автореферат диссертации по филологии, специальность ВАК РФ 10.02.02
диссертация на тему:
Система и художественное функционирование лексем-названий растений в узбекском языке

  • Год: 1998
  • Автор научной работы: Нигматова, Гулиозхон Хамидовна
  • Ученая cтепень: кандидата филологических наук
  • Место защиты диссертации: Ташкент
  • Код cпециальности ВАК: 10.02.02
Автореферат по филологии на тему 'Система и художественное функционирование лексем-названий растений в узбекском языке'

Полный текст автореферата диссертации по теме "Система и художественное функционирование лексем-названий растений в узбекском языке"

УЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ФАНЛАР АКАДЕМИЯСИ АЛИШЕР НАВОИЙ ноиидаги ТИЛ ВА АДАБИЁТ ИНСТИТУТИ

Цулёзма >;уцу^ида УДК 809.437.5 58 (575.1)

НЕЪМАТОВА Гулнозхон ^амидовна

УЗБЕК ТИЛИДА УСИМЛИК НОМЛАРИ ЛЕКСЕМАЛАРИ: ТИЗИМИ ВА БАДИИЙ 1$#ЛЛАНИЛИ1ИИ

10.02.02 — Миллий тиллар (узбек тили)

Филология фанлари номзоди илмий даражасини олиш учун та^дим этилган диссертация

АВТОР ЕФЕРАТИ

Тошкент — 1998

Тад^ик;от Бухоро давлат университет узбек тилшуносли-ги кафедрасида бажарилган

Илиий ра^бар

— филология фанлари доктори Э. А. УМАРОВ

Расмий оппонентлар

— филология фанлари доктори О. БОЗОРОВ

— филология фанлари номзоди, X,. А. ЖАМОЛХОНОВ

Етакчи илмий муассаса

— Андижон давлат университета

)^имоя 1998 йил ноябрь ойининг / ^ куни соат 14.00 да Узбекистон Республикаси Фанлар академияси Алишер Навоий номидаги Тил ва адабиёт институти ^ошидаги докторлик илмий даражасини олиш учун диссертациялар ^имояси буйича бирлашган ихтисослаштирилган ДК 015.31.01 рацамли Кенгаш йигилишида утказилади.

Манзил: 700170, Тошкент ша^ри, И. Муминов кучаси, 9-уй.

Диссертация билан Узбекистон Республикаси Фанлар академиясининг Асосйй кутубхонасида танишиш мумкин.

Манзил: 700170, Тошкент ша^ри, И. Муминов кучаси, 13-уй.

Автореферат 1998 йил . _ ойининг ^ . куни

тарцатилди

Бирлашган ихтисослаштирилган кенгаш

илиий котиби, 2

филология "фанлари номзоди МА^КАМОВ

ИШНИНГ УМУМИЙ ТЛВСПФП

Мавзушшг долзарблигн ва таджик даражасн. 5'к, илдпзларн Махмуд Кошгарий, Махмуд Замахшарий, Мир Ашшер Накопи, Толи Хиравий, Фазлуллахон барлос, Фатх; Алихон, Мирт Махдихон, шайх Сулаймон Бухорийлар кабп бугак лугатшунос ва лугатчилар таълимотндан ознкдапувчп муоспр узбек, лексиколо-пшси ва се.масиологнясишшг шаклланнши ва илк ривохи Раниясоп Абдурахмонов, Мазлума Аскарова, Александр Боровков, Собпржон Мброхимов, Фахри Каиолов, Зокир Маърупов, Мустакдм Мирзаев, Миразиз Миртожиев, Солих Муталлнбов, Яъкуб Пннхасов, .Шавках Рахматуллаев, Улуг Турсунов, Сайд Усмоиов, Эргаш Кдличгл, Агоб Гулоиов, Азимжоя Хожнев каби сиймолар, уларшшг юзлаб шо-гирдлари помларп б план боглпкдир. Асрнмизшшг 70-йилларида Шавкат Рахматуллаев ва олимннинг издошлари (И. Кучкортсев. А. Цалхаламанидзе, Р. Юнусов, И. Абдурахмонов) бошлаб берган узбек тили лугат бойлипши системавий тахлили эса Х- Неъматоз ва Р. Расулоаларни'нг системавий лексикология буйича илк уь;ув кулланматарида (Т.: Ухптувчи, 1995) узшшнг маьлум б::р та-раккиёт ва шаклланиш. нуктасига кутарилди. Бу иуктага кутарилишга, кулданма муатлифлару таъхндлаганидгк, Эр: тест Бег-матов, Одилжон Бозоров, Ба\ром Жураев, Малика Нарзттгва, Шся-ра Орифжонова, Равшанхужа Расулов, Рахмазулла Салоев, Хамро Саидова, Рохат Сафарова, Байрамали Кдлнчев, Сатахиддми Гнёсов кабн унлаб тадхикотчилар уз х,нссатаршш кушди. Абауголп Бер-диалиев, Низомиддии Махмудов, Абдухамид Нурмоиов, Раыю Сай-фуллаевалар, уларшшг издошларининг узбек тили грамматик курилишииипг системавий тадкики буйича ишлари лсксикологияда системавийлик омили мавцеининг мустахкамлашшшда мухим дас-так. булди.

