муносабат маыюси ran таркибида вуяудга ксладя.Гал зса,куз?1рй бпрлик сапала-ди.

Хозирги узбек тилида аффикс ^олига келиб долган юкла-мэлар мавжудки.улар суз ва ran шакллартш зроил цагшща ч фни Чатнадади:-ш,-чи,-а,-я,-е,-э,-ю,-у,-ач,-ёт;,-2и,-кш, -гпка/-кика,-1р.ц!а/,дир яабилар.

•10. -Ввгаатов .3..,Бзбсева А'. «Асошодганова М. »Уотр^/лов Е.

Узбек нутчи ыаданияти очзргл1ари.Тошкснт:ФанДс>23,

Шо-бет.

Оузлаиув нутзр! услубвда -ли ккламаси суроц.таажуб, Зайрат,газаб,ташвиш,гамхзфлик маъносини;-чи юхламаси бун-РУЧ. с.уро?;, ду!;» хозргз, илтимос, таъкид, увдиршп, 1>исташ, истак маъносига,» -а'юклачаси тасди^,ипюнч,суро1{,таавяуб,ажаб-латаш, урс -г^жон маъносши; -е/-э/юкламасп таъкид, з$айрат, •«шмнушят, кучайтирйш' маъносини; - д/-ю/ юкламаси тусицсиз-лик,кетма-кетлик,зидлик,тентлик.сабаб»накоса маъносини; -¿та юкламаси ачашш,сурок,,¡парт,-таъкид,кучанттоув.туси?-сизлнк маьносиш;-05-55 юююыаеи .тезлия,кетма-кетлик маъ-носигм; -гит чегаралап^а'-тириш маьносини^Щ) юкламаси ноашц белгк,шхс,сабаб,гумон маънбларини иЦодалашга хиз-.мат дилади.-Ду юкламалар купинча тули^сиз гаплардаги мантилий уррули булакларга,суз-ггпларга,бир тарютблл гапларга цушитб келади: -Интазорни 'яхпм. курасан,тугркми? /%{|улом/. • - Зуфар полвон-чи? /Х.Ч^хтабоев/. Тошболта.Ёплрай ! Чши-1,шнан-а?! Д.Руло.м/. -5гд->ог,5о"; экансизлар-к^- Хуш цагаа .берасан мента? /Х.Тухтабоев/. -Т^угри-ю^екин унда §п здик. /М.Вобоев/. Парвоз.Шундал аЯгдт«-1^3дим-£а,. Д. Гуяоа/, -Боиимизга ташэкш тушили биланод хддаадаи олдгш етиб кел-ди /X, 3|ухгабоев/. -Айтгандай,мен сизни андаккинг кутдим Д.1улом/." ■■■''".'...

Сузлашув нут^и услубида гасвирийлик,.эмоцйоналлинни ошириш учун хкзмат дилувчи бу юкламалар узаро бир-бкри бкяан синониыйк ыукосабатда' :$аы булади: хаёляаридан кута-р:1лга1г£и // хаёдларвдан кутарклгандир; сайрар экаи-а // сайрар званми каби. '

Хозирги узбек адабий ткли ва сузлакув нутци услубида кудлашлувчи, суз-юкламалар уз характерига кураузишнг лексик маъносини аллацачон й^цотдан /худци,ана,'з5ам^ахир, хатто,научот,фацат/ ва'уз лексик ¡.»аъносини бутуичай йудог-маган /чапи,ёлризгбир,халм/ кдотаналарга булинади.Бу хил" . юкламалар муетачил сузларга ухшаб кул махнолйлик.синоиаидая, омонимлкк .белгиларйга эга. Суз^-гокламалар йуетацид наъноли срэларнинг кошюнопта сифатяда щ'ллшшлиб,махсус оборот- . лар ва гапларки з$осил ^тоувчи воедта булиш билан бирга, суро:?, тааласуб, кучаЯткрув, таъкид, айируз, чагаралов, идаор .Шъ~ ноларини кфодаяашга хизмат дшгали г Раъно..Находки,хаёт

- 1ц -

нули шуна^а огир ! /Х.Гулоя/.-У^хуо бир хиплари 1$рчиб

кетивди/Х.1ухтабаев/. -Ду худци шудакнг узги-наси-да /З.Фатхулик/. -ВоЛ-буй .агутпна холоаыиЗ/Шар'; м-дузи/.