Тил . лугат бойлиганинг системавийлнг» мухохампсидан (И.К,учкортоев, С.Риёеов) узбек тили лехсикасп системавий тахднл усул ва натижаларини умумлаштирнш даражаспга кутарилиш бугун-ги лекснкоЛопп; ва семасиолопнс тадклнсотлар олднга тамоман яшн максад ва вазифаларни, янги муаммоларни к;уядн. Лскссмаларшшг тил лугат бойлнгндан кнчикрок булган, ушшг таркибий клсмлари булмиш системавий бирлашмалари (микросистемалари, ти.лшчала-

ри) - лутавин маъновий гурухлар (киек;. ЛМГ) ва тупламларн (кнск,.ЛМТ)1Шнг хар бири учуи хос конуниятларни очиш ва шархлаш, ЛМГ, ЛМТлари таркибини аниклаш, бу тлзимчаларда лексемаларнинг узаро маъновий муносабатларини урганиш, узвлар-нинг маъновий кшшатини аниклаш, бундай лисоний имкоииятнинг нуткда вок,еланиш хусусият ва шароитларини изчшшик билан тахдил этиш, ЛМГ, ЛМТ курилиттш, структурасини тавенфлаш, бу курнлишда \ар бир лексеманинг урни ва мавкешш белгилаш, шу асосда теги шли илмий ва амалий хулосалар чикариш бу куннинг долзарб масалаларидир. Тавсифлаиаётган тадкикот ищинииг худди шу масалаларни узбек тилида усимлик номлари лексемалари (цйск-УНЛ) ва «усимлик» ЛМГ мисолида уртанишга багашланганлигн бу изланиш оддига куйндган илмий муаммонинг додзарблигини таъминлайди. '

Тадкнк манбаи сифатида «Узбек'тилининг изохли лугати»да (кпек,. УТИЛ) к,айд этилган ва усимлик олами намуналарини аташ-номлашга хизмат кдладиган умумистегмол сузлари, уларнинг узаро муносабаглари, бадиий нуткда кулланшпшш олинган.

УНЛларишшг бадиий. нуткда иишатилиши Садрнддин Айний, Сайд Ах,мад, Ойбек, Хам ид Олимжон, Мирмухсин, Аскдд Мухтор, Иззат Султон, Абдулла К,ах,хор, Гафур Гулом, Хдмза Хдкимзода, Абдудхампд Чулпон каби муосир мумтозларнмю ва Неьмат Аминов, Сафар Барноев, Эркин Болидов, Тохир Малик, Омон Матчон, Омон Мухтор, То гай Мурод, Абдулла Орипов, Мухаммад Юсуф, Ойдин Хржиева каби замондошларимиз асарлари асосида тадкдк этилади.

Муосир адабиётимизда жуда куп бадиий тимсоллар ва назмий-бддипй сузлар мумтоз адабнётимиздан олинганлиги сабабли бундай суз ва тимсолларнинг мумтоз азабиётимизда кулланилиши, кисман, Алишер Навоий ва Захдриддин Бобур аерплари мисолида куриб утилди.

Ишпи ёзишда, намунавий материал танлашда Узбекистан ФА Тилшунослик кнетитутининг улкаи хазинаси - лугат картотека фондидан кенг фойдаланилди.

Тадкнкотшшг мацсад ва вазифаларп. УНЛларшшнг узбек тили лугат бойлигида иисбатан мустаклл бир тизим эканлиги, бу ти. зимдаги лексемаларнннг лисоний маъновий кдйматини, тизимнинг-таркиби ва таркнбий кисмлараро муносабатларини, хар бир буганга мансуб лсксемаларии, уларнинг маъновий ва вазифавий имконият-.

лари за хусусиятларини, бу имконият, к,обилият ва хусуснятларнпнг нуткда вокдаланишда узнга хосликларни аншщаш, шархдаш ва бунда» тегашли хулосалар чикдриш шишшг олдша куйилгап асосин максадидир. Бу максадга эришмок. учун, жумладан, куййдаги вази-фаларни бажаришга тугри келди:

- УТИЛда УНЛлари т&ткини билан чукур танишиб, унн муосир лексикология ва семасиология югуклари асосида мукаммаллаштп-риш масаласннн урганиш,

- уснмлик оламишшг табннй булишшш, илмий таснифи ва унинг лисонии инъикосини аникдаи,

■ - иаботот оламининг лисоний таснифнии очпш ва утш шархлаш,

- узбек тгши УНЛ тизишг таркибшш аникдаш, марказ ва куршов -лексематариии белпиаш, УНЛ тизимшишг (киек. УШТ) курнлшшши аннклаш,

- УНЛТшшг уму-мий хусуснятлари ва узбек путки матерпаллари асосйда УНЛларииннг маъновий кийматшш аникдаш,

- УНЛТида сузлараро синошшик, гргдуошшик, гипонимпк, партонимик муносабатларни ургакнш ва бу муносабатлар билан бопанган сузларнинг УНЛТда уршши белпиаш,

- УНЛларишшг бадшш ацаблётда ономастик, термшгологик, паремиолошк, фразеологнк ва бадний-туфи, бадиип-кучма, бадшш-рамзий кз'лланилищларгпнг муосир бадиий нугк материаллари асосида урганиш ва тавенфлаш,

- УНЛлари муосир тугри, кучма, рамзий маъноларишшг мумтоз адабиётимиздаги маънолари билаи киёслаш,

- УНЛлари снрасида рамзий маъноли янги сузларнинг шаклла-ниш жараённ билан танишиш.

Тадкндотпнг методологик асослари са тахлил усуллари. Дна-лектикаиннг мохият ва х,одиса, имконият ва вокелнк, умумнйлик на хусусийлик муносабатлари, бундай муносабатларжшг бош таянч нуктаси булган тасаввуфнинг зот ва тажалли, кулл ва жузв хаклдаги таълимоти,- системавий тмлшуносликнинг юкррида саналгап фалеа-фкй категорнялар билан узвнй боглик, булган лисоп ва нутк, хрдисалартш изчид фаркдаш ошшлари тадкикотилипнинг методологию, асосини ташкил этадй.

Ишда тадкдк усули, асосаи, лугат тпзиминииг системавий тадкик усули булиб, у «Систем лексикология тезисларида»1 ва систем лексикология буиича мазкур к,уллаимада атрофлича шархдаиган.

УНЛларшшнг нуткдй вокеланиш хусусиятларини куриб чик,иш, муосир ва мумтоз маьнолар ва кулланшшшлар орасидаги фаркларнн тавснфлаш жараёнида кузатиш, киёслаш усулларидан хам фсндаланилди.

Ншшшг илдшй лпгнлпги. УНЛларининг. системавий тадк,икн натпжасида ишда куйидагнларга зрмшплди:

- тнл борликди атаб-ифодалаб келар экан, бу борликдаги парса, вокеа, бслга, иуносабатларини узнча таснифшш бериши, бу тасннфда энг ynFañ усуллардан фойдаланиши УНЛТ асосида очиб берилди;

- узбек тили наботот оламн иамуналаршш таснлф этар экан, бутун-булак (партонимия) муносабатларига таяниши, бунда «илдиз» лсксемаси на белгиси бутун наботот оламини бир жннсга бирлаш-тиришн билан, хосил, барг оралигида турган тананинг курипишлари - тана, шох,, поя, палак, дум, корни асосида наботот туркумларпни . - дарахт, бута, ут> сабзавог1, сабзавот2, кузикоринларни ажратнши, хосил, барг булакларининг хшма-хил белга-хусусиятлари асосида туркумнннг турларшш, туриинг навла-рини, навнннг хнлларини, хилнниг куринишларини фарклаши, на-тижада, наботот оламтпшг лнсонии таснифп noFonaBiiií (катта-кнчиклнк, иерархик) алока заминпда тузилиши аникланди;

• - шу билан боглик, равишда УНЛТ узбек тнлвда потонавнй ту-зилишга эга булиб, у етти-саккиз боскдчли тизншш ташкил этиши, УТИЛда каид этилган 400 дан ортик УНЛларидан хар бири шу боскичларпинг маълум бушнвдан жой олиши ва бошкд лексемалар билан марказ -куршов муносабатларида турнши очиб берилди;

- кун боскичли УНЛТ нинг дар бир бупши лексемаларишшг маъновнй ка вазифавий хусусшгшари ихчам тавсифландп;

- иоганавпй «жинс-туркум-тур-нав-хил-куриниш» муносабатла-ри билан боЕланган УНЛларшшнг нчки тязнмчаларидаги лексемалар хар бир боскдчда узаро пшо-шперонимик муносабатларда ту-

' Бегматов Э„ Нгьматов X., Расулов Р. Лексик микросистема ва унинг талк.1!к vcy.X'iapu. (Систем лесикологая тезислари)//Узбек ниш ва адабиёти, 1989, - N» 6, - Б, 35-40).'

риши очиб берилди ва шу асосда УНЛТ партонимик ва' гнпо-гиперонимик муносабатлар воситасида курилиши ^аниклаиди;

-синонимик ва градуонимик муносабатлар УНЛларшшнг уму-мий курияишига дахддор булмай, бу тизимнинг х,ар бир бупппгда турган алох,ида-алохвда лексемаларига хос маъиовий муносабатлар каторларшш ташкил этиши курсатилди;

: - УНЛТнинг V, VI, VIII боскичларяда турган лексем аларда (мева, х.осил нави, навнинг хили, хилнинг куринишиии атовчи лек-семаларда) «усимлик» ва «х,осил» семалари (купинча «махсулот» семаси хам) биргаликда мавжуд эканлиш ва улардан бири иккин-чисидан синекдоха ёки метонимия йули билан хосил кдлинмаслиги очйб берилди;

- матн ва куршов УНЛларида «усимлик», «хрсил», «махсулот» семаларидан ташкари «урин», «пайт» (ва. х,атто «хажм») маънола-рини хам юзага чинара олишн, аммо бу маънолари кучим билан алокдцор була олишн УНЛларининг бадиий адабиётда кулланилиш хусуснятлари асоеида курсатилди;

- УНЛларининг бадиий адабиётда кулланилищида марказий лексеманинг куршов лексемаларн урнида келиши - градуонимик ва синонимик каторлар доминаитасишшг синоним ва градуоним урнида, гиперошшларнинг гапонимлар, тотонимнинг партоним (бутуи номнинг булак ном) уРШ1Да кулланилнши — кенг таркалганлига, бу хил кулланнлиш фанимизда хали махсус тадхик манбаи булмагаштаги ва таснифланмаганлиги кайд этилди;

- УНЛларининг кучма ва рамзий маънолари орасидаш асоспн фаркдар кучма маънонинг УНЛсининг семантик структураси зами-нида метафора, синекдоха, метонимия, вазпфадошлик усуллари бнлан хосил кдлиниши, рамзий маъноларишшг эса бошка бир тизим - лексеманинг фалсафий ёки назмий-бадиий тизимдаги атамавий маъноси билан боглшушга шархланди;

-УНЛларининг кучма маънолари мумтоз ва муосир бадиий ти-зимда, умуман, бир хнллиги, лекин рамзий маъноларда кескин фарклар мавжудлиги, мумтоз адабиётимнзда УНЛларшшнг рамзий маънолари фалсафий-бадиий (маърифии) вазифа утапшлиги, муосир адабнётимизда улар бадиий-назмнй тасвир воситаси булиб хиз-мат килаётганлнги, шу сабабли бундай маъноли УНЛларпшшг сони гипоним ва граауонимлар • ^исобндан хупайпб бораётганлигн, кен-iinni пайтларда шоирларнинг услубий хусусиятларидаи бирнга aii-ланаётшишги курсатидци.

я

Ушштг назарий па амална а^адншхи. Ишнинг хулоса ва тав-сипларпдан, энг аввало, УТИЛнн мукамм&члаштириш, ундагн шархларнн бирхиллаштириш ва узбек тили табнатига муво-фнклаштиришда кепг фойдаланиш мумкин. Шуннпгдек, ишДан узбек тили лекспкологаясини урта ва слий мактабларда укдтишда, бу курс буйича дарелик ва кулланмалар ёзишда, семасиология ва лсксик тизимлар буйича махсус хурелар укишда фойдаланиш мумкин.

Пшгишг сипалиши ва натшкаларшшнг оммиланшфплзшп!.

Тадк,ш;от мавзусн Узбекистои ФТДК елда 01.94.0005618 раками билан кайд этилган ва Бухоро уштерситетига беркитилган «Узбек тп.чи курилшлшшнг системавкй тадкикд» илмий муаммосанинг таркпбпй кис.ми булиб,' университет Илмий кенгашп томопнлаи таедиклаяган ва универентетшшг ил.мпй тадкиког режаларига кири-тилган. Илмий иш натнжалари ва хулосаларц буйича Республика ёш фи;голог олимларшшнг аньаназий а.чжуманларлца (Тошкент 1991, ¡992), Узбек тили донмпй анжумани йигииларпда (К,аршн, 1995, Тошкент, 1997), $лзбекнстон Олий ва УМТВшшг «Давлат ти:ч: хаквда»гц Конушшнг ижросиш баяпнланган ймллик конфе-ренцияларида (Тошкент. 1991, 1992) узбек, рус за чет тилларшш укитиш буйича олнйгохдараро плмий-амалик коиференцияда (Кукси, 1995), Бухоро ушшерситети анъанавий йшиик конферен-цииларпда (1992-97), «Бухоро фатсафахонлиги» шштларида маърузалар кплинган. Мавзу буйича уч журнал маколаси, турли хил тупламларда 7 ахборот ва илмий баёп аълон килинган.