Суз-юклашлар муста!>ил суз сифатида з$ам,ёрдамчи суз ' сифагида ' узбек адабий тили ,ва'оузлааув нутк,и услубида ииатйлада.Уларнинг хусусиятларини урганиш ало^да ыавзу сакалади. '

Ишнинг хулоса ^исмида тадцщот гоасидан асоскй фикр-лар уму!шаютирилган,уларга те'ггешш хулосслар. баён цилина-ди.Сузлашув нутз$ида барча морфологии иаклларнинг кенг ку-лаэда амал чилиши улардаги куплаб -грамматик-стилистин наъ-ноларнинг руёбга чи^ишига сабаб булади ва анз. ту маънолар доирасида услубкй чегаралании.хусусак .еузлащув услубига хосланиш ^аМ'Юз беради. гЛасалан,ёрцаздЛ1 сузлардан юнла-маларда экспрессивлгас кучли ва кгунга кура сузлашув услубига ыойштт сезилади.Шу билан бирга куыакчилар ва бо?лов-чшгарнинг айршларзда сузлапгув услубига хослашиа акш> билиниб туради.

Уыуман,кшилар уртасидаги узаро мулощлугил бирлик-ларикинг ижгшомй фаолиятдаги урнини белгилаш ва шу каби узбек тшпцунэслиги олдиДаги музрпл муашодарнн >;ап этисда-узбек услубшунослигида хос назарий ыасалаларки чущнр Ур~ .-.ганаш, тра илмий ва амали» а^амият касб этади.

, Тадащот асоси чуйидаги монография,ма^ола. ва тезис-' ларда уз аксини топтан:

. I» ^бзиргк узбек -.тклиниззг. сузлашув услуби.ТоЕшенг: Фан,.1991,160 бет />А%глуалли,1) Б.Урин^озв/...

2. Узбек сузлашув нуткдаа ёрдамчи суапар ва уларнинг. ^рганилиш.-Узбек тили даадектологияси ва лексикология?, и шсалалари.Саьтврканд,1991,109-113-бетлар., ■

3. Сузлашув нутцида феьл формалари.-А.Навоийнинг 650 йнллкгига багишланган институт протеессор-у^итувчилах)

XIX 1шжй назарий кон^еренцияси иатериалкари.;йаззахг19У1, 45-47-бетлар,/^£1уаллиф П.Адамова/.

4. Узбек сузламув нутвдада узгармаидиган сузлар ва уларнинг халд шевалари билан циёсии ургашивдаи гаяриЦв-лар.-Узбек тилшунослкги ва уг>итиш методикаеишнг айрш масалаяври. Тошкэнт, р-9.1, 13-'>9-бетлар, Дашуаллиф I Уршзб'ог;в/.-

3. Узбек тилинк уцитлшнинг алрим муамаолари.-Давлат тили хакидаги ^онунни ^аётга тадбщ этиш ва атаыашунослик муаммоларига багидяанган ижвдй-амалий- акяумцн материал-лари.Сэдардацц, 1993,8-9-бетлар, Дшлмуаплиф В.Уринбоев/.

6. Суэлашув нут:-;ида савол-;.савоб репликалари ва уларнинг шяиданиш воситалари. -Нут« ыаданияти м^салалари. йлмии тутшам. Т01пксит,1У93,53-55-бетлар, Да^муаллиф В.Урин-боев/,.

?. Узбек сузл&агуп цутвдца модая сузлффипг ишаашщ. -Узбек тили грашатик цурилиши ва стилис^каси-масалалари. Самарканд,1293,79-84-бетлар.