Диссертация матни БухДУ узбек тилшуноелнги кафедрасининг кенгайтрилган йнгалишнда биология фанлари доктори, профессор Сулаймон Буриев нштирокида мухокама кнлиниб химояга тавсия этилган.

Пкшпнг таркпбн. Иш хириш, нкки боб, хулоса, адабнётлар руйхати ва 1 иловадан иборатдир.

1ШШИШ1Г АСОСИЙ МАЗМУНИ

Бирипчн боб; «Усимлик номларк лексемалари тизими» хине -туркум - тур - пав - хил - куриниш сузлари боскичли-иогонавий маьнода кулланилишнни изохловчи кириш ва «Усцмлик помлари лексе.мачарп» пушунчасн хдкида», «Наботот оламининг лисоний таеннфи», «Уснмлик номлари лексемаларииинг лисоний тизими» каби уч бандцаи иборатдир.

■ Бирннчи бандаа «усншшк номи», «фитоним», «устпнклашш нфодаловчи лексемалар», «усимлшс отлари», «уснмликларпч атозчн отлар» каби тушунчаларпипг хажми ва мазмуни тахдил эьчлнб, ИШИМ1П учун эиг кулайн «усимлнх номларп лексгмалари» (УНЛ) эканлнги асослаб берилла. Шу баидца >'НЛларшпшг иабототшу-нослик атаммармга (ботаник терминларига) муносабатн устида тухтачиб, тегишлп хулоса кллннган.

Бобнинг иккинчн банднда муатлнми соннпшшг: «Кдндан килпб таьлим бериш ва таълим олиш, фикрни ифодалаш ... масатаспгл келганда, бу хакда илмларнинг экс бнринчнси жисмларга, аънн субстанция ва акциденщьтларга нем бсрувчиси тал ущииаги илм дпр деб тасдикдайман»' (таъкидлар мемгахи - Г.Н.) деган фпкри асосида наботот олами намояндаларини узбек тили аташ/ иомлаш оркдли кандай тасниф этиши мухокама этилади ва упинг шгшжалари 1-жадвалда умушаштирилади. 1-живал

НАБОТОТ ОЛЛМИНИНГ ЛИСОНИЙ ТАСНИФ И ХАДВАЛН

Боскнчлар Ажратилатлганлар Ажрагиш асосн

I илднзли-ичднзсиз (усимлик-хайвоп) илдиз

И якка танал!1.тар.нохлапу~чплар, моялилар, палаклге1ар,ду'1лилар, коранлилар (дарахтлар, -бута-лар, утлар, сабзапот'лар, (полш), сабзавот2, кузикоршпар тананпнг тури: тана, шох, поя. палах, дул?, кориа

ш мевали-мевасиз (хосиллн-хосиясиз). хосалиннаг пхетимош"! матмаи ахачплтл

IV хонахи-ёЕзойи (малаши-худру) етнншш и!."рогл]1

V хосилпга ёкн шаклпга кура на-вларн (олма, ' анор, шолгом, бугдо», ковок, шн'шк терак) хоенли, пусти, барги, шакли ва Х.к.

VI чиллаки-кузгц, (бахори-кишки) хосилипиьг счи'лу-.п дайра

VII хосилшшнг ранги, хажми, таьми, куршшаш, узига хос-ликларя (тонфи, бурнхалла, сурхак. чарос...) - хосплнинг ташки йелгнларн

УШ-Х VII босклчда ахратилгатар-нпиг куршпшпарн

' Абу Иаср Форобий. Оо:,ш ила'.;л;;р «г.гхрк. Т.: Морос. 1093. 17-; б.

и

Учинчи банд уз навбатида - уларда куриб утютан масадаларга боглик равишда - турт кисмга ажратплган: «Усимлик номлам: лек-семаларн тизнмишшг таркиби в а тузилпшк», «Усимлик немларн лексемаларшпшг тарихпй-зтнмологпк катламларн», «Усимлик пом-лари лексемаларшпшг тузилиш турлирн», «Усимлик. номларп лек-семапарн тнзнмипа сузлараро маъновпй мупосабатлар». Бунда у:б::с тилидаги усимлик иомларн лексемаларн лисонин лугакш тнзими наботот олами намояндаларишшг тш.мпз томонидан отнладнган лпсонин тасннфига (1-жадвал) таяпппш курсазилнб, бугун бандиниг патнжаларп 2-жадзалда умумлаштнрплади.

Биринчи боб кунндаш хулосалар бнлан якунланадн:

«Усимлик помп» ёкн унинг овруиоча шншатдоши «фнтоннм» атамаси ва тушунчаси узбек тилида куп маъноли булнб, онаиасрмк ва ономасиологии маъдо ва хуллашплшяарга эгадир. Оиомастпх куллаиилишда у номшунослпк (ономастика) тадкик маибап булнб, махсус жойларда усимлик олами намояидаларига куйидадша:: атокли отларни бошкд ономастик бирлшиардаи ажрдтшпга хк^'ат кнладп. Ономг>еиологик куллаиишда «усимлик номларп» бпрнкмгсн хам, «фитоним-» лексемасп хам усимликларнинг, уларнииг турку-!, тур, нав, мп, куриипшларшш атаб/номлаб келувчп турдош отлдр (чуиончи, дарахт, бута, мулла; ::Д01п;, бурикалла в. >;.) ва суз бприк-малари (ок терак, кук тсрак) мажмуасидир, Шушшг учуй лексик-семасиодогик тад^ик.отдарда «усимлик номдари лексемалари>' гсга-масидан фонд.аланиш кулайднр. Бу атамада фитоним сузида курилган кун маънолик хос эмас.

УНЛлари узбек тилшшнг ботаник атамаларн бнлан узкий алокдда булиб, худа кун хдгшарда умумистсъмол суз икк» тнзт:-нннг оратак учинчиси мавкепда булади, яъпп хам у, хам бу пгсичга алокадор сифатида во1;елаиадн. Лекпп лекснк-семасиологик тадкикотларда, шунингдек оммавнй на махсус лугатларДа, УНЛларшншг уму>.шстсъмол ва термняодогик маъпатлршш фаркдаш лозим. Атамавий маыго г,а куллапиш махсус соха - ботаник илмий мати учун хсслпги, умумистсъмол кулл анаши эеа ботаника билан тамомап иотаниш булган шахслар учуй хам умумчй эканлигинп, шушшг учун изохли лугатда (оммавпй луч ¡п да) УНЛларпшшг умумистеъмол маъноларини шархлаш лозимлшнни эсдан чш;армаслпк зарур.

УНЛларшшнг шакдланиши, лексемаларнинг маъносн, бу лск-семаларнпнг бпр нисбатан мустакил тизимга - ^НЛТга бнрлаштп-рлшда борликшшг, жумладан, наботот оламишшг лисонкй тасни-фи мухим ахамият кашф этадп. Намни таснифдан фаркдн уларок,, лнсоннй тасниф содда ва катта имкоинятлар берадиган тасииф булиб, наботот олами намуналариыниг элг мухим белшларн асосн-да курилади, худа тез узлаштнриладп. Узбек тили наботот оламшш усимлик нартонимлари - иддиз, тана, нюх, хоснл, барг хусуснятла-рига кура туркум, тур, нав, хил ва курпиишларга ажратади. Шу са-бабли наботот оламишшг лисоний тасиифи босхнчли, ногонавпй, иерархии курилпшга эга булади. Шунга мое равншда УНЛТ хам погоиавий курнлишга моликдир. Бу тизимшшг хар бнр боскичн мураккаб булиб, хар бир боскич, ундаги хар бир бупш маълум бчр марказ (бош суз, етакчи суз, доминанта) ва унииг куршов лексема-ларидаи иборатдпр. Хар бпр босцпчдаш куриюв хамиша очик, булади ва янги-япги сузлар билан, лексемалашаётган, лексемалаш-ган суз бирпкмаларн билан тулднрнлиб. бориш пмкониятнга зга булади. Марказий лексема билан куршов лексемалари хар бир боекичда узаро бир хил — гшю-гинеронимпк муносабатларда булади.

УНЛТда турли боскичларда марказий ва куршов лексемаси урннни суз б и р и к м алари билан ифодалапгап номлар эгал-лай оладн. Бундай мавкелар лексик тпзим учуй бушликдар, лакуна-ларни ташкил этади ва суз бирикмаларишшг лексемачашишида лисоний нмконият ва эхдиёж вазифасини утапди.

УНЛТнипг тарихнй-этимологик таркибн узбек умумхалк тили лсксикаси таркиби билан ухшаш булиб, унда туркнй, зроний, ара-бий, озруиозий катламлар ва бошка тпл унсурларн мавжуддир. УНЛТда эроллй катлам анча катта. Тарпхан арабий сузларнинг купчнлнги хам узбек тилига тожик тили оркдли кирган. Эроний к.атлам сузлари УНЛТшшг турли боск,ич ва бупш лексемалари си-расида марказий ва куршов сузлари енфатнда кенг кулдашиади. Х'озирш • узбек умумистеъмол УНЛларинипг 50%дан купрога тари-хан зроний сузлардир, уларшшг барчаси узбек тилн томонидан се-матик ва фонетик тулик; узлаштирилган.

Оврупавий катлам сузлари микдоран УНЛТда куп эмас, 10%га бормапди, улардаи санокди сузларгииа фонетик узлашган. Асосий куичилига узбек тили томонидан тулик, узлаштнрилмаган. Узбек 1Н.1П ян» имлосшш ишлаб чикишда бунн назарда тутнш лозим.

УНЛлари тузнлиш жихдтдан хам хнлма-хнл булиб, уларнннг содда, туб, соддалашган, лексемалашган курпшниларпни фар:сдаш лозим. Лексемалашиш сркали тарнхан турли-тумаи колппларга зга булган суз бнрикмаларидан УНЛлари ривожланган. УНЛларннпнг шакллашшшда «снфат+от» (чунончл, к, a й paro ч, к у ;<--II о р), «от+от» (чунончл, о л в о л к, л о л а к и з г а л д о к), туркий изофа II (т о F у з у м, с у в у т), форсий изофа ( г у л-X a и р и, г у л б е о р, б у íi и м о д а р о и) курилишли суз би-рикмалари коднгшарп фаол иштнрок этади.

УНЛлари тархпбидан катта мнкдорда ясама сузлар хам урин олган. Бу хазшшш бойнтишда (от) снфат+-ча), (от) спфат + -ai;) па хусусан, (от + -и) суз ясаш колинлари алохида Mansera огсднр. Шу билан бирга УНЛ'Г да кушма усимлнк номлари ясашнпнг унумлн ва сермахсул усул ва крлиплари хам мавжудднр. Шулардан (ранг)тус сифати + усимлнк iíoíhi), (санок, сон + партоним), (от + -гул) холиплари -жуда сермахсулдьр.

УНЛлари матерйахлари бу тизим узига хос суз ясаш тмзимнга эга эканлиги хаклда хулоса чпкдрлшга лмкон берадп.

УНЛТда сузлараро маъновнн муносабатларда узбек тили лутдт тизими учун хос булган сузлараро маъпозий муносабатларнинг бар-ча куринпшларн уз аксинн тонадп. Леглш бу тизимда синонимия ва даражатаншн кенг таркалмаган, погопашшлик, гипонпмня ва лар-тоннмия эса, аксинча, жуда кснг ривожланган, УНЛТ мана ту му-носабатлар асоснда курилади. УНЛТ погонавпй курилншга эга булиб, партошшия УТШларшшнг кдйсн боскичга мапсуб эканлнгн-ни белгилайди ва «илдиздан-хосилга» йуналишнда куйиланиб бора-дн. Хар бир бось;ичдагп хар бир лугавий тизпмчада марказ ва куршов, лексемалари узаро гипоннмик муносабатларда турадп. Шу-нннг учун пшо-гиперошшик муносабатлар УНЛТни бошдан оёк, камраб олади.