РЕЗЮМЕ

научной работы Уринбаевой Дилбар-. на тему "Неизменяемые слова в узбекской разговорной речи /служебные слова/", представление.": на соискание ученой степени кандидата . филологических наук.

Данное исследование посвящено изучению стилистической структуры разговорном речи узбекского языка.Специфичны.! для разговорного стиля является использование формы слу-аебвше слов.Исследователи' разговорного стиля пс разному объясняют активность частицы,союзов и послелогов в раз-, говорной речи: а/ невольные'ошибки,законокорнш в условиях непосредстяенного об/сшил; б/ особ]® синтаксические; структуры,свойствешпте разговорному скило. Однако всэ эти частике причины аоролдены условии«» орщрнт - спои-, ташостыо печи,когда высказывание формируется ва- хЬду,н мочеот печи. Этик и объясняется актуальнее;/:-.- вопроса служебных словах разговорного стиля, узбекского язнка.

Диссертационная работа "Нзиок.-лаемиз слова в узбег.-ско'": разговорной речи /служебные сл '¿г;/п -/ с$-зяа«»-

куц чуткида узггрма^даган суялар /сдг?а!«а о^злау/"'состоит из введения,трех глаз и заключения.

3 работе исследованы специфические особенности послелогов,союзов и частиц в узбекской разговорно.; речи.

Во введении диссертации изложена история изучения служебных слое.Б узбекском языкознании проблема стилистических функций послелогов,союзов и частиц в разговорно» речи специально не изучалась.По количзству употребления служебных слов разговорная речь превосходит все остальное стили языка.В данной работе впервые ставится вопрос о морфологической особенности разговорного стиля узбекского языка,его отличии от других функциональных стилей.

В первой главе "Послелоги в разговорной речи,его состав и их смысловые особенности" дана • стг.лт'отииеская характерисгака послелогов.Стилистическая окрхсьа послелогов .во многом зависит от истории их происхождения,Так, первоначальная форма послелогов исконные сайян,туЛдлли, сари,учун,билан,каби,кейин,илгари,бурун,сунг,нари,бери, довур как правило,в стилстическом отношении шйгральни и используются в любом функциональном стиле.

Отшэнные,отглагольные и нокотррые наречные послелог:; характерны, для научйого, официально-делового и публлцлети--ческого стиля речи.К .числу послелогов,получивших и послод-ные годы широкое распространение в разговорно;- стиле откосятся : билан,-ла,-ила,биртан,минан,минам,уиуп,-лун,¿Г:;и:.л /ухшаб, ухшаган/, хэдида, давда» гомон, «арагтща и. т, п.

Во второй - главе "Употребление союзов в разговорной речи к их особенности" исследуются 'наиболее употребительные союзы в узбекской разговорной речи.Разнообразие шор?.; союзов отражается в многообразии их скшистичзеких значений. Многие союзы образуют двух и трехчленную полную стилистическую парадигму .: - ва,з^ам,^амда и т. п. Сложные союзы типа ва лек,ва о,ва леккн.аммо лекин широко употг -.6-

ляется в разговорном стиле.

'' третье . î'.'iop-'; рт'Ьт г "Употреблзние частиц ь узбекской разговорно:*! рачи" наследуются италистичсогаы особенности части!! узбекской muronopnoîi речи. Оснооиая • гор.аа использования частиц разговорная речь и как её отражение худопествешэ.я п публицистическая.- Чаще всего частицы используются как : опоти'.ескиЛ .материал,из которого посредство:: кнтопаллп создаются разни? знлчошя.Даиржер, частица в казнах ситуациях при различном гттониро-ваиии :.;окот порздавать зшчение вопроса,удивления,по-буздеШЛ, УСИЛЕНИЯ К Т.П.