Синонимик ва градуоннмнк муносабатлар бу тизнмдаги хар бир суз учун алохпдалпкда хос булиб. тизимшшг умумий курилншпга алокадор эмас.

УНЛТн лиг снстемавий тахлили бу тлзлм кдтыш, у га сод:'а ва бир хил коиуниятлар асосиза тузилгап очпк,, лекии баркарор, шаклланган, ривожланган за рпкожланаётган -яхлитлик зкаплпш хах,ида умумий хулоса чнкаршчга лмконият бср'адн.

Ишиниг И бобн - -«"Усимлнк комлпрн лексемамрннпнг мино-внй климат» па бад;!>:;'< куллгчгиппШ' iiKKir бу.тнпдаи i:Cinp;H\j;r;).

Бирпнчи булимда «Усимлик номларшшнг маъновий клймати» Мир Алншер Наволишшг форс, биродар = турк. 1. oFa; 2. ини ва Ф. де Соссюршшг фпкрларига таянган холла1 лексеманинг маъновий клймати тушуичаси олиб кирилади ва шу асосда УНЛларининг «хосил» (Мае., Иккита олма уздик) ва «усимлик» (мае., Олма гул-лайи) маънолари лексеманинг маъновий кийматидан урин олиши ва бунда;! кулланцлншларда маъно кучими йуклиги х,акнда хулоса чикдрилади. УНЛларида шундай семалардан яна бири «махсулот» семаси була олиши хакида тахмнн мухокамага члкарилади.

УНЛларининг маъновий клймати ва пмконияти хар бир лексеманинг УНЛлари тизямпдаги кайси босклчдан урин олиши билан ботик. Зероки, х,ар бир кули боскич лексемаси узидан юкори боекпчларнинг маъноларини кичрайтирган шаклда уз ичига олади. Чунончи, 2-жадваллинг, масалан, 7-боскичидан урин олувчи ва бахори олманинг бир куришшшни атаб келувчи жавпазак лексема-епштг маъновий климата узидан олдинги барча босдичларшшнг («усимлик», «дарахт», «мевали», «хонакн», «олма», «эртанашар») маъноларини алохида семалар енфатида узида мужассамлаштиради ва уларни вокелаатирганда маъно кучимини курит мумкии эмас. УНЛлари «урин», «пайт», «хджм/микдор» маъноларини вокслантирганда метошшик кучим хакида гаи бориши мумкин.

Бобнинг II булимида УНЛларининг ономастик, терминолошк, паремиолошк, фразеологнк кулланишлари хакида маълумот бери-либ, уларнинг бадиий адабиётда уз (тугри), кучма ва рамзий маъно-ларда пшлатилиши. мумтоз ва муосир бадиий адабиёт намуналари асосида батафеилрок, тахлил этиладл. Боб куйидага хулосалар билан якуиланган:

Узбек тили УНЛларининг маъновий киймати «усимлик», «хосил», «махсулот» каби асосий семаларни у3 ичига олади ва нуткда шаролт, куршов сузлари таъсири остида бу маънолардан би-рини вокелантиради. Маълум бир шароитлардагина УНЛлари бу маыголарнн биргаликда чикдриши мумкин ва бу бадиий санъат, помеъёрнй куллашшищ деб бах,оланиши лозим.

УНЛларида «усимлик», «хосил», «махсулот» семачари бир се-мемаиинг таркибий кисмлари булиб, бири иккинчисидан хосил кдлинмайди. Шуштнг учун, масалан, олма сузининг «усимлик»,

' Напопй Ачншер. Асарлар. 15 томлик. XIV том. Т.: 1968. 114-6.; Соссюр Ф^рдиианд. Труды по языкознанию. М.: Прогресс, 1977, - С. 140-150.

ёки «хоснл», ёки «махсулот» маъноларшшнг вокелапишида улардан бирини уз (тугри) маъио, колганларшш кучма (синекдохик ёки ме-тоиимик) маъио деб бахолаш хам, лугат маколанинг о л м а сузи шархида бу маыюларни 1,2,3 ракамлари билаи ажратиш хам мум-кин эмас. Лугат маколада бундай маънолар.... «усимлпк, ушшг хосили ва хосилидаи тайёрланган махсулот» деб биргаликда бери-лиши маъкул.

УНЛларида гокорида саиалган уч асосий семадаи кайси бири-нииг етакчилик кплпши нолисоний омилларга боглик; хосили катта ижтимоий-маиший ахамнятга эга булган УНЛларида «хоснл» маъноси, бошка турдаш лексемаларда эса «усимлик» семасн етакчилик килади.

УНЛларида «урин», «пайт», «х,ажм», «микдор» семалари х,ам муьтадил, нейтрал семалар сифатида яширинган ва махсус матний шароитлардапгаа юзага чиквди. УНЛларида бу машоларнинг бор-лиги бу сузларнинг предметларни атаб келувчи от туркумнга ман-сублиги бнлан алокадордир. Зероки «урин», «иайт», «хажм/ микдор», «белга» маъноларнга эга була олиш от суз туркуминннг умумий хусусиятидир.

Узбек тилида УНЛларининг лисоний киймати «усимлик», «х,осил», «махсулот», «урин», «пайт», «хажм/микдор» кабн аташ, номлаш семалари ва ижтимоий бах,о (ижтимоий-шартланган) маъноларининг мажмуаси сифатида каралиши мумкин. Нуткда бундай кент лисоний маъновий киймат ва нмкониятдан - нутк шароит ва куршов сузлари "Ллабларн асосида - хар бир иуайян холатда факат бир кнсмигина реаллашади.

УНЛларининг нуткда вокеланишида улариинг атамавий, онома-сиологик, паремиологик, фразеологик ва бадиий кулланилиш-ларини фарклаш лозим. Бу кулланилишлардан хар бири узига хос хусусиятларга эга булиб, УНЛларининг атамавий кулланилиши фа-нимизда анча муфассал урганилган.

УНЛларининг ономастик, хусусан, ктематонимик кулланилиши узбек бадиий адабиётида жуда кенг таркалган ва купгина холларда асар тузилиши, тимсоллар тизими билан узвий ботнсдирг Бу маса-ла филологиямизда махсус тадкик; этилиши лозим.

Паремалар таркибида УНЛлари умумлашма, куп холларда рам-зий маъноларда келади ва бу кулланилишда аташ/номлаш семалари заифлашиб, ижтимоий-шартланган маънолар кучаЯди.

УНЛлари TyFpn (уз) маънода усимлик олами намуналарини, уларшшг косили ва махсулотларини бадиий нутвда аташнинг энг мухим воситаларидир. Шуиинг билаи бирга, УНЛлари бадиий иуткда кучма ва рамзий маъиоларда хам ишлатилади. Кучма маъиоларда улар метафорик бадиий тасвирнинг мухим востаси булпб хизмат килади. УНЛларииинг кучма маънолари улардаги асосл ¿i аташ семаларини четлаштириш, улардаги ижтимоиий шарт-лангап (кушнмча) маъноларни ва бахо муносабатини кучайтириш, сузга лиги синташатик муносабат бериш йуллари билан хосил к,нлииадн.

У НЛлари рамзий маъно ва кулланилишга хам эгадир. Уларнинг рамзий маъиоларида икки боскични фарклаш зарур:

а) мумтоз адабиёт,

б) муосир адабиёт.

Мумтоз маърифий адабиётимизда УНЛлари тасаввуф ду-искарашп билам белпшанадиган, ихтисослашган маърифий-рамзий маъноларга эга эди. Бу маънолар лексемаиинг уз ва кучма маънолари билан атохадор булса-да, аммо уларнинг мохиятн тасаввуфда «Хак. - Борлик» муиосабатлари билан белшланарди. Унда УНЛлари Хак,кд мутлак.кииг бу сузлар атаб келган нарсаларда мужассамлан-ган айрим сифатларининг рамзи маъносига зга эди. Шунинг учун мумтоз маърифий асарларимиз сузнинг уз ва кучма маънолари асосида з о х и р и й (дунёвий) ва сузларнннг рамзий маънолари асосида - б о т и н ий маърифий (тасаввуфий-фалсафий) мохиятга эга эди. Шу боис УНЛлари мумтоз маърифий бадиий адабиётимизда кенг истеъмолда эди. Бу кулланилиш кенглипши муосир адабиё-тимиз хам мерос сифатида кабул к,нлди. Аммо сузларнннг маърифий маъноларини кабул килолмас эди. Шунинг учун муосир адабиётимизда УНЛлари поэтик (назмнй) сузлар сифатида янги мохият, янги рамзий маънолар кашф этди, лирик тасвирда мухим омнллардан бирига айланди. Муосир лирик адабиётда назмий сузлар сифатида ишлатилациган УНЛларииинг сони ва турлари кундак-куша ошиб, ранг баранглашиб бормокда. УНЛларииинг муосир рамзий маънолари уларнинг уз ва кучма маънолари билан узвнй богликдир. Бу богланишларни 7-чизмада курсатиш мумкин:

7-чнзма.

УНЛларида маъно турлари орасидага алокдлар

Ишимнзнинг хар бир булими ва боби анча муфассал хулосалар бнлан якунлаганлиги сабабли тадкгоушизни куйидаги умумий хуло-салар билан якунлаймиз:

УНЛлари узбек тили л>тат тизимининг нпсбатап мустакил ва катъий тузилишга эга булган буганиднр. Уиинг уз и хам системавий курилишга эгадир. Наботот оламнипнг шсоннй таснифи, бу тас-нифда усимликларнинг партонимларига таянпб погонавнй (иерархик) гурухлаииши, хар бир боскичда марказий ва куршоз лексемалариии фаркдаш УНЛТнинг структурасиии белгилайдп. УШГГдаги хар бир боскдчшшг марказий ва куршов лехссематари узаро гипо-птероннмик муносабатларда тур ад п. Бунда шпероним вазифасшш марказий лексема, гипоним вазифасипн эса куршоз лексематарп бажаради. Маълум бпр боскичда пшоннмнк куршов бирлиги сифатнда 1икк.ан лексема шу боскдчдан куинрокдагн бугинларда гипероним сифатида чивдди ва уз хусуснй пшоштмнк куршовини ташкил этаци. Бундай погонавнй боскичлилик умуман чсксиз булиб, УНЛТнинг айрим сузларида унинг 8-9 боскпчшш куриш мумкин. Шунинг учун узбек тилида хар бир УНЛсн маълум бир боскичга мансуб булади. Лексеманинг УНЛТнинг кайси боскичига мансублиги лексеманинг маъно хусусиятл ел у англатган тушунчанинг хажмн билан богликдир. Лексеманинг маъно хажми канча кенг булса, УНЛТда у шунчалик юкорн боскичда туради.

УНЛТнинг хар бир боскичидаги марказий ва куршов лексема-лари уз хусусий синонимнк ва градуонимик кагорларига эга була олади. Шунинг учун усимлик номлари лексематарншшг синоним-лари ва градуонимлари бевосита УНЛТга алокалор эмас. Улар бу тизим бплаи факат етакчи сузлари оркали богаанади.

УШ1Т боскячларидага гипо-лшероиимик куршовлар >;ам, кар бир лексемашшг синонимик ва градуошшнк каторлари х,ам очик системачар булнб, куршовшшг сони ва сифати бемалол узгаришн мумкпн. Жуда куп лолларда бу куршовларнинг микдори ва сифдти нутк. сох.ибишшг савияси ва малакалари билан боглик буладн.

УНЛТшшг лексемаларига атамавий, ономасиологак, паремио-логпк, фразеологик, х,амда бадиий кушаншшшлар хам кос булнб, бу кулланилпшларнинг х,ар бирида УНЛлари узига хос хусусият-ларга эгадир. УНЛларншшг бадиий кулланшшшща узига хос хусу-сиятлардан бир и, жумладан, мумтоз ва муосир здабиётимизда рам-зш"( кулланилишдир.