Кагддая глава и вел диссертационная работа имеет соответствуюлук заключительную -часть,гдд приводится возможность па примере разговорного стилл определить разграничения средств узбекского языка на баса служебных слов.

s и m н a r i

of the Thesis tar я Candidate's Degree of Philology Pr-iseatfid by Urinbaeva Dilbar- on the theme: "Invariable ',Vox-ds in Usbek language Colloquial; Speech/ Auxiliary Words/ The present dissertation concentrates or1 the 'study of the Uzbek language oollonuifl speech style structure. the- use of the auxiliary words is very specific of the colloquial speech. Those studying this problem give different explanations to the use of particles, conjunctions and postpositions in colloquial speech: a) involuntary mistak kes, typical for the process of communication; b) special syntactic strucbures, characteristic of colloquial style.'.

Thus all these features are the result of communication, that is the spontaneous speech. This oakes the study of the problem of auxiliary words in Uzbek language colloquial speech actual. Dissertation "Invariable ¿¡'ords in Uzbek Language Colloquial Speech /auxiliary

words/" - "Узбек сузлашув нутыща узгармаДциган сузлар /ердамчи суз-лар/" consists of introduction, three chapters and conclusion.

Specific regularities in the use of postpositions, conjunctions and particles rere the object of study in thesis.

The introductory part deals with the historical study of auxiliary words. The stylistic functions of postpositions, conjunctions and particles have never been the object of special study in Uzbek linguistics. The use of auxiliary words in colloquial style prevails over all the other styles. The present thesis is the first step made, in the study of morphological peculiarities of Uzbek language colloquial style and its difference fro® other functional styles.

The first chapter "^Postpositions in the Colloquial Speech, their Structure and Meaining" deals with the stylistic peculiarities of postpositions. The stylistic colouring of postpositions mostly depend cn their etymology. Thus, the original native forms of postpositions -сайин, туфайли, сари, учун, билан, каби, кейин, илгари, бурун, сунг, нарк, бери, довур - are as a rule stylistically neutral and can be used in any functional style.

Benoniirative, verbal, and some adverbial postpositionsare-rath si*-" typical, for scientific, official, publicistic styles, lately postpositions like: билан, -ла, -ила , бирлан, минан, минам, учмн, -чун, ухааа, /ухыаб, ухщагвн/, хаздда,. • хдеда, томон, кдрагавда etc.were

vnSely usee in colloquial ?tyle.

The most frequently used conjunctions of the Ur.bek Impure coll ooaiol st"! e were the object of stufi.y in the r.cconO chop tor "Th' Use of Conjunctions in Colloquial Style and th-ytr P.^coli^rltier.", The r-r-njanction nnltif orcity b?s found its геЛ cetion in the variety of their otylistic meaninps.

'"."■ny conjunction." form two or three-«erabered complete stylistic pnrseig4, e.r. ва. x,9M, камда etc.

She- cDcpound conjunctions like: ш лек, во ё, ва лекин, аммо ле-КИН _ ые widely rpre«><3 and uceo in the colloquinl style.

The stylistic peculiarities of рл:. tides ur;ed in'Uzbek Т-Ппгчще colloquial speech -лere stu-iiPd in the third clwptcr "ihe Use of 'Particles in Vzksk i-'n^uage". The main form of use of porticlon is the cllonui"*! speech «п<5, ас the reflection of it, — literary and pub-licictic styles. "lift particles are и о stir used as phonetic mterisl,

on its basis the different meanings nre obtained by aeonя of intonation. Рог example, "the particle - used in different situations -rith different intonation can produce the meaning of question-surprise, indueenent, eaphacis etc.

Svery chapter end the thesis i-tself have- the conc?' .ive -parts, rreger.tir.:* the results of investigation ana giving the list of differential cleans foraed on the. a basic of auxiliary words of Uzbek long'is-e.

Подписано к nsvsm Z4.C5.94v. Заая Я 358 Об-ек- ï Щ1 S^a 5й~-гт . 50*24 I-I5 Тз-ра- 100 Отпечагаао на ретоярлстэ