Диисертация мавзуси буйича куйидаги илшш ишлар зълои кплннган:

1. ^симдик иомларинииг маъковий киймати >^акдаг//Узбек тили ва ацабпети, 1996, б-cofi, 22-25 бетлар.

2. ^сишнк помларшш yptaiimn Тижрибасидан//Тил ва адабист таълими. 1997, 2-сон, 12-15 бетлар.

3. «Чинор» сузи х,ак,ида. «Республика ёщ филолог олцмларц-шшг шгьанавнй илмий конференциясшншг материаллари. 111. -Тошкент, Фан, 1991, 95-9б-бет.

4. Узбек назмида «гул» сузи. Тарих ва муосир. Узбек тилшу-нослигига оид тадклкотлар. IV. - Тошкент, 1992, 109-110-бет.

5. Бирликни ифодалашшшг бир усули ва унинг айрим услубпй жпхатлари хусусвда (Усимлнк номлари мисолида). Узбек тилшу-нослнгша оид тадкикотлар. IV. - Тошкент, 1992, 26-27-бет. (Ш. Шахобнддинопа билан хдмкорликда).

6. Тасаввуфда усимлик номлари ва антропоморфизм. Бухоро фалсафахонлига. - Бухоро, 1992, 61-62-бет.

7. Назмнй сузларшшг мумтоз ва муосир рамзий маънолари. Муосир Бухоро фштологаяси. I жуз. - Бухоро, 1994, 31-бет.

8. Олнй мактабда сузнинг кучма маънолари устида ишлашда сузнанг семантик структурасига таяниш. Таълим бушнларида она тили укитиш мазмунини янпшаш асослари. УТДА II шшши тезис-лари. - Карши, 1993, 93-94-бет. (Х,А. Саидова билан хдмкорлнкда).

9. Нутк бадиияти какида. Олий ва урта махсус укув юртлардца узбек тили уклтшшши ва даьлат тили хжида К,онуниииг ижро

к,нлинпши. Жумхурпят илмий-амалий анжумани. - Тошкент, 1991, 26-29-бетлар.

10. Словарная работа при обучении неродному языку. Вопросы теории и методики преподавания русского, узбекского и иностранных языков в национальной аудитории. Тезисы докладов межвузовской научно-практической конференции. - Коканд, 1995, 32-бет.

РЕЗЮМЕ

диссертации Нишатовой Гулнозхон Хамидовны «Система и художественное функционирование лексем-названий растений в узбекском языке», представленной на соискание учёной степени кандидата филологических наук

В настоящей работе развиваются вопросы разработки системной лексикологии и семасиологии в узбекском языкознании и предпринята попытка ■перейти от выделения ЛСГ к выявлению структуры ЛСГ и определению места разнообразных лекскико-есмантическнх взаимоотношений в этой структуре на примере лексем-названий растений.

Проведённый анализ даёт основания утверждать, что структурная организация ЛСГ «растение» связана с языковой иерархической классификацией растительного мира. Основанная на партонимиче-ских отношениях, данная структура имеет многоступенчатую иерархическую модель. Каждое из названий растений занимает в этой иерархии строго определённое место, которое и обуславливает семантическое наполнение лексемы.

Каждое звено этой системы состоит из центральной (ядерной) лексемы и лексем окружения, между которыми установлены гипо-пшерошшические отношения. При этом гипонимическое или пше-роннмическое положение лексемы является относительным; по отношению к вышестоящей ступени она выступает как гипоним, а по отношению к следующей ступени она занимает позицию гиперонима. Этим обеспечиваются целостность, устойчивость и непрерывность ЛСГ. Синонимические и градуонимические отношения не затрагивают структуру ЛСГ в целом и связываются с нею лишь через отдельную лексему, которая имеет свойственные только ей синонимические и градуонимические ряды.

I раздел II главы посвящена установлению системно обусловленной семантической значимости лексем-названий растений каждой ступени. Во II разделе демонстрируется речевая реализация этой значимости на материалах терминологического, ономастического, паремнологаческого, художественно-прямого, художественно-переносного и художественно-символического функционирований лексем-названий растений в узбекской речи.

Работа снабжена 6 таблицами и 7 схемами.

SUMMARY

of the thesis for a Candidate's degree of Gulnoza Khamidovna Nig-matova on the theme "System an dArtistic Function of Plants in the Uzbek Language"

The given work is devoted to creating systemic lexicology and semasiology of Uzbek linguistics. A step is also made from picking out lexic-senumtic groups to exposing a structure of lexic-scmantic groups and establishng various lexico-semantic interrelations in this structure taking example by lexemes-names of plants.

The author comes to the conclusion that structural organization of the lexico-semantic group "plant" is connected with the linguistic hierarchic classification of the vegetable world. This structure has a multi-stage hierarchic character. Each name of plants has a special place which stipulates semantic value of the lexeme.

Each separate group of this chain consists of the main lexeme and lexems of surroundings. These lexemes are connected with each other by hyperonymic relations. The hyponymic or hyperonymic position of a lexeme is relative. With respcct to a higher grade the lexeme is a hyponym, and with respect to the next grade it is a hypernyni. The . hypoimic or hyperonimic position of a lexeme is relative. With respect to a higher grade the lexeme is a huponim, and with respect to the next grade it is a hypernym. This provides integrity, stability and continuity of a lexic-.semantic group. Synonimic and graduonimic relations are not connected with the structure of a !exic-semar,tic group. Synonimic and graduonimic relations are not connected with the structure of a lexix-semantic group on the whole and are only connected with it through a separate lexenie which has synonymic and graduonimic rows, peculiar only to this lexeme.

The first part of the second chapter is devoted establishing systemic conditioned semantic value of lexsemts-names of plants of each grade. In the second section of the chapter is shown speech re-alixation of this value on the material of terminological, onomastic, paremioligical, artistic-direct, artistic-inderect and artistic-syinbolic functions of lexemes-names of plants in Uzbek speech.

The work is supplied with six tables and seven schemes